Ако говоримо о бици код Доброг Поља, почетној фази пробоја Солунског фронта, први пробој вршила је Друга - Степина армија. Она је била подељена у два ешалона, или две линије, које су ишле у таласима. У првом ешалону биле су Шумадијска и две француске дивизије (17. колонијална и 122.), а у другом Тимочка и Југословенска (бивша Вардарска). Први дан, 14. септембар је прошао у непрекидном бомбардовању - артиљеријској припреми (чувена Мишићева шифрована наредба: "Пошаљите једног официра и осам војника"). Другог дана, 15. септембра у напад су пошле Шумадијска и две француске дивизије. Испуниле су свој задатак, који је обухватао и коте од по 1700-1800 метара надморске висине. Пред крај тога дана кренуо је други ешалон. И тако даље.
Зашто сва ова прича?
Као Крагујевчанину, Шумадинцу, некоме коме су сва четири прадеда учествовала у овом рату, импонује ми и драго ми је да се зна и чује о подвизима војске коју су чинили моји преци и сународници. Међутим, мислим да се ту, као и обично, мало претерује у нашу корист. Рецимо, губици на савезничкој страни у овој бици су били: више од 1850 Француза, преко 200 Срба и мање од 200 Грка (Тако каже Википедија на енглеском. Српска верзија, занимљиво, само констатује да су губици на савезничкој страни били "лаки", а на бугарској "огромни".). Напад је почео у 05:30 изјутра, а наша браћа Сенегалци (или ко већ да је био у тој 17. колонијалној дивизији) су у 07:00 изашла на Кравицу (највиши врх 1682 метра). А сад се, у целој тој причи, додаје и елемент добровољаца, као да би они били тај тег који је претегнуо на тасу. Искрено, мислим да би Солунски фронт био пробијен и да се на њему није налазио ниједан српски војник - част и слава онима који јесу. Чим је почела офанзива, неке јединице бугарске војске су се буквално распале. Неке, додуше и нису, или су то учиниле касније. Енглеско-грчки напад код Дојрана је одбијен, а и наша Прва армије је тек из другог покушаја испунила свој задатак. Ипак, Бугарска је била зрела за пропаст. Убрзо су почела масовна дезертирања, оружана побуна дезертера и тако даље. У овој офанзиви учествовала је и цела грчка војска, чак и јединице са Крита и разних архипелага.
Идеја да је по 15-20 људи из сваког од хиљада српских села у Хрватској и БиХ учествовало у пробоју Слоунског фронта (ако помножимо, то је .. шта значи "хиљаде"? Рецимо три хиљаде, значи испада преко педесет хиљада људи) ми не звучи вероватно, али не знам.