Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина

Усорци

(1/28) > >>

Синиша Јерковић:
Одлучио сам се да покренем ову тему везану за поријекло одређене групе српских породица из Крајине који се појављују под збирним именом Усорци или Узорчани.

Ко су Усорци и када се први пут помињу?

Усорци су били организована група Срба у влашком статусу која је у 17. вијеку живјела на подручју Лике и Крбаве под турском влашћу. Вјероватно не би ништа знали о њима да 1640. нису одлучили да са турске пређу на аустријску страну и тако су остали забиљежени у аустријским изворима. О њима су писали готови сви аутори који су се бавили историјом српских Сеоба у Хрватској: Ивић, Павичић, Дабић и други. Такође различито су интерпретирали и могуће мјесто њиховог поријекла. Тако Ивић каже да су из мјеста Усорца, не специфицирајући гдје се то мјесто налази, Павичић тврди то исто, док Дабић наводи да су дошли из Усоре (област у Босни) не специфицирајући када и да ли са међустаницама или не. Многи истраживачи такође су сматрали да је мјесто поријекла Усорчана Усора , прије свега због значајне концентрације херцеговачких влаха у њој и Закона о Маглајским Власима. Такво гледиште има логике, јер су Турци заиста, људе са влашким статусом увијек помјерали ка граници , укидајући влашке привилегије на једном мјесту, а дајући их на другом важнијем. Управо тако су у 16. вијеку Власи Усорци могли доћи из подручја Усоре, у коме се укинуо влашки статус, на гранично подручје Лике , гдје је такав статус опстајао. Међутим, неки нови елементи можда доводе у питање читаву ову конструкцију. Касније ћемо о томе.

Представићу писање о сеоби Усораца онако како су га описали поменути аутори.

Синиша Јерковић:
Поставићу дијелове из Ивићевог рада "Миграције Срба у Хрватску" које се односе на Усорце. Предлажем свима да прочитају, јер на примјеру ове мале група Срба може веома добро да се види у каквом тешком положају се налазио српски народ тог времена, између чекића и наковња, Аустријанаца и Турака, и како се упркос свему сналазио и за чудо опстајао и преживљавао. Мислим да нам издржљивост ових људи може бити и поука за данас када много тога изгледа безизлазно.

Синиша Јерковић:

Синиша Јерковић:
У наставку слиједи помињање Усораца код проте Манојла Грбића у његовом дјелу Карловачко владичанство из 1891.

Синиша Јерковић:
Стјепан Павичић у свом раду Сеобе и насеља у Лици такође спомиње Усорце, и што је веома важно даје списак породица које су припадале Усорцима:

U ljeto 1658. izvršena je opet nova seoba Srba u okolinu Otočca. U njoj su sudjelovale mnogobrojne porodice koje su Turci bili naselili
u Koreničkom polju. One su nosile skupno ime Uzorci ili Uzorčani, jamačno po imenu kraja iz kojega su bili doselili na to zemljište. Tu ih je oko sredine 17. st. bilo jedno 100 kuća, te su činili snažno naselje na tom području. S njima je Primorska krajina uhvatila svezu još 1640, te je ona već u to vrijeme počela raditi na njihovu seljenju. To je nastojanje dovedeno do uspjeha, kako se vidi, istom kasnije kada su se našle prave prilike za takvu veliku seobu.
Korenički su Srbi sami bez pratnje izbjegli s turskoga područja kada su se uvjerili da su Turci obaviješteni o njihovoj svezi s Primorskom
krajinom, te su se skupili kod Otočca. Tu su oni čekali da se stvori odluka kamo će ih naseliti. Krajiške su vlasti o tom imale više prijedloga, a na koncu je primljeno mišljenje velikoga kapetana senjskoga Petra Zrinskoga da se Uzorčani nastane u Gackom polju između Otočca i Brloga. To je naseljavanje i izvršeno u rano proljeće 1660.
Koreničke Srbe krajiške vlasti popisale su odmah po doseljavanju i utvrdile su među njima 83 porodice i 941 čeljade, ali je iz Korenice još 1655. iselilo u Krajinu 12 porodica koje su bile smještene u Plaškom. Novim je naseljenicima u Gackom polju krajiška komisija dala ova zemljišta: Kompolje, Oraovac, Ponor, Hum, Pothum, Zalužnicu, Doljane, Brezovac, Škare i Glavace.Istočni diotih sela zvao se skupnim imenom Vilici, te su i ti Uzorčani nazivani često imenom Vilićani. Cijeli je taj prostor bio razmjerno velik, pa su Uzorčani za svoje naseljavanje našli dovoljno mjesta. Veći dio toga naselja nastanio se u Vilićima: u Pothumu, Zalužnici, Doljanima,Škarama, Glavacima, Oraovcu i Starom Selu.

U toj su seobi na to otočko područje doselili: Agbabe, Aleksići,Aralice, Babici, Banjani, Batinići, Božičkovići, Božici, Brekići, Cvjetnićani, Čubrile, Ćurčići, Diklići, Divjaci, Grijaći, Guteše, Hinići,Hrkalovići, Ivančevići, Ivkovići, Jerkovići, Kalešići, Kamenko,Kangrge, Kosići, Kresovići, Kukici, Lavrnje, Lemajići, Lolići, Lukinići, Lužajići, Mandići, Marijani, Mašići, Matici, Mihovilovići, Mikići, Milakovići, Mirkovići, Naprte, Narančići, Navale, Opačići,
Paskaši, Pavičići, Popovići, Potkolnjaci, Poznići, Predovići, Prigmizi, Puhari, Pupovci, Rakići, Ružici, Savići, Sekizi, Skendžići, Stojanovići,Svilari, Šegani, Škorići, Štule, Šušnići, Varde, Vlaisavljevići,Vojvodići, Vujanići, Vukmanovići, Vuksani i Vunjaci.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна