Аутор Тема: Балто-Словенска језичка заједница, подела  (Прочитано 22780 пута)

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 195
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #100 послато: Октобар 15, 2018, 06:50:33 поподне »
Je li moguće (čak i nomenklaturom), pri poređenju Baltijskih i Slavenskih jezika sa Latinskim i Romanskim jezicima, svesti Baltijske jezike na nivo Latinskog, a Slavenske na nivo Romanskih jezika?
Ili postoji konkretna razlika među ova dva poređenja?

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 195
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #101 послато: Новембар 12, 2018, 11:13:12 поподне »
У коликој мјери су глаголу прасловенског (и црквено-словенског) архаичнији у односу на Источно-Балтијске језике?

На примјер, у многим глаголима је примјетно да су Литвански и Летонски иновирали у односу на Словенске језике (о Пруским глаголима мислим да је тешко и говорити са сигурношћу).

Prabaltoslovenski - nest-ei, praslavenski - nesti, letonski - nast, a litvanski - nešti
PBS - rodei-/rodi-, PS -roditi, let. - radit
PIE - lewbh-, PS - ljubiti, Lit. - liaupse (poklon)
PIE - gneh-, PBS - zno-tei, PS - znati, lit. - žinoti, lat. - zinat

Постоји још доста примјера у којима се овакве значајне иновације у литванском (или) летонском у односу на словенски могу видјети. Да ли је ситуација генерално таква да су углавном глаголи у славенским језицима архаичнији у односу на балтијске?

Ван мреже Горштак97

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #102 послато: Новембар 14, 2018, 10:15:37 поподне »
Je li moguće (čak i nomenklaturom), pri poređenju Baltijskih i Slavenskih jezika sa Latinskim i Romanskim jezicima, svesti Baltijske jezike na nivo Latinskog, a Slavenske na nivo Romanskih jezika?
Ili postoji konkretna razlika među ova dva poređenja?

Зависи у којем смислу поредиш. Међутим, мало је незахвално поредити један службени језик одређеног царства (цивилизације) и језик једног пред-државног (родовско-племенског) друштва, који можда није никада припадао једној одређеној култури.

Балти и Словени су језичке групе, и, то ти дође као слагалица. Имаш Балтијске језике и имаш Словенске језике. Да би Балтима реконструисао "прајезик" (у потпуности), неопходно је придружити им Словенске. Да ли ћеш тај прајезик звати Прабалтословенским са три гране, при којој се једна одваја и постаје Словенска а преостала два дијалекта аутоматски постају Балтијски језици, или ћеш користити термин пра-Балтијски од почетка, само је питање терминологије. Да ли се је Славенски значајно уразликовао под утицајем Иранског (Сарматског) језика, или је сав тај процес "сам од себе", остаје на лингвистима да утврде.

Самосвјесност Балта, у њиховом етно-лингвистичком смислу (као и само име Балти), није постојала прије 18. вијека, када су лингвисти Литванско-Летонску групу и Пруску објединили у групу Балтијских језика.

Што се тиче прабалтословенског језика у археолошком смислу, археолошки он потврђен није. Зарубинска култура, генерално представља пра-Словенску прапостојбину, у модерном смислу пра-Словена. Ипак, Словенски се је засигурно уразликовао од Балтијских језика у периоду од 1000. до 1500. године прије наше ере (ако не и раније), што говори да су преци пра-Словена (или у бити рани-прасловени) морали обитавати у некој од култура претходница Зарубинске. Ту се као најбољи "одабир" за изучавање узимају Чернолеск-Комаров комплекс, или каснија Милоградска култура. С обзиром да границе између пра-Балтијског и пра-Балто-Словенског нема, тешко је рећи је ли хидронимија (и топонимија) Милоградске културе Балто-Словенска, или је она Балтијска (дословно). За ону хидронимију горњег тока ријеке Дњепар, дефинитивно је доказано да се ради о Балтијској хидронимији, јер, она се дословно поклапа оној на подручју данашње Литваније.

Питања овога прајезика су веома захтјевна, и у лингвистичком, а и у археолошком смислу. Прави одговор на ово питање тешко је дати, а можда и немогуће.
« Последња измена: Новембар 14, 2018, 10:17:57 поподне Горштак97 »

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #103 послато: Новембар 14, 2018, 11:40:33 поподне »
Балтијски глаголски систем је иновативнији. Изгубљени су глаголски наставци за треће лице множине и замијењени једнинским еквивалентима (*Они гледа, *они зна), изгубљене су творбе прошлих времена из протоиндоевропског периода, нема трагова медиопасиву као у грчком и латинском итд. Међутим, очуван је футур који потиче од дезидератива.
Тематски лични наставци су такође очувани код глагола који су се конјуговали с тематским вокалом, док је у словенском атематска конјугација преовладала. У српском су, рецимо, једини преживјели тематски презенти ХОЋУ и МОГУ, те дијалекатски ВЕЉУ, ВИЂУ и други. Неки српски дијалекти и данас чувају старе тематске наставке за презент. Углавном је атематски суфикс -М преовладао (ВИДИМ, ГЛЕДАМ, ПЈЕВАМ).

Цитат
Питања овога прајезика су веома захтјевна, и у лингвистичком, а и у археолошком смислу. Прави одговор на ово питање тешко је дати, а можда и немогуће.

Проблем је што су посвједочени таман онда кад је словенска грана већ прилично иновирала у сваком смислу. Јасно се види да је словенска грана та која је значајно иновирала. Нпр. облици НАКТИС и ВИЛКАС, који су једнаки литванском, могу се реконструисати само поређењем са балтијским језицима. У тренутку кад су ови облици посвједочени, финално -АС је прешло у полуглас звани "јор", а кратко И у самогласник звани "јер", док је КТ палатализацијом дало глас сличан нашем Ћ, само мекши (изговарао се је онако како га Македонци изговарају данас), док је кратко А дало О.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #104 послато: Новембар 15, 2018, 07:08:12 пре подне »
У коликој мјери су глаголу прасловенског (и црквено-словенског) архаичнији у односу на Источно-Балтијске језике?

На примјер, у многим глаголима је примјетно да су Литвански и Летонски иновирали у односу на Словенске језике (о Пруским глаголима мислим да је тешко и говорити са сигурношћу).

Prabaltoslovenski - nest-ei, praslavenski - nesti, letonski - nast, a litvanski - nešti
PBS - rodei-/rodi-, PS -roditi, let. - radit
PIE - lewbh-, PS - ljubiti, Lit. - liaupse (poklon)
PIE - gneh-, PBS - zno-tei, PS - znati, lit. - žinoti, lat. - zinat

Постоји још доста примјера у којима се овакве значајне иновације у литванском (или) летонском у односу на словенски могу видјети. Да ли је ситуација генерално таква да су углавном глаголи у славенским језицима архаичнији у односу на балтијске?

Čini li mi se ili ti ovdje ne pitaš o driēvnosti glagol u suvislosti sa sprēzanjmi i okrajci, niti o značenjskom razvići, no te najprvo zanima ki od njih je udržal drēvnēji, tako reći, vanjski oblik koriēna u odnosu na tzv. praindoevropski?
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 195
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #105 послато: Новембар 15, 2018, 01:58:46 поподне »
Da, nekako uprošteno pitanje bi bilo da li bi proto-Indo-Evropljanima bliže bilo razumjeti Slovensku verziju "znati" ili Baltijsku "Žinoti", "Zinat", "zynuoti". Tj. forma same riječi, kod koga se manje promjenila? I ako jeste u Slovena, da li bi neka pred-pra-slovenska forma bila ko u današnjih Balta "zinoti", "zinat" ili je u kontinuitetu iza slova "z" u Slovena uvijek bilo "n" ?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #106 послато: Новембар 15, 2018, 05:44:09 поподне »
Da, nekako uprošteno pitanje bi bilo da li bi proto-Indo-Evropljanima bliže bilo razumjeti Slovensku verziju "znati" ili Baltijsku "Žinoti", "Zinat", "zynuoti". Tj. forma same riječi, kod koga se manje promjenila? I ako jeste u Slovena, da li bi neka pred-pra-slovenska forma bila ko u današnjih Balta "zinoti", "zinat" ili je u kontinuitetu iza slova "z" u Slovena uvijek bilo "n" ?
Ako porazmisliš o naravi glasa Z u slov. jezicima i zapitaš se što izaziva preglas g > z a što u ž, postatće ti jasnije.
stignuti no stizati, dignuti no dizati, gmizati no zmija; osim toga zašto postoje oba oblika i gmizati i gamizati. Ako ti treba podrobnijih objašnjenja, piši mi u lično sanduče, pak ti mogu objasniti stvari u nekom ćaskanju, da ne smaram narod ovdje.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 195
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #107 послато: Децембар 12, 2018, 11:43:54 поподне »
Ako je među lingvistima generalno zastupljeno mišljenje da je glagolski sistem u Crkvenoslavenskom (i generalno slavenskim jezicima) arhaičniji nego u svim baltijskim jezicima, u čemu konkretno bi se ogledala ta arhaičnost u odnosu na baltijske jezike?

Ван мреже Горштак97

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #108 послато: Децембар 14, 2018, 07:44:22 поподне »
Ako je među lingvistima generalno zastupljeno mišljenje da je glagolski sistem u Crkvenoslavenskom (i generalno slavenskim jezicima) arhaičniji nego u svim baltijskim jezicima, u čemu konkretno bi se ogledala ta arhaičnost u odnosu na baltijske jezike?

Два заиста значајна архаизма која се огледају у словенским језицима а који нису сачувани у модерним балтијским језицима су првенствено аорист (посебно тзв. "Сигматски аорист".) Такав аорист није забележен међу живућим Балтијским језицима.

Друга архаична карактерност за словенске језике је разликовање трећег лица множине у односу на треће лице једнине. Међу Балтијским језицима, то је једно те исто, тј. изгубљена је "разлика".

Било би погрешно рећи да су словенски језици настали из балтијских баш онолико колико би било погрешно рећи да су људи настали од модерних мајмуна. Балтијски и Словенски језици су настали од заједничког претка-језика (прабалтословенског) као што су људи и мајмуни (по теорији еволуције) настали од заједничког претка.

Ван мреже Горштак97

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #109 послато: Децембар 15, 2018, 05:57:14 поподне »
ПРОДОР СЛОВЕНА КРОЗ БАЛТЕ - сиреч продор Колочинске културе на север кроз поље балтске културе (Тушино-Мошчинска). При овом се запажа, да оно што продире с овом културом међу балтске културе, је обичај спаљивања остатака мртвих, који је до тога тренутка био непознат у балтским културама. Указатељ прогутања Балта Словенима, је и одређен огранак Р1а који је присутан искључиво у Балта и источних Словена (R1a1a1b1a2b-CTS1211 ), док их носитељи Пражске културе имају у траговима, но имају искључиво М458 и карпатски огранак. Језичка близост балта к прасловенскому такођер се једним делом језикоучењака сматра последицом не толико сродности, колико утицајем Словена на Балте. (Ако управитељи желе и умеју умањити слику, нека изволе);

Не знам зашто мислиш да R1a-CTS1211 није у прасловенском етносу била једна од главних хаплогрупа, поготово што међу Јужним Словенима (који су неспорно потомци те праславенске популације) налази управо та R1a-CTS1211, поготово код Хрвата. Код Пољака је подобро овај огранак заступљен, и то чини око 30% од укупне R1a Пољске популације. Једино је код Чеха ова грана занемарљива. Чак по мом (не толико стручном) мишљењу, ова грана је била и једна од примарних у тој прасловенској заједници.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #110 послато: Децембар 19, 2018, 10:44:34 поподне »
Не знам зашто мислиш да R1a-CTS1211 није у прасловенском етносу била једна од главних хаплогрупа, поготово што међу Јужним Словенима (који су неспорно потомци те праславенске популације) налази управо та R1a-CTS1211, поготово код Хрвата. Код Пољака је подобро овај огранак заступљен, и то чини око 30% од укупне R1a Пољске популације. Једино је код Чеха ова грана занемарљива. Чак по мом (не толико стручном) мишљењу, ова грана је била и једна од примарних у тој прасловенској заједници.

Управу си. Веројатно моја непажња. Мислих наравно на Z92+.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 195
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #111 послато: Децембар 26, 2018, 08:19:58 поподне »
Када се прави подјела Балто-Словенског прајезика на 3 бранше: Источно-Балтијске, Западно-Балтијске и Славенске, колико је лингивстички правилно тај трећи дијалект назвати Славенским? Ово питам ради успоредбе са прагерманским језиком. Јер, међу лингвистима нема периодизације германског, као рецимо славенског. Период прије пра-германског лингвисти увијек зову "pre-Germanic" и не постоји периодизација раног прагерманског, среднјег прагерманског као што се то често користи при класификацији развоја праславенског.

Ван мреже Locked

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 195
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #112 послато: Јануар 27, 2019, 06:45:11 поподне »
Gledajući hidronimiju u predslovenskim kulturama istočne Evrope, mišljenje filologa je da se na tim područjima u velikoj većini nalazi baltijska hidronimija (sufiksi koji razlikuju baltijske jezike od svih ostalih, uključujući slovenske). To važi i za područje Milogradske kulture (koja je prethodila praslovenskoj zarubinskoj), Strižovska, Dnjepro-Dvinska i Gornja Oka. Negdje je ta hidronimija izričito i često sa baltijskim sufiksima, dok južno od Pripjata također su prisutni isti hidronimi baltijske karakterističnosti, ali su malobrojniji i dio njih je upitan, u odnosu na predjele sjeverno od Pripjata.

hidronimija: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/lt/b/b7/Baltic_hydronyms_location_map.png

Teško je uspostaviti hronologiju tih hidronima, ali da li su svi oni možda nastali i prije samog nastanka praslavenskog tipa jezika?
« Последња измена: Јануар 27, 2019, 06:47:57 поподне Locked »

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #113 послато: Март 30, 2022, 08:53:55 пре подне »
"Faundations of Baltic languages"; Pietro Dini; 2014

Knjiga je zanimljiva analiza razvoja i karakteristika baltičke jezičke zajednice te njenih zajedničkih karakteristika sa slavenskim i ostalim indoevropskim jezicima.

http://www.esparama.lt/es_parama_pletra/failai/ESFproduktai/2014_Foundations_of_Baltic_Languages.pdf

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Балто-Словенска језичка заједница, подела
« Одговор #114 послато: Март 30, 2022, 11:16:51 пре подне »
Главни проблем у супкласификацији балтословенских језика је то што су сви они релативно касно посвједочени писаним документима, онда кад су се већ довољно удаљили једни од других до те мјере да није могуће прецизно дефинисати њихов међусобни филогенетски однос. Поготово је пруски језик проблем, јер су писани текстови на њему довољни да се са стопостотном сигурношћу може тврдити да се ради о балтословенском језику, али недовољни за класификацију унутар те породице.
Друго, чињеница је да чак и рани прасловенски (који није директно посвједочен, али је реконструисан) показује значајнија одступања од балтијских језика, понајвише на лексичком нивоу.

Унутар те породице, кад из ње "избацимо" прасловенски, једино се за источнобалтијске језике може поуздано тврдити да чине генетско јединство, премда су летонски и литвански генетски удаљенији један од другог него што су међусобно удаљена било која два словенска језика.