Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Ojler]

Обрадовић, Васиљевдан, Лубнице/Беране, I2-S17250

Тестирани је навео да им је раније презиме било Ераковић, и да су пореклом из Бањана.
О Обрадовићима из Лубнице постоји монографија са насловом "Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница", од аутора Марка Д. Обрадовића, у којој су детаљно описана предања и сазнања о пореклу ове породице. У најкраћем, сматра се да су Обрадовићи, Шуковићи, Кујовићи и Дидановићи од једног претка са Његуша (највјероватније од Обрада). Предање казује да су од Ераковића досељених из Херцеговине — испод планине Његош.

Хаплотип тестираног је веома близак модалном хаплотипу гране I2-Y3120. Две вредности које одступају од модалних су DYS391=10 и DYS635=24.
Тестирани Обрадовић припада генетичком роду коју чини група тестираних са славом Васиљевдан, а коју поред Обрадовића тренутно чине  Томовић (Горњи Дубац/Лучани), Шкипић (Прислоница/Чачак), Отовић (Бело Поље/Пећ), Грујић (Вича/Лучани) и још један теститрани из Буковика код Нове Вароши, чији резултат није објављен. Тестирани Отовић је навео предање по којем им је раније порекло из Буча код Берана, а старије презиме је Обрадовић. У поменутој монографији "Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница" наводи се податак да је браство Отовића настало од „трбушчића" Отовића-Обрадовића из Лубница. Резултати генетичких тестова говор у прилог овог предања.

[Небојша]

Обрадовић, Васиљевдан, Лубнице/Беране, I2-S17250

Тестирани је навео да им је раније презиме било Ераковић, и да су пореклом из Бањана.
О Обрадовићима из Лубнице постоји монографија са насловом "Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница", од аутора Марка Д. Обрадовића, у којој су детаљно описана предања и сазнања о пореклу ове породице. У најкраћем, сматра се да су Обрадовићи, Шуковићи, Кујовићи и Дидановићи од једног претка са Његуша (највјероватније од Обрада). Предање казује да су од Ераковића досељених из Херцеговине — испод планине Његош.

Хаплотип тестираног је веома близак модалном хаплотипу гране I2-Y3120. Две вредности које одступају од модалних су DYS391=10 и DYS635=24.
Тестирани Обрадовић припада генетичком роду коју чини група тестираних са славом Васиљевдан, а коју поред Обрадовића тренутно чине  Томовић (Горњи Дубац/Лучани), Шкипић (Прислоница/Чачак), Отовић (Бело Поље/Пећ), Грујић (Вича/Лучани) и још један теститрани из Буковика код Нове Вароши, чији резултат није објављен. Тестирани Отовић је навео предање по којем им је раније порекло из Буча код Берана, а старије презиме је Обрадовић. У поменутој монографији "Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница" наводи се податак да је браство Отовића настало од „трбушчића" Отовића-Обрадовића из Лубница. Резултати генетичких тестова говор у прилог овог предања.

Преко 23andme тестиран је:

Обрадовић, Василијевдан, Лукавица/Тутин, I2-S17250

[Небо_Сав]

Обрадовић, Васиљевдан, Лубнице/Беране, I2-S17250

Тестирани је навео да им је раније презиме било Ераковић, и да су пореклом из Бањана.
О Обрадовићима из Лубнице постоји монографија са насловом "Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница", од аутора Марка Д. Обрадовића, у којој су детаљно описана предања и сазнања о пореклу ове породице. У најкраћем, сматра се да су Обрадовићи, Шуковићи, Кујовићи и Дидановићи од једног претка са Његуша (највјероватније од Обрада). Предање казује да су од Ераковића досељених из Херцеговине — испод планине Његош.

Хаплотип тестираног је веома близак модалном хаплотипу гране I2-Y3120. Две вредности које одступају од модалних су DYS391=10 и DYS635=24.
Тестирани Обрадовић припада генетичком роду коју чини група тестираних са славом Васиљевдан, а коју поред Обрадовића тренутно чине  Томовић (Горњи Дубац/Лучани), Шкипић (Прислоница/Чачак), Отовић (Бело Поље/Пећ), Грујић (Вича/Лучани) и још један теститрани из Буковика код Нове Вароши, чији резултат није објављен. Тестирани Отовић је навео предање по којем им је раније порекло из Буча код Берана, а старије презиме је Обрадовић. У поменутој монографији "Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница" наводи се податак да је браство Отовића настало од „трбушчића" Отовића-Обрадовића из Лубница. Резултати генетичких тестова говор у прилог овог предања.

Имамо на форуму  особу А) која тврди да је од Ераковића из Бањана, имамо, ево и особу Б) која тврди да је пореклом од Ераковића из Бањана, само нам фали још особа В) која ће тврдити да је пореклом од Ераковића из Бањана, па квиз може да почне (ако се ико сећа овог квиза из деведесетих година прошлог века). )

Може бити да су ово ти "оригинални" Ераковићи, пореклом од Херака, брата Рајича, који би, према предању, требали да буду рођаци са Петровићима и Поповићима са Његуша, али и за то нема потврде у генетици.  Как нам быть?

[Небојша]

Иначе на Бошњачком днк пројекту постоји резултат Бабачића, који су према литератури сродни овим Обрадовићима, а позитивни су на I2-Y3120>S17250>Y4882 (YSEQ). На 23andMe су тестиране неке муслиманске породице које воде порекло од Бабачића, то су: Џигали, Тријебине/Сјеница, I2-S17250 и Реброње, Годуша/Бијело Поље, I2-S17250.

[Gorance]

Поштовани,
некада је постојало и село Гуштерица које је припадало властелинству манастира Студенице. Помиње се у Студеничкој повељи и студеничком властелинству. Данас то село више не постоји као засебно, већ је засеок села Брезова, општина Краљево. Тачно је да постоје села Горња и Доња Гуштерица код Приштине. Заправо, та чињеница иде у прилог предању које имају Кандићи у Опорници, а које каже да су досељени средином 18. века из околине Приштине. Зато сам радио ДНК анализу, надајући се да ће она превагнути и одлучити које је стварно порекло: Гуштерица студеничка или Гуштерица приштинска (или како би Ви рекли грачаничка).
Поздрав,
Давид

Хвала на појашњењу. Поздрав!

[ДушанПан]

Милосављевић, Јовањдан, Стрмово, Бајина Башта

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>YP6098. Најближе поклапање има са једним тестираним из истог села чији резултат није још увек јаван, разликују се на само 1 од 17 упоредивих маркера. Од осталих припадника ове гране, на 23 маркера најближи су му они пореклом из Крајине, који у највећем броју припадају још млађој грани BY149000. Тестирани је у упитнику навео да су по предању даљим пореклом из Херцеговине, а занимљиво је да предање о пореклу из околине Невесиња има и поменути тестирани из истог села са којим има најближе поклапање. У тексту о Стрмову не помињу се Милосављевићи, а једине две породице за које је наведено да славе Јовањдан су Миливојевићи и Панићи.

https://www.poreklo.rs/2013/01/22/poreklo-prezimena-selo-strmovo-bajina-ba%C5%A1ta/

Ових дана сам читао књигу Митра Јосиповића, "Стрмово село поред Дрине" и према њему, Милосављевићи и Миливојевићи су огранак Топаловића из Кошаља, а они су опет потомци Тадића из Пиве. Милосављевићи и Миливојевићи су у Стрмово дошли из Кошаља почетком 19. века.

Што се тиче Панића, они су досељеници из Грахова.

[vid.knezevic]

Ових дана сам читао књигу Митра Јосиповића, "Стрмово село поред Дрине" и према њему, Милосављевићи и Миливојевићи су огранак Топаловића из Кошаља, а они су опет потомци Тадића из Пиве. Милосављевићи и Миливојевићи су у Стрмово дошли из Кошаља почетком 19. века.

Што се тиче Панића, они су досељеници из Грахова.

Мислим да је јасно да прича о Тадићима из Пиве не пије воду јер су они Н2 189. Наравно увек има изненађења као са Булатовићем али мислим да се Тадићи не уклапају.

[НиколаВук]

Шћекић, Петковдан, Горње Заостро, Беране

Тестирани је урадио аутозомни тест код фирме Ancestry DNA и анализом његовог сировог аутозомног фајла је извучен податак о припадности хаплогрупи R1b-M269. Највероватније припада грани R1b-Z2705>FT49714 и роду Пипера, као и други тестирани Шћекић из Курикућа код Берана који је урадио тест на 23 STR маркера и још два њима сродна, нејавна резултата.

[Иван Вукићевић]

Митић, Аранђеловдан, Лесковац, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385b=17 и повишену вредност маркера DYS458=16. Ову комбинацију карактеристичних вредности нема ниједан тестирани припадник гране Y142744 на пројекту, па се не може рећи да Митић има ближе генетичке сроднике.

На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Гвоздић, Никољдан, Војнић
- Марчетић, Аранђеловдан, Пакрац
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
- Пезић, Ђурђевдан, Бранешци Горњи/Челинац

Тестирани је навео да су Митићи дошли средином 19. века из Пећи. У Лесковцу су узели презиме по Мити, који је наврдеда тестираног.

[Иван Вукићевић]

Мишковић, Ђурђевдан, Азања, Смедеревска Паланка, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY105970

Припада роду Климената, чија је матица у истоименом племену у Малесији на крајњем северу Албаније. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385b=19 и снижену вредност маркера DYS458=15. Најближе поклапање има са муслиманом Хамидовићем из Западног Мојстира код Тутина, од чијег хаплотипа се разликује на једном маркеру.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу и нагађају да су староседеоци у Азањи.

Након једног тестираног из Прислонице код Чачка, чији резултат из истраживања САНУ још није објављен, ово је тек други тестирани Србин који припада овом роду.

На форуму имамо две теме посвећене Климентима:
Тема о племену: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3761.0
Тема о генетичком роду: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4889.0