Вјера и култура Срба > Православље

Спаљивање моштију Светог Саве

(1/3) > >>

Nebo:
Допала ми је руку научна расправа из 1930. године „Свети Сава није спаљен“ историчара Мирка Драговића. Сам наслов каже шта је главни заплет књиге.

Историчар најпре износи низ података из којих се види да мошти Светог Саве нису спаљене крајем 16. века (1594. или 1595), како нас учи званична историја.

Тако, током десетак посета монаха Манастира Милешева царској Русији током 17. века (1622-1688), у молбама руским царевима за материјалну помоћ Манастиру свуда се изричито наводи да мошти Светог Саве почивају у Манастиру. Архимандрит Висарион у молби из 1668. године чак моли од руског цара да обезбеди покров за Савине мошти.

Да су током 17. века Савине мошти у Милешеви наводе и други домаћи писани извори 17. века (1647-1686), који кажу да Свети Сава почива у Милешеви и исцељује болесне. И у две грамате издате Милешеви, молдавског војводе Василија (1643) и Јона Радула (1665) пише да се у Милешеви налазе Савине мошти.

1712. године, монаси Манастира Пакра у својој молби руском цару пишу између осталог и да је „спаљен Свети Сава пре 25 година“, што би било 1687. године. Њиховој тврдњи не иде у прилог чињеница да 1688. године милешевски Архимандрит Доситеј наводи да се Савине мошти налазе у његовом манстиру. Са друге стране, Раванички љетопис пише да су Турци донели Савине мошти из Студенице (?) и спалили их на Врачару 1692. године, у знак освете због тешког пораза код Сланкамена. Овде би се могао наћи компромис између ових временских неслагања, па рећи да су монаси из Пакре бројку од 25 година написали онако „одокативно“, те би се раванички податак могао узети као веродостојан. Према овим подацима, мошти Светог Саве су спаљене безмало читаво столеће касније него што је званичан податак.

Nebo:
Други део књиге личи на авантуристички роман у којем аутор покушава да докаже да су Савине мошти и данас читаве. Заплет је везан за руку непознатог светитеља из Манастира Свете Тројице код Пљеваља, за коју неки црквени и световни кругови сматрају да је Савина.

Приликом неких ратних дешавања крајем 17. или у 18. веку, Савине мошти су склоњене из Милешеве и завршиле у Манастиру Довоља, на Тари јужно од Ђурђевића Таре. У запису из Довоље из 1834. године, између осталог пише: „...во храм успениа Пресватаја Богородици идјеже почивает Свети Саво...“.

Након овога, из Довоље је Савине мошти украо (!) јеромонах Никодим Ђурђевић и однео их у Манастир Морача, где их је предао игуману. Међутим, након сукоба са игуманом, Никодим поново краде мошти (какав цар!) и односи их најпре у Братоножиће, а потом у Куче, где су их Кучи сместили у црквици на Косору. Да би сачували мошти код себе, договорено је да се глас о томе не шири.

Приликом похаре Куча 1856. године, црногорска војска је похарала све што је могла, па тако и цркве. Да би их одвратио од узимања ове вредне светиње, кучки свештеник је слагао да су то мошти Светог Арсенија Сремца. Међутим, бјелопавлићка чета није много бирала, дај шта даш, узеше они мошти и однеше их у Манастир Ждребаоник.

Касније су мошти још неколико пута преношене - у Косијерево (1884-1915), Острог (1915-1919) и поново у Ждребаоник 1919. године, где су и данас. Занимљиво је да су у Острогу током Првог светског рата биле склоњене и мошти Светог Симона Монаха (Стефана Првовенчаног), па аутор констатује да су се ту после скоро 7 столећа поново срела браћа, у гостима код Светога Василија.

Драговић наводи низ доказа због којих тврди да су у Ждребаонику заправо Савине мошти, а као кључни чињеницу да овим моштима недостаје рука, управо она која се налази у Манастиру Свете Тројице код Пљеваља.

Nebo:
Додао бих и да податак да су Турци узели Савине мошти из Студенице (а не из Милешеве) баца мало сенке на случај спаљивања моштију (да ли су оне биле Савине?)

НиколаВук:
Како се овде уклапа оно друго предање о Савиним моштима, које казује да су их милешевски монаси пре доласка Турака сакрили у манастиру Куманица (док су Турци узели нечији други скелет), и да се оне и даље тамо налазе, само "преименоване" у Св. Григорија Куманичког?  :)

Bojan:

--- Цитат: НиколаВук  Септембар 09, 2021, 05:02:52 поподне ---Како се овде уклапа оно друго предање о Савиним моштима, које казује да су их милешевски монаси пре доласка Турака сакрили у манастиру Куманица (док су Турци узели нечији други скелет), и да се оне и даље тамо налазе, само "преименоване" у Св. Григорија Куманичког?  :)

--- Крај цитата ---
И дан данас Куманицу посећују и православни и муслимани, шта је прави разлог незнам...нешто ми се врзма по глави да је Григорије Куманички наводно брат Василија Острошког...у сваком случају занимљиво

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију