Шалу на страну. Када смо већ код Немачке, Пољске и Чешке. Најстарији помен нечега што може имати везе са Србима (а што се из контекста и види, пошто се помињу Словени) је извештај у код нас не шире познатој Дагобертовој повељи из 631. године. У истом пасусу се, на латинском, на чак два места појављује нешто што може имати везе са Србима. Преносим цитат у латинском оргиналу: In pago Serimizi, in loco nuncupante Zerbou, inter fluvios, quorum prior dicitur Spraha et posterior Elbe, fines ex una parte Berounus, ex altera rupes Dubene, quam Slavi Sclaviborci, aliis vero Sorabi, tenent. Покушаћу да преведем. У округу Серимизи, на месту које се сада назива Зербу, између река, од којих се прва зове Спраха, а друга Елба, границе се налазе с једне стране Бероунус, а с друге стране стене Дубене, које насељавају Славени које неки зову Склавиборци, а други Сораби. Говори се иначе о даривању земље, негде уз реку Спре (Spree). Након овога у следећој реченици пише: Isti terminus est Sorabici limitis. Апсолутно немам ни најмању сумљу да су Срби под тим именом дошли онако како је описано у De administrando imperio. Оно што такође сасвим извесно да тај простор горе није остао закључан у стање какво је било у тренутку миграције дела Срба на југ, што нам потврђује и Chronicon Thietmari. Било је ту много таласања, досељавања једних или других. Оно што такође треба знати је и то да се у једном извештају помиње не једно већ седам српских племена. Пошто је племе и род, то врло добро знамо, у патријархалној заједници везан за мушкарце истог корена не бих искључио могућност да је ту било више хаплогрупа (можда чак и целих седам). 908 је сигурно била једна од њих, и у то ћу веровати све док археогенетика не покаже другачије.
