Скорашње поруке41
Историја / Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Последња порука сɣнце послато Мај 14, 2024, 04:54:27 поподне »Током првога стољетја османске владавине у Босни се укоријења начин писања народнога језика тако да се намјесто Ѣ пише само е или ие, који одговарају данашњему стању с је / ије. Само по себи писмо је представљају класичне минускуле, које се пређе Турака користило само у областих Косача и Павловића. Сам језик се у писму Мехмеда Исабеговића упућеним Дубровчанима 1507. године назива србским.
и ʒɑ тωгɑ милићɑ ωтω имɑ Беχρɑмь χƔћƔмь цɑρωвь сρьпьски писɑɴь дɑ мƔ милићɑ и ρɑдојɑ Ɣχвɑтите и пρедɑте ʒглавƔ (=склаву, слузи) и ɴемƔ Ɣ ρƔке БеχρɑмƔ...
Лијеп примјер употребе народнога језика је писмо цара Мурат-бега дуброчаном. Sultan Murat, februar 1442. Prijepis u Cod. Ragusinus f.55
Мiklošić CCCXXXIX, Truhelka br. 6, Stojanović br. 816
Ja veliki gospodar i veliki amira sultan Murat-beg, sin mnogonaročitago i velikago gospoda amir sultana Mahemet-bega, zaklinam se: tako mi Boga koji je stvorio nebo i zemlju i tako mi velikoga proroka Мahmeta i tako mi 7 musafi što vêrujemo mi muslomane i tako mi 124 prorok Božiih i očevu dušu i dedovu i u dušu moju, i u sablju čim se opasuju, i u glavu moju, kako od današnjega dne naprêda zakleh se čestitomu knezu i vlastelom dubrovčanom, zašto čestiti knez i vlastele i općina dubrovačka poslaše na Portu gospostva mi počtene dare i svoje poklisare Nikolu de Goci i š njim Piera de Premo, zato postavih š njimi pravu vêru i ljubov i namêsnu i ka svakomu človêku i trgovcu njih, tko se nazove Dubrovčanin vieki vieka da moja rieč i ovaj moj zapis na manje ne dojde i sviše ovoga našega pisanija se zaklinat carstvo miμ tako mi očine i dedine duše, i tako mi život decah mojih, i tako mi put što putuju i sablju s kojom se opasuju, i tako mi 124 prorok Božijih, i velikoga proroka našega muhameda, i tako mi 7 musafa što vêrujemo i ispovêdujemo i počitamo mi musulmani, i tako mi vêru koju vêrujemo, i tako mi Gospoda Boga koji je stvorio nebo i zemlju, kako dokle će knez i vlastele Dubrovačke pravo i vêrno služiti presvêtlomu prêstolju mojega veličstva kojega da Bog umnoži za mnoga lêta, ovaj sǝvišepisanija i obêtovanija carstva mi da im bude, knezu i vlastelom dubrovačkim, v utvrdenije i nepotvorenije do vêka.
У овом примјерку види се древнији и правилнији облик глагола који данас имају измјењен облик и удаљен од првобитнога.
ранији облик / садашњи облик
заклинати ( заклинам ) / заклињати ( заклињем)
поминати ( поминам ) / помињати ( пимињем )
посилати ( посилам ) / пошиљати ( пошиљем )
починати ( починам ) / почињати ( почињем )
Ови први облици су и до данас такви у других словенских језицих рус. заклинать, поминать, посылать, починать čes. zaklinat, pominat, posilat, počinat.
и ʒɑ тωгɑ милићɑ ωтω имɑ Беχρɑмь χƔћƔмь цɑρωвь сρьпьски писɑɴь дɑ мƔ милићɑ и ρɑдојɑ Ɣχвɑтите и пρедɑте ʒглавƔ (=склаву, слузи) и ɴемƔ Ɣ ρƔке БеχρɑмƔ...
Лијеп примјер употребе народнога језика је писмо цара Мурат-бега дуброчаном. Sultan Murat, februar 1442. Prijepis u Cod. Ragusinus f.55
Мiklošić CCCXXXIX, Truhelka br. 6, Stojanović br. 816
Ja veliki gospodar i veliki amira sultan Murat-beg, sin mnogonaročitago i velikago gospoda amir sultana Mahemet-bega, zaklinam se: tako mi Boga koji je stvorio nebo i zemlju i tako mi velikoga proroka Мahmeta i tako mi 7 musafi što vêrujemo mi muslomane i tako mi 124 prorok Božiih i očevu dušu i dedovu i u dušu moju, i u sablju čim se opasuju, i u glavu moju, kako od današnjega dne naprêda zakleh se čestitomu knezu i vlastelom dubrovčanom, zašto čestiti knez i vlastele i općina dubrovačka poslaše na Portu gospostva mi počtene dare i svoje poklisare Nikolu de Goci i š njim Piera de Premo, zato postavih š njimi pravu vêru i ljubov i namêsnu i ka svakomu človêku i trgovcu njih, tko se nazove Dubrovčanin vieki vieka da moja rieč i ovaj moj zapis na manje ne dojde i sviše ovoga našega pisanija se zaklinat carstvo miμ tako mi očine i dedine duše, i tako mi život decah mojih, i tako mi put što putuju i sablju s kojom se opasuju, i tako mi 124 prorok Božijih, i velikoga proroka našega muhameda, i tako mi 7 musafa što vêrujemo i ispovêdujemo i počitamo mi musulmani, i tako mi vêru koju vêrujemo, i tako mi Gospoda Boga koji je stvorio nebo i zemlju, kako dokle će knez i vlastele Dubrovačke pravo i vêrno služiti presvêtlomu prêstolju mojega veličstva kojega da Bog umnoži za mnoga lêta, ovaj sǝvišepisanija i obêtovanija carstva mi da im bude, knezu i vlastelom dubrovačkim, v utvrdenije i nepotvorenije do vêka.
У овом примјерку види се древнији и правилнији облик глагола који данас имају измјењен облик и удаљен од првобитнога.
ранији облик / садашњи облик
заклинати ( заклинам ) / заклињати ( заклињем)
поминати ( поминам ) / помињати ( пимињем )
посилати ( посилам ) / пошиљати ( пошиљем )
починати ( починам ) / почињати ( почињем )
Ови први облици су и до данас такви у других словенских језицих рус. заклинать, поминать, посылать, починать čes. zaklinat, pominat, posilat, počinat.
