Ово је подрум старе куће ђеда Вучена, као и кућа његовог нерођеног брата Томе. Авлије дијели само узак пут. Вученова кућа покривена је 1932, а Томина 1936. године.
Интересантно је за ћеда Тому - тако сам га звао, да је радећи у Марсеју дошао на дочек краља Александра. Када је извршен атентат, ђед Томо је ухапшен и одлежао 15 мјесеци у притвору. После ослобођења, добио је "велике паре", да је из Бањалуке дошао у село са три фијакера. У првом је био само његов шешир и штап, у другом сандуци са гардаробом и поклонима а у трећем фијакеру сједио је сам Томо. Тада је убрзо направио и ову кућу.
Томина кућа широка је 9,5 метара а дуга 8 матара. У унутрашњости куће су: мали ходник, лијево мања соба (момачка) а десно шпајз, затим се улази у велику просторију за пријем и боравак, лијево су две просторије за спавање а десно славска соба. На боку, на источној страни куће налазиле су се степенице за таван гдје су биле двије собе за спавање. На сјеверној страни, под мањим нагибом је подрум са двије просторије. У првој било је мјесто за ракијску бурад и зимницу, а у другом нахом за мању стоку. Кућа је грађена од дрвених стубова и греда, а зидана непеченим ћерпићем, набачена и окречена. У кући су живјеле двије породи са 14 чељади, када су се уселили, који су се временом расељавали, тако да су на крају остали сам Томо, који умире 1989. године, и баба Јулка 1992. Све до 2013. године, најмађи Томин син Драшко зв. Чађо или Бур'за, славио је Срђевдан у овом дому.
Исти распоред и грађа је и кућа мога ђеда Вучена у којој сам и ја рођен, али нажалост, прије пет година вањска страна је доста измјењена, тако да сам само подрум поставио.