Аутор Тема: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне  (Прочитано 9715 пута)

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« послато: Април 30, 2018, 03:43:13 поподне »
Пробаћу на овој теми да изнесем нова сазнања, тј. да унесем исправке и допуне за порекло одређених родова и фамилија који су наведени у књизи "Соколска нахија", аутора Љубе Павловића. Инспирацију за ову тему дао ми је форумаш Ђорђо, који нешто слично ради за ужички крај.

Село Горња Буковица (од 1948. подељена на два засебна села Врхпоље и Цапарић)
Цитат
Окановићи у Роготи дошли су у службу од Сарајева (6 к.; Св. Лука).

Тако каже Љуба Павловић. У ствари, Окановићи су огранак велике фамилије Васића (Цапарића), који су се око 1720. доселили у азбуковачки крај. Слава је као и код остатка рода Трифундан. Презиме су добили по извесном Цветку (Јеремићу) Васићу, који је био познат по надимку Окан. Рођен је негде око 1780. године. Имао синове Вићентија, Ненада, Маринка, Антонија и Јакова. Потомци Вићентија су забележени у попису 1863. год. под презименом Васиљевић. Крајем 19. века одсељени су негде у ваљевски крај.
Данашњи Окановићи, воде порекло до Ненада (рођен око 1810. године) и Маринка (рођен око 1828, само мањи број породица), док се за потомке преостале браће ништа не зна (вероватно одсељени из Азбуковице крајем 19. века).

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #1 послато: Април 30, 2018, 04:39:14 поподне »
Горња Буковица
Цитат
У другој половини XVIII века дошли су:
Валетићи, јак, здрав и далеко у Равну Гору ушао род; дошли су из Осата, из села Саса, где су били рудари (10 к.; Св. Алимпије).

Врло могуће да су постојали некакви Саси Валетићи, рудари из оближњег Осата, после којих је остао истоимени заселак. Међутим, породице које је обрађивао Љуба Павловић тешко да имају икакве везе са тим рударима, осим тога што су боравили у истом засеоку. Наиме, сви Алимпијевштаци из Валетића, потомци су једног од бочних огранака славне ваљевске фамилије Ненадовић. Приликом досељавања Ненадовића у Србију, село Горња Буковица је било једно од успутних станица. Из тог разлога, негде око 1800. извесни Јован (Станоја Ненадовића) Станојевић, бежећи од турске освете, прелази са породицом из Бранковине у Горњу Буковицу. Имао је синове:
- Спасоја, рођ. око 1780. у Бранковини (од његовог сина Николе - Николићи у Г. Буковици; од Теодосија Тадије - Тадићи у Горњој Буковици; од Станоја - некадашњи Јовановићи у Доњој Ораховици; од Маринка - Маринковићи у Доњој Ораховици; од Радосава - Спасојевићи у Доњој Ораховици)
- Живана, рођ. око 1775. у Бранковини (од његових синова су фамилије Јовановић у Горњој Буковици и Тешић у Доњој Буковици)
- Веселина, рођ. око 1770 у Бранковини (од његових синова Луке - Лукићи и Ненада - Ненадовићи у Горњој Буковици и Дрлачама)
извор: Милан Младеновић - Село Дрлаче (порекло и генеза становништва)

Све побројане фамилије славе Св. Алимпија (не рачунајући спорадичне случаје призећивања) и по овоме не могу се довести у везу са Сасима.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8506
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #2 послато: Април 30, 2018, 09:40:25 поподне »
Горња Буковица
Све побројане фамилије славе Св. Алимпија (не рачунајући спорадичне случаје призећивања) и по овоме не могу се довести у везу са Сасима.

Чини ми се да Павловић овде није мислио на Сасе као етничку групу или социјалну категорију, већ на село Сасе код Сребренице.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #3 послато: Мај 01, 2018, 04:19:10 пре подне »
Оно што сам хтео рећи је да ови родови о којима је Љ. Павловић писао и који данас живе на истим просторима, нису ти рудари Валетићи. Топоним "Валетићи" постојао је много пре 1800. године када је у село пребегао поменути огранак Ненадовића. Да ли су рудари Валетићи били етнички Саси, то је можда преурањена претпоставка са моје стране, па је твој коментар на месту.
Извор:
https://s18.postimg.cc/ogsv8copz/image.png
https://s18.postimg.cc/sd674f20n/image.png

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #4 послато: Мај 08, 2018, 01:52:29 пре подне »
Дрлаче
Цитат
Добрисављевићи - (25 к.; Св. Стеван) у Забрђу, под Стенама и око врела; дошли су из Пилице из Придола, уз неког претка Аврама, који их је овде склонио од освете; има их и расељених по Ваљеву, Шапцу и Београду, а и исељених низ Дрину и поред Саве.
Ово предање које је забалежио Љ. Павловић је у потпуности тачно. Добрисављевићи припадају родовској групи Стевановић (поменути Аврам се презивао Стевановић). Пореклом су из Куча. Тек су у Пилици* узели да славе Степањдан где су се доселили у периоду 1770-1774.
- Стевановић (Стевана) Аврам, рођ. око 1745. у Ровцима, област Куча, доселио се око 1774. у Пилицу, засеок Придоли, где је погинуо у сукобу са Турцима. Био је хајдук у чети Антонија Младеновића из Кошаља, крио се у шумама Дрлача, где је око 1791. преселио своје сроднике и потомке.
Од Аврамовог сина Веселина, порекло воде фамилије Димитријевић и Савић у Пилици, засеок Придоли. Од другог сина Стевана и његових потомака (Павла, Јована и Деспота) настале су фамилије Павловић, Јовановић и Деспотовић у Пилици.

Стеванов средњи син Јован, рођен око 1780. у Пилици, доселио се у Дрлаче по завршетку Другог српског устанка са четири сина:
1) Деспот, рођ. око 1798 (имао синове Пантелију и Вилотију од којих су постали данашњи Јовановићи)
2) Добрисав, рођ. око 1800 (имао синове Нестора, Тодора, Васу, Јосипа и Средоја од којих су постали Добрисављевићи)
3) Алекса, рођ. око 1815 (имао синове Живана, Илију и Павла од којих су настали Алексићи)
4) Аврам, рођ. око 1812 (имао синове Матију, Марка, Лазара, Михаила од којих су настали Аврамовићи).

*Пилица је село поред Бајине Баште.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8506
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #5 послато: Мај 08, 2018, 09:38:11 пре подне »
ДрлачеОво предање које је забалежио Љ. Павловић је у потпуности тачно. Добрисављевићи припадају родовској групи Стевановић (поменути Аврам се презивао Стевановић). Пореклом су из Куча. Тек су у Пилици* узели да славе Степањдан где су се доселили у периоду 1770-1774.
- Стевановић (Стевана) Аврам, рођ. око 1745. у Ровцима, област Куча, доселио се око 1774. у Пилицу, засеок Придоли, где је погинуо у сукобу са Турцима. Био је хајдук у чети Антонија Младеновића из Кошаља, крио се у шумама Дрлача, где је око 1791. преселио своје сроднике и потомке.

Који су то Ровци у области Куча? Да ли се грешком мисли на много познатије Ровце из морачког краја или на неке друге Ровце?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #6 послато: Мај 08, 2018, 09:52:07 пре подне »
- Стевановић (Стевана) Аврам, рођ. око 1745. у Ровцима, област Куча, доселио се око 1774. у Пилицу, засеок Придоли, где је погинуо у сукобу са Турцима.
......У Ровцима, област Куча....?

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #7 послато: Мај 08, 2018, 11:13:18 пре подне »
Који су то Ровци у области Куча? Да ли се грешком мисли на много познатије Ровце из морачког краја или на неке друге Ровце?
Мисли се на похару Куча, када се један део њих привремено настанио у Ровцима, одакле су се неки враћали, а неки настављали пут према Западној Србији. Реченица је помало незграпна, ја сам је преписао из једне књиге, али, заборавих да наведем извор. Сад ћу то скенирати.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #8 послато: Мај 08, 2018, 11:18:47 пре подне »
Цитат
.....У Ровцима, област Куча....?

Могла би бити Ровца у Горњим Селима-Лубницама код Берана.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #9 послато: Мај 08, 2018, 11:41:02 пре подне »
Никола је неумољив, стално нешто закера и преиспитује ха ха ха. Шалим се. Иначе, овде не пишем ништа на своју руку. Кад си већ потегао то, и мени сад помало делују нелогично неке године.  Наиме, говори се о похари Куча из 1774, а приближна година рођења поменутог родоначелника Аврама је 1745. Да ли то значи да је било ранијег исељавања Куча међ' Ровчане, или се ради о неком топониму Ровца који нема везе са тим племеном?!

Извор: М. Младеновић: "Село Дрлаче"
https://i.imgur.com/IgvWfm6.png
https://i.imgur.com/gf24j2x.png

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8506
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #10 послато: Мај 08, 2018, 01:27:57 поподне »
Никола је неумољив, стално нешто закера и преиспитује ха ха ха. Шалим се. Иначе, овде не пишем ништа на своју руку. Кад си већ потегао то, и мени сад помало делују нелогично неке године.  Наиме, говори се о похари Куча из 1774, а приближна година рођења поменутог родоначелника Аврама је 1745. Да ли то значи да је било ранијег исељавања Куча међ' Ровчане, или се ради о неком топониму Ровца који нема везе са тим племеном?!

Извор: М. Младеновић: "Село Дрлаче"
https://i.imgur.com/IgvWfm6.png
https://i.imgur.com/gf24j2x.png

Постоје и Ровца у Шекулару:

http://www.geonames.org/3191524/rovca.html

Међутим, та Ровца су још даља од племенске области Куча у односу на племе Ровчана. Мислим да је грешка у тексту да је Аврам рођен у Ровцима. Пре ће бити да се одатле иселио, односно да му је то била етапна станица на путу ка Пилици и Дрлачама, а да је рођен у самим Кучима.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #11 послато: Мај 08, 2018, 01:37:52 поподне »
Никола је неумољив, стално нешто закера и преиспитује ха ха ха. Шалим се. Иначе, овде не пишем ништа на своју руку. Кад си већ потегао то, и мени сад помало делују нелогично неке године.  Наиме, говори се о похари Куча из 1774, а приближна година рођења поменутог родоначелника Аврама је 1745. Да ли то значи да је било ранијег исељавања Куча међ' Ровчане, или се ради о неком топониму Ровца који нема везе са тим племеном?!

Извор: М. Младеновић: "Село Дрлаче"
https://i.imgur.com/IgvWfm6.png
https://i.imgur.com/gf24j2x.png
Колико знам пре те похаре Куча није било досељавања Куча у Ровца осим братства Пижурица који су по предању од Ивановића из Куча, и који су због крви избегли у Веље Дубоко у 17. веку. Али Веље Дубоко је у то време припадало Доњој Морачи, и тек касније почетком 19. века (формално 1820. год.) улазе у састав племена Ровца.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #12 послато: Мај 08, 2018, 06:08:39 поподне »
Када се једног дана тестира неко из овог рода, све дилеме ће бити разрешене.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #13 послато: Мај 12, 2018, 08:56:06 поподне »
Доња Љубовиђа
Ђурићи из Доње Љубовиђе воде порекло од истоимене дробњачке породице из села Заовине (Бајина Башта). Фамилија Јеротић из Доње Љубовиђе има предање да потиче од ових Ђурића, на шта указује и иста слава - Ђурђевдан.
Према попису из 1863. (села Доња и Горња Љубовиђа, као и део данашње Љубовије, пописани су заједно), имамо 8 кућа Ђурића. Јеротића нема, али, постоји домаћинство Јеротија Ђурића, старог 40 година, које још чине: жена Ана (35), синови Павле (17) и Гаја (6), кћери Милица (15) и Марија (10). Иако не постоји званичан доказ, ово би можда могло да значи да су се потомци Јеротија Ђурића прозвали Јеротићи, па би тако предање било тачно.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #14 послато: Мај 12, 2018, 09:07:57 поподне »
Доња Љубовиђа
Фамилије Севић и Перић воде порекло из засеока Татићи у Горњој Љубовиђи. Према предању које је записао Љуба Павловић, у другој половини 18. века, у Горњу Љубовиђу су однекуд из Пиве дошла два брата - Иванча и Мијаило Татић (слава Ђурђевдан). Мијаило Татић је имао синове: Светислава званог Сево, од кога су постали Севићи у Горњој и Доњој Љубовиђи; Мијата - од кога су Мијатовићи (одсељени из Љубовиђе или изумрли), Мићана - од кога су Мићановићи у Горњој Љубовиђи и Петра, званог Перо од кога су постали Перићи у Доњој Љубовиђи. Све фамилије настале из рода Татића славе Ђурђевдан. У Српском ДНК пројекту, имамо тестираног Севића који носи хаплогрупу I2-PH908.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #15 послато: Мај 26, 2018, 08:55:58 пре подне »
Доња Буковица (Берловине)
Фамилија Јеремић
Цитат
Јеремићи су из Горње Љубовиђе. Мати преудајом довела у Миловановиће дете Јеремију а оно у селу остало (4 к.; Св Стеван).

Пантић (Панте) Милован, рођен око 1784. у Грчићу, доселио се око 1791. године у породицу оца Панте у Доњу Буковицу (атара данашњег засебног села Берловине), потес Баурић, где је живео. Био је хајдучки харамбаша и учесник оба српска устанка. Имао је синове Срећка (1810) у Јовицу (1812) који су узели презиме Миловановић. Током устанка умире му супруга, па се жени по други пут и то Стајком, удовицом Маринка Ковачевића из Горње Љубовиђе, која је за собом довела сина Јеремију.

Ковачевић (Маринка) Јеремија, рођен око 1800. године у Горњој Љубовиђи, касније живео у Берловинама, где је умро неутврђених година. У браку са Маријом, имао је синове Маринка (око 1833) и Ђорђа (око 1835), док о другој деци нема помена. О Ђорђу нема података да ли се женио и да ли је оставио потомство, док се Маринко Јеремић помиње у попису из 1863, где је евидентирано његово домаћинство које су још чинили жена Неда, синови Петко, Алекса, кћери Марица, Јованка и баба Стајка. Домаћинство је поседовало 13 плугова земље на шест места, кућу и друге зграде. Вредност имовине износила је 40 дуката, а месечни приход 2 талира.
Јеремија Ковачевић је наследио имање и славу очуха Милована Пантића - Никољдан, док су се његови потомци наставили да славе стару очеву славу из Горње Љубовиђе - Степањдан.

извор: М. Младеновић: Порекло и родослов фамилија из Доње Буковице



Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #16 послато: Мај 26, 2018, 09:15:40 пре подне »
Доња Буковица (Берловине)
Фамилија Јевремовић
Цитат
Јевремовићи од Кнежевића у Горњој Буковици (5 к.; Св. Никола).

Село Доња Буковица је територијалном реорганизацијом после Другог светског рата издељено на неколико засебних села. Уколико је Љуба Павловић мислио на Јевремовиће из данашњег села Берловине, онда ово предање није тачно. Јевремовићи, као и све остале фамилије Никољштака из Берловина, припадају родовској групацији Јовановића, односно Гаговића.
"Родоначелник родовске групе Јовановића је свештеник Јован Гаговић, рођен у Безују код Пиве, а његови синови и синовци су се преко Рудог (око 1740), Мокре Горе код Ужица (око 1760), Грчића, (Азбуковица, око 1775), доселили око 1790. у Буковицу (потес Баурић). После пропасти Првог српског устанка и разарања шанца Баурић (1813), настањују се у атар садашњег села Берловине. Генезом родовске групације Јовановић настало је двадесетак фамилија на просторима Буковице (односно њеног тада засеока Берловине), које су битисале на том простору дужи или краћи период."

"Фамилија Јевремовић води директно потомство од Јеврема Станковића (1818), сина Станка Недељковића (1794), унука Недељка Митровића (1775), праунука Митра Благојевића (1750), чукунунука Благоја Јовановића (1730), Јована Гаговића, најдаљег познатог претка."

извор: М. Младеновић: Порекло и родослов фамилија из Доње Буковице

Ван мреже Aleksandar R21

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #17 послато: Октобар 27, 2018, 01:20:31 поподне »
Poštovani,

Da li bi neko mogao da mi pomogne kako da dodjem do spiska rodjenih/umrlih u selu Torniku u drugoj polovini 19. veka.
Naime neophodno mi je da utvrdim godinu rodjenja moga čukundede da bih uspostavio vezu u rodoslovu sa njegovim ocem koji se pominje u popisu ovog kraja iz 1863.

Ван мреже Dejan Milosevic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #18 послато: Јануар 14, 2019, 02:41:55 поподне »
Knjige rodjenih i umrlih kao i vencanih za selo Tornik sacuvane su i nalaze se u arhivu u Sapcu,zavisno samo koja je porodica u pitanju jer neki su vodjeni u Caparickoj crkvi a neki u Citluckoj a od 1884 u Donjoj Orovici.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Соколска нахија, Азбуковица - измене и допуне
« Одговор #19 послато: Јануар 14, 2019, 03:49:07 поподне »
Поштовани Дејане, не знам колико сте упознати са осталим селима овог краја, али не бих да пропустим прилику да вас питам - знате ли постоје ли још увек Младеновићи у Горњем Кошљу? Требало би да су потомци сродника хајдука Глише Младеновића, који се пак иселио за Градац код Ваљева, где је и умро 1830-их (његов унук је писац Милован Глишић). Хвала!