Мислим да је овакво оружје било превазиђено у време војводе Даше (крај 17, прва половина 18. века). Мачеви су били краћи и лакши. Овај што се приписује војводи Даши је дугачак око једног метра. Надам се да ће неко стручнији изнети податак који је овде мач у питању (скјавоне?). Исто важи и за топуз. Тада су се користили сабље, јатагани, па и ватрено оружје ко га је могао приуштити.
Не кажем да овај мач и топуз нису могли бити коришћени и у време војводе Даше (користило се све што је могло да послужи у борби), нити да га и сам војвода није користио или барем носио, хоћу рећи да ово оружје тешко да је његово, већ је наслеђено из неког ранијег времена (нпр. 15. век). Можда би пре ово оружје могли бити војводе Петра Шекулараца, или неког Дашиног претка.
Да, овај тип мача је средњовековни и у то време (крај 17-почетак 18. века) је већ био застарео услед промене војне тактике. Прегледао сам књигу од Марка Алексића, нашег највећег стручњака за средњовековне мачеве ("Mediaeval Swords from Southeastern Europe. Material from 12th to 15th Century", 2007) и нисам пронашао ниједан тип који би одговарао Дашином мачу. Иначе, "скјавонеска" мачеви другачије изгледају, они могу да се препознају најпре по својој јединственој крсници/штитнику, која је "увијена" са једне и са друге стране:
Друга ствар која ми је "сумњива" код Дашиног мача је јабука, тј. њен облик (спљоштено-овални?), јер у Алексићевој књизи ниједан мач нема такав облик јабуке; такође, овај овални додатак директно испод крснице је некарактеристичан и ниједан мач који сам погледао у тој књизи га нема. Ево слике једне типичне "скјавонеске" ради поређења:
Можда грешим, и признајем да сам далеко од неког познаваоца или стручњака за средњовековне мачеве, али овај Дашин мач ми делује као модерна реплика мача који се појављује у неком филму са епскофантастично-средњовековном тематиком; такви мачеви су врло доступни за куповину преко интернета; тако ми делује и буздован, а могуће да је у питању (и за мач и за буздован) неки модерни "ручни рад". Оно што ми такође баца сумњу на његову старину је његова изванредна очуваност (рђе ни у траговима). Треба проверити да ли су ова два предмета заиста аутентична или је неки превелики ентузијаста одлучио да их купи или да их сам искује и потом их прогласи за оружја свог далеког претка...