Зарић, Петковдан, Каона, Кучево
Припада хаплогрупи
R1a-M458, највероватније грани
L260 (Невген даје преко 90% вероватноће за ову грану). Нема ближих поклапања на Пројекту, а поседује јако ретку вредност
DYS385=9-14. Међу хаплотиповима са анонимних истраживања има неколико релативно блиских поклапања, али на малом броју маркера. У питању су Украјинац и Русин из Војводине, од обојице се разликује на 2 од 17 упоредивих маркера, а од једног Литванца на 3 од 19. Постоје релативно блиска поклапања и са тестиранима који припадају гранама YP515 и L1029, па би моја препорука била да се ради потврде тестира SNP
L260 код компаније YSEQ.
Тестирани је у упитнику навео да презиме Зарић носе негде од половине 19. века, а имају и предање о пореклу из Грчке (додуше непроверено, како и сам кандидат каже). У књизи
Млава, Хомоље, Звижд у Каони се не помињу Зарићи под тим презименом, али постоји велики број родова који славе Свету Петку, па је могуће да Зарићи потичу од неког од тих родова:
"Каона је село старијег постанка али је обновљена тек почетком ХIХ века влашким досељеницима. Ови су се населили прво у Проваљу, а доцније су се из салаша развили засеоци: Ступањ, Пра Крак, Прђал, Каменица и Селиште на коме је била стара Каона. Из засеока Каменице развили су се такође од салаша нови засеоци: Досу лу Кућеш, Сува Каменица и Периш.
Далцоњи–Лецићи, Ђурђевићи, Латоњи—Гицоњи, Дрндари, Новакари—Буркари, Јонешће, Јовешће, Бојоњи, Трајилоњи, Живоњи, Радулешће, Важајилоњи, Станимирешће, Мејлоњи и Тутанешће су старином из Алмаша у Банату и сви славе Петковицу. Дражелоњи (славе Св. Алимпија) су пореклом Цигани досељени из Баната. Ћелари (славе Св. Николу) су старином такође из Баната као и Гужоњи, који славе М. Госпојину. Бобичоњи (славе Св. Николу) су досељени у Каону из села Кобиља а старином су такође из Баната. Вујањи (славе Св. Николу) су досељени у првој половини XIX века из млавског села Рановца. Ђинулешће, Љибоњи, Кочањи—Маријановићи и Иљуцари (сви славе Св. Николу) не знају одакле су досељени, као ни
Ничањи–Пејићи и Буђимироњи (сви славе Петковицу). Стевоњи–Стевићи, Петровићи (славе Св. Николу) су старином из Алмаша у Банату. Новакоњи (славе Св. Аранђела) су старином „из Мађарске“ а
Паулешће—Павловићи (славе Петковицу) дошли су из Алмаша у Банату. Марукешће (славе Св. Николу) су пресељени из блиског села Вуковића око 1850 године."