Бурсаћи и њима сродни родови

[Акса]

O Бурсаћима и њиховим сродним родовима писано је много од стране Владимира Бурсаћа и Слободана Бурсаћа, постоји сајт саборбурсаћа. Ја сам одлучио да покренем ову тему из два разлога; први је зато што припадамо истој грани R-M458>A11460, нису још ништа тестирали низводно, али по свему судећи и они припадају низводној грани R-M458>A11460>BY202471. Други разлог је како би их приволио да раде велике тестове: BIG Y-700 код ФТДНА или WGS код Данте и др. Како би утврдили сродство и старост њихову као и старост њихову са другим српским родовима.

Бурсаћи се доводе у вези са Момчиловићима, Зељковићима, Танкосићима, Рађеновићима, Соломунима, Врањешима, Бауцима, Шушиловићима, Радујцима и др. О срдству ових родова писали су Карановић, Рађеновић и други аутори. Генетика је потврдила сродство за многе ове родова, неки родови нису још тестирани. 

Ови родови су се развијали и исељавали из правца Плавна код Книна, из Лике и са Тромеђе. Као матична најстарија подручја ових родова су село Плавно и нека личка села око Д. Лапца.

Ја сам из литература много тога извукао за ове родове бројни су и живе у многа насеља. Ја сам се фокусирао на период од 1915. до 1935. г. Подаци и помени ових родова и број кућа су према стању из 1915. 1920-25 и 1933-1935.  У Шематизму православне митрополије из 1882. године има помена неких родова по парохијама, али нема број кућа, као ни у којем селу живе, с обзиром да парохија обухвата више насеља. Родови су пописани у којој парохији живе и која им је крсна слава. Има области које нису етнографски обрађени или није било пописа, држваних, црквених или су недоступне литературе.

[Акса]

Плавно, Книн: Бурсаћи (49 к. Ђурђевдан), зову их и Грбонић и Лемешевић; досељени из Босне.
Стрмица, Книн: Бурсаћ (1 к. Јовањдан), дошли из Плавна има 70 г.
Тишковац, Доњи Лапац: Бурсаћи (6 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Калдрма, Доњи Лапац: Бурсаћи (2 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Купирово, Доњи Лапац: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Вребачки Павловац, Госпић: Бурсаћи (3 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Г. Врточе, Дрвар: Бурсаћи (6 к. Ђурђевдан). Доселили по окупацијн из Калдрме (Лика). Купили земљу од Шобата и Боснића.
Трубар, Дрвар: Бурсаћи (5 к. Ђурђевдан). Прешли су овамо из Калдрме.
Д. Врточе, Дрвар: Бурсаћи (2 к. Ђурђевдан). Дошли из Калдрме после окупације.
Бастаси, Дрвар: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан). Дошао из Калдрме по окупацији. У Калдрму доселили пре 120 г. из Плавна.
Палучци, Дрвар: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили око 1880. из Калдрме.
Каменица, Дрвар: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили око 1830 из Калдрме.
Колунић, Б. Петровац: Бурсаћи (4 к. Ђурћевдан). Три садашње куће доселиле пре 60 година из Тишковца, четврта пре 25 година из Буковаче.
Тук-Џувар, Б. Петровац: Бурсаћи (3 к. Ђурђевдан). Населили из Плавна пре 90-100 година
Бравски Ваганац, Б. Петровац: Бурсаћи (3 к. Ђурђевдан). Населили су и они из Грахова, али далеко после Соломуна.
Бравски Ваганац, Б. Петровац: Бурсаћ (1 к.Ђурђевдан). Родом из Колунића. Био по најму, па се иза окупације (1878. г.) овде окућио.
Дринић, Б. Петровац: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан). Доселио овде 1880 године из Смољане. Старина му испод Исјека испод Грахова.
Горњи Бушевић, Б. Крупа: Бурсаћи (6 к. Ђурђевдан) из Калдрме (Лика) пре 60 г. од војништва.
Горњи Петровићи, Б. Крупа: Бурсаћи (2 к. Ђурђевдан) из Калдрме.
Љусина, Б. Крупа: Бурсаћи (2 к. Ђурђевдан) из Тишковца.
Велики Бадић, Б. Крупа: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан) из Калдрме
Пишталине, Б. Крупа: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан) из Трубара.
Дољани, Бихаћ: Бурсаћи (4 к. Ђурђевдан) од Трубара.
Клишевић, Бихаћ?: Бурсаћи (2 к. Ђурђевдан) од Унца
Горјевац, Бихаћ: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан) из Дољана.
Велика Рујишка, Нови Град: Бурсаћи (5 к. Ђурђевдан) из Калдрме.
Бојна, В. Кладуша: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан), из Лике.
Глиница, В. Кладуша: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан), из Лике.
Српска Саница, Кључ: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан). Привела га мати са Тромеђе.
Будимлић Јапра, Сански Мост: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили преко Б. Крупе са Тромеђе око 1880.
Крухари, Сански Мост: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили око 1890. из Будлимић Јапре.
Јутрогошта, Приједор: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили преко Б. Крупе са Тромеђе око 1880.
Приједор: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили 1900. из Јутрогошта.
Исјек, Б. Грахово: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили око 1810. из Калдрме.
Пећи, Б. Грахово: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили око 1880 из Калдрме.
Побрђани, Б. Дубица: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили око 1880 из Калдрме.
Сеферовци, Б. Градишка: Бурсаћ (кућа? Ђурђевдан) доселили преко Б. Крупе са Тромеђе око 1880.
Ново Чикатово, Глоговац: Бурсаћи (2 к. Ђурђевдан). Пореклом су из Горње Врточе — Босански Петровац, досељена је 1 кућа, која се у Новом Чикатову поделила.
Ново Чикатово, Глоговац: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан). Пореклом су из Могорића — Госпић.
Стублине, Обреновац: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан) после 1827. из Лике.
Бурсаћ, Ђурђевдан - парохија Паланчиште (Приједор),пописани 1882.
Бурсаћ, Ђурђевдан - парохија Ракелић (Приједор), пописани 1882.
Бурсаћ, Ђурђевдан - парохија Кукље, (Србац), пописани 1882.

БУРСАЋИ: 119 куће

Исељавања Бурсаћа у другој половини 18. века у Војводини и Славонији: 

Primarna iselјavanja iz Plavna u 18.veku u dalјa područja:
- 1771-1774.godine velika organizovana seoba iz Dalmacije u Srem (Krnješevci, Obrež,Ogar, Golubinci). Iz Dalmacije je iselјeno ukupno preko 630 porodica, a oko 150 porodica u Srem i Temišvarski Banat.

Iselјavanja iz Pavlovca u Lici:
- 1781. godine su pojedinci kao vojni obveznici-graničari Vojne krajine upućeni u Žabalј (Šajkaški batalјon). Evidentirani su pod prezimenima Bursać i Bursaćev. Zbog potreba vojne službe, prekomandovani su i u Gospođince 1784. godine i Šajkaš 1788.godine,
- Rastovac kod Grubišnog polјa u Slavoniji, doselili posle 1795. godine iz Pavlovca.

Тестирани су двојица Бурсаћа из Плавна код Книна и из Дољана код Бихаћа и имају исти хаплотип.

[Акса]

Трубар, Дрвар: Зељковићи (27 к. Ђурђевдан). Сви су у Вагану. Ту где су им сада њиве, у Пољицу, био онда све сами трњак, па они тек по доласку искрчили и очистили земљу. Био тада у Вагану и неки Лаздрк Танкосић. Он опсује волу ухо. Бег га због тога протера са земље и он отсели у Пишталине (срез крупски). Пре буне један огранак Зељковића отсели под Гомилу (срез крупски).
Бастаси, Дрвар: Зељковић (1 к. Ђурђевдан). Дошао из Трубара после рата као уљез код Каменка.
Шиповљани, Дрвар: Зељковић (1 к. Ђурђевдан). Прешао нз Прекаје пре 80 г.
Палучци, Дрвар: Зељковић (кућа? Ђурђевдан).
Пишталине, Б. Крупа: Зељковићи (20 к. Ђурђевдан) је стариначка породица. Населили су се пре 100 г. из Трубара.
Босанска Крупа: Зељковићи (4 к. Ђурђевдан) из Перне, где су дошли из Трубара.
Перна, Б. Крупа: Зељковићи (2 к. Ђурђевдан) из Трубара.
Дугопоље, Доњи Лапац: Зељковићи (7 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Штрпци Мали, Б. Грахово: Зељковић (1 к. Ђурђевдан). Приведен после окупације са Шајиновца у кућу Агића.
Штрпци Велики, Б. Грахово: Зељковић (1 к. Ђурђевдан), доста одавно овде.
Глушци, Богатић: Зељковић ( 1 к.), из Лике; досељени 1921. године.
Зељковић, Ђурђевдан, кућа? - парохија Гомионица (Бањалука), пописани 1882.
Зељковић, Ђурђевдан, кућа? - парохија Рекавица (Бањалука), пописани 1882.

ЗЕЉКОВИЋИ: 65 куће

Тестиран је Зељковић из Палучца код Дрвара, има исти хаплотип као и Бурсаћи.

Боривоје Милојевић је приликом истраживања Купрешког и Гламочког поља 1921. године, забележио муслимане Зељковиће у три насеља са око десетaк кућа:
Бегзићи, Гламоч: Зељковићи су у Гламоч дошли из Далмације.
варош Гламоч: Зељковићи (5 кућа) јесу староседеоци.
варош Гламоч: Солаци (3 куће) јесу староседеоци. Један од породице Зељковића (такође староседелаца) ушао је у кућу Солака и лримио име те породице; од њега су данашњи Солаци.
Хасићи, Гламоч: Зељковић из Гламоча.

Имају два предања да су старинци у Гламочу, а друго је да су у Гламоч доселили из Далмације. Можда је неко од Зељковића прешао на ислам, пошто неко од ових помињу досељавање у Гламоч из Далмације. Свако је могао да добије презиме по зеленим очима, нису сви Зељковићи истог порекла.

[Акса]

Комић, Удбина: Момчиловићи (16 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Ребић, Удбина: Момчиловићи (10 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Доњи Косињ, Перушић: Момчиловићи (14 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Крњеуша, Б. Петровац: Момчиловићи (2 к. Ђурђевдан) доселили су се од Удбине (Лика) 1879.
Менић-Језерски, Б. Крупа: Момчиловићи (2 к. Ђурђевдан) из Мочила.
Бихаћ: Момчиловић (1 к. Ђурђевдан).

МОМЧИЛОВИЋИ: 45 кућа

Тестирани су двојица Момчиловића, један је:

Момчиловић, Слуњ, Кордун, R-M417

Овај резултат бих оставио под знаком питања. Постоји више презимена. Момчиловић се јавља чак два пута, док су иницијали тестираног М. М., а једна од локација је Слуњ (где је било Момчиловића).

Други Момчиловић је тестиран код ФТДНА, имам његов хаплотип и његови иницијали су Б.М. Такође је из околине Слуња из Плашког. Момчиловић има исти хаплотип као и Бурсаћи и Зељковић.

[Акса]

Велико, Очијево, Дрвар: Танкосићи (15 к. Ђурђевдан). Доселили из Дугопоља (Лика) пре 130 г. Дошао овамо Петар Танкосић са своја четири сина: Исом, Марком, Гавром и Јандријом. Кад је „Вранцуз” владао Далмацијом, Јандрија утече из Задра испод пушке, па не смедне остати у Плавну него с браћом и с оцем побегне у Ваган, после две године у Дугопоље, а ускоро потом овамо у Очијево. Пре њих биле овде Шипке па прешле на Стјењанин. Било тада врло мало искрчене земље, свуда около велика планина. Пре 90 г. Марко пређе одавде на Мало Очијево
Мало Очијево, Дрвар: Танкосићи (18 к. Ђурђевдан). Сви су под Ивовцем. Доселили из Дугопоља пре 130 г. у В. Очијево, а пре 90 г. прешли овамо били овде пре њих Родићи. Дигао их спахија па отселили у „Босну“. Марко Танкосић дадне спахији краву и овај га насели овде. Било тада врло мало крчевине, а све остало шума. Пре 65 г. отселио одавде Исо Танкосић у Брезичане (Приједор). Однио у врећи мачку и она се четврти дан вратила овамо.
Трубар, Дрвар: Танкосић (1 к. Ђурђевдан). Прешао овамо из Дугопоља.
Дугопоље, Доњи Лапац: Танкосићи (12 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Језерски, Б. Крупа: Танкосићи (3 к. Ђурђевдан) од Тромеђе где су се звали Бурсаћи. Старином су са Змијања.
Босанска Крупа: Танскосић (1 к. Ђурђевдан) из Осредака.
Ивањска, Б. Крупа: Танкосић (1 к. Ђурђевдан) из Тромеђе.
Љусина, Б. Крупа: Танкосић (1 к. Ђурђевдан) од Унца.
Острожница, Б. Крупа: Танкосић (1 к. Ђурђевдан) од Трубара.
Доња Главица, Б. Крупа: Танкосић (1 к. Ђурђевдан) из Дугопоља.
Буковље, В. Кладуша: Танкосић (1 к. Ђурђевдан) од Тромеђе.
Брезичани, Приједор: Исо Танкосић (кућа? Ђурђевдан) доселио око 1860. из Малог Очијева код Дрвара.

ТАНКОСИЋИ: 55 кућа

Тестирани је Танкосић из Великог Очијева, дели исти хаплотип са Бурсаћима, Зељковићима и Момчиловићима.

[Акса]

Д. Врточе, Дрвар: Бауци (3 к. Ђурђевдан). Дошли нз Тишковца по окупацији.
Шиповљани, Дрвар: Бауци (3 к. Ђурђевдан). Дошли нз Тишковца по окупацији.
Трубар, Дрвар: Бауци (2 к. Ђурђевдан). Доселили овамо из Тишковца.
Тишковац, Дрвар: Баук (кућа? Ђурђевдан).

БАУЦИ: 8 кућа

Тестиран је Баук из Тишковца код Дрвара и дели исти хаплотип са Бурсаћима, Зељковићима, Момчиловићима и Танкосићима.

[Акса]

Босански Осредци, Дрвар: Рађеновићи (56 к. Ђурђевдан). Они су уједно и најстарија породица. О старини и пореклу њиховом говорено је колико треба у општем делу. Због своје многобројности Рађеновићи се деле на неколико грана које се називају посебним именима — предевцима. Те су им гране: Сурани, Шобати, Гешићи, Шкомпићи, Ристићи, Бодловићи. Најближи су међусобно Сурани, Шобати и Гешићи. Потичу од три брата: Максима (Сурани), Луке (Шобати и посебан им огранак Томићи) и Ђуре (његову жену Бику прозвали Гешом). Сурани прозвани тако по Петру, оцу Максимову. Он носио пресурен (испреден од мешане вуне, црне и беле) зубун и због тога га прозвали Сураном. Овде ћемо навести колена од Петра-Сурана до писца ове радње: Петар—Максим—Давид—Петар—Никола—Петар. Бодловићи воде лозу од уљеза. Лацо (Стево) Рађеновић није имао синова, па стога свога најамника Кутлибабу ожени својом кћерју да би му тако кћерински унуци остали на земљи. Кутлибаба био родом из Далмације, из оног краја чије становнике називају Бодулима.
Бегулци, Дрвар: Рађеновићи (13 к. Ђурђевдан). Они су од Рађеновића у Осрецима и презивају се Гешићима по баби Геши. Преселили су овамо у Беглуке пре којих 80 година, када им је у Рађенској Жупи због наглог множења отешњала земља.
Дрвар: Рађеновићи (2 к.Ђурђевдан). Дошли из Осредака пре 40 г.
Срб, Доњи Лапац: Рађеновићи (37 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Нетека, Доњи Лапац: Рађеновићи (10 к.), пописани 1915.
Суваја, Доњи Лапац: Рађеновић (1 к.), пописани 1915.
Бротња, Доњи Лапац: Рађеновић (1 к.), пописани 1915.
Штикада, Грачац: Рађеновићи (3 к.), пописани 1915.
Крњеуша, Б. Петровац: Рађеновићи (4 к. Ђурђевдан) су се доселили у Рисовац с Очијева, гдје их сада има неколико кућа. Но даљом старином они су из Срба (Лика). Доселили су се у Рисовац прије неких 80 год.
Бусије, Б. Петровац: Рађеновићи (2 к. Ђурђевдан). Доселили пред 100 година из Срба у Лици.
Јасеница, Б. Крупа: Рађеновићи (2 к. Ђурђевдан) из Срба.
Босанска Крупа: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) из Осредака.
Врањска, Б. Крупа: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) од Уначке Жупе.
Осредак, Б. Крупа: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) са Осредака.
Доњи Петровићи, Б. Крупа: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) из Матаваза.
Горња Саница, Кључ: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан). Доселио са Тромеђе после Ослобођења. Био у Америци и зарадио доста новаца; од муслимана покуповао најбоље земље у Саничком Пољу.
Српска Саница, Кључ: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан). Доселио са Тромеђе пре Окупације
Велика Рујишка, Нови Град: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) од Змијања.
Градина, В. Кладуша: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) из Осредака.
Ново Рујце, Липљан: Рађеновићи (3 к) из Рисовца-Крњеуша (Бихаћ), досељени између 1921-1927 г.
Рађеновић, Ђурђевдан - парохија Ведовница (Нови Град)
Рађеновић, Ђурђевдан - Мартинци, Сремска Митровица. Верује се да су многе од ових породица досељена из Лике, Баније, Кордуна и Далмације у 18. и 19. веку, али не постоје записи о томе нити предање из ког места су прешли у Срем.

РАЂЕНОВИЋИ: 142 куће

Још нема званичне потврде да се неко од ових Рађеновића тестирао. Међутим има један тестиран Рађеновић на 23андМЕ, хаплогрупа се уклапа, али нема хаплотипа. Врло је могуће да је овај тестирани од ових Рађеновића сродним Бурсаћима.

Рађеновић, R1a-M417

Могуће да су у питању Рађеновићи из Крајине. То би било значајно за групу родова Бурсаћ-Зељковић R1a-M458. Од ових Рађеновића је и Петар Рађеновић.

[Акса]

Трубар, Дрвар: Шушиловићи (5 к. Ђурђевдан). Говори се да су и они од рода Бурсаћа као и Зељковићи и да су садашње име добили по неком Шушилу. Иако су стара породица, нису бројно јаки јер су се врло слабо множили.
Пишталине, Б. Крупа: Шушиловићи (3 к. Ђурђевдан) из Трубара.

ШУШИЛОВИЋИ: 8 кућа

Нема тестираних.

[Акса]

Бравски Ваганац: Б. Петровац: Соломуни (7 к. Ђурђевдан). Доселили пре 100 година испод Исјека у Грахову. Тамо их има и сада. Звали се Бурсаћ. Један од њихових старих догонио со из Далмације и продавао је у селу. Због тога га прозваше Соло, а потомке му Соломун. Кад су се доселили у ову област, били су изнајпре најамници код муслиманске тежачке породице Крикића у Петровцу. Потом изићу овамо у Здени До, који је био сав обрастао лиснатом шумом и где којом смрчи. Одмах се даду на крчење те искрче цело кућиште. Око 1860 г. одсели одавде један њихов огранак у Јасеновац, а 1873 премести се отуда у Јањила.
Јањила, Б. Петровац: Соломуни (6 к. Ђурђевдан). Доселили овде 1873 из Јасеновца.
Исјек, Б. Грахово: Соломун (кућа? Ђурђевдан).

СОЛОМУНИ: 13 кућа

Нема тестираних.

[Акса]

Бравско, Б. Петровац: Радујко (1 к. Ђурђевдан). Доселио пре три године из Тишковца. Добио овде земљу од државе.
Ведро Поље, Б. Петровац: Радујко (1 к. Ђурђевдан). Пришао из Тишковца као уљез 1920. године.
Поткалиње, Б. Крупа: Радујко (2 к. Ђурђевдан) из Смољане.
Стари Мајдан, Сански Мост: Радујко (кућа? Ђурђевдан).
Д. Тишковац, Дрвар: Чакармиш (кућа? Ђурђевдан), су огранак Радујка.
Кришковци, Лакташи: Вученовић (кућа? Ђурђевдан) су огранак Радујка.
Влашковци, Б. Дубица: Ђапан (кућа? Ђурђевдан) су огранак Радујка

РАДУЈКОВЦИ: 4 куће

Нема тестираних.

[Акса]

Касно је, настављам сутра о Врањешима и да наведем изворе..

[wiola]

ЗЕЉКОВИЋИ: 65 куће

Zahvaljujem na ulozenom trudu u sistematizaciji rasprostranjenosti.
Kao doprinos tome dajem i prostorni raspored koji sam krenuo da pravim,  sa komentarima o izvoru, link https://www.google.com/maps/d/edit?hl=en&mid=1RQeu6ZheDpwfehjbEv_d0PzxWEAnezuJ&ll=44.72964711252661%2C15.920396362822501&z=8

Dobar izvor podataka je spisak Krajiskih frajkora iz 1791; spisak iseljenika u ameriku, liste gubitaka Austrougarske u 1. SV ratu, spisak zrtava u 2. sv. ratu, crkvene knjige Kaldrme iz 1831, crfkvene knjge Plavna 1845-1859, maticune knjige Uskoplja s kraja 18. veka.

[drajver]

Свака част на труду, Аксићу. Добар материјал да се из њега уради мапа присутва овог рода у Крајини. Јеси ли провјеравао Шематизам пакрачке епархије из 19. вијека и Лексик презимена Хрватске? Вјерујем да ових презимена има и на Кордуну и Банији, али нису обухваћени етнографском литературом.

[Небојша]

Ова група родова је даљим пореклом из Санице. Или како је то предање забележило "из Санице са Змијања". Такво је предање је пренео Петар Рађеновић у љетопису трубарско–осредачке парохије. Та сеоба из Санице у Далмацију (или на простор Тромеђе) десила се негде крајем 17, или почетком 18. века.

Милан Карановић је слично предање забалежио у Поуњу (Велика Рујишка). Наиме, по томе предању, у роду Карана били су кнез Рађен и кнез Грубиша, док су још били на Змијању. Грубиша је погинуо у планини Црвљивици више Унца и по њему се прозове Грубишина Долина. Потомци му пређу на Попину у Лику. Од Рађена су Рађеновићи.

Данас на основу днк резултата знамо да су Рађеновићи вероватно R1a-M458>A11460, док су Грубишићи I1-P109>FGC22045. Заједничко им је то што славе исту славу (Ђурђевдан), воде порекло са Змијања и што их Милан Карановић сврстава у староседеоце.

У Средњем Поуњу Бурсаћа је 1925. године било 23 куће, Рађеновића 9 кућа, Зељковића 26 кућа, Танкосића 9 кућа и Радујке 2 куће.

[drajver]

Ова група родова је даљим пореклом из Санице. Или како је то предање забележило "из Санице са Змијања". Такво је предање је пренео Петар Рађеновић у љетопису трубарско–осредачке парохије. Та сеоба из Санице у Далмацију (или на простор Тромеђе) десила се негде крајем 17, или почетком 18. века.

Милан Карановић је слично предање забалежио у Поуњу (Велика Рујишка). Наиме, по томе предању, у роду Карана били су кнез Рађен и кнез Грубиша, док су још били на Змијању. Грубиша је погинуо у планини Црвљивици више Унца и по њему се прозове Грубишина Долина. Потомци му пређу на Попину у Лику. Од Рађена су Рађеновићи.

Данас на основу днк резултата знамо да су Рађеновићи вероватно R1a-M458>A11460, док су Грубишићи I1-P109>FGC220458. Заједничко им је то што славе исту славу (Ђурђевдан), воде порекло са Змијања и што их Милан Карановић сврстава у староседеоце.

У Средњем Поуњу Бурсаћа је 1925. године било 23 куће, Рађеновића 9 кућа, Зељковића 26 кућа, Танкосића 9 кућа и Радујке 2 куће.

Тај слој српског становништва у Саници, насељаван је херцеговачком струјом, преко Купреса, то се бар може закључити на основу пописа Клишког санџака из 1550. године. Међутим, у Херцеговини нисмо наишли на ову хаплогрупу.

Са друге стране, постоји генетичка веза са родом Алимпијевштака из Старог Влаха. Очигледно су се на простору Босанске Крајине, судећи по још неким резултатима, сусретале обе струје и херцеговачка и старовлашка.

[Rimidalv]

Јел можда у плану организовање тестирања ових родова?

[сɣнце]

Свако је могао да добије презиме по зеленим очима, нису сви Зељковићи истог порекла.

Презвиште Зељковић се добива по предку Зељку. Зељка неће прозвати тако цјећа* зеленијех очију, но за то што је волио јести зеље или је био неки Жељко, али кано дијете тепао Зељко, па му тако остало и за зрелијех дана.

* ко не зна, што је цјећа, то му дојде исто што и "због"; Далматинци веле цића, а црквенословенски цѣща.

[Небојша]

Презвиште Зељковић се добива по предку Зељку. Зељка неће прозвати тако цјећа* зеленијех очију, но за то што је волио јести зеље или је био неки Жељко, али кано дијете тепао Зељко, па му тако остало и за зрелијех дана.

* ко не зна, што је цјећа, то му дојде исто што и "због"; Далматинци веле цића, а црквенословенски цѣща.

У нашем народу се за белог коња каже зеленко, за пса сивозелене длаке, каже се зељов. Сви аутори који су писали о овом роду слажу се да су Зељковићи добили презиме по претку који је био зелених очију. То притом није њихова конструкција, већ предање које се негује у оквиру овог рода. Дакле пре ће бити да су Зељковићи добили презиме по претку који је имао светлу косу, или зелене очи, него по томе што је тај исти волео јести зеље.

[сɣнце]

У нашем народу се за белог коња каже зеленко, за пса сивозелене длаке, каже се зељов. Сви аутори који су писали о овом роду слажу се да су Зељковићи добили презиме по претку који је био зелених очију. То притом није њихова конструкција, већ предање које се негује у оквиру овог рода. Дакле пре ће бити да су Зељковићи добили презиме по претку који је имао светлу косу, или зелене очи, него по томе што је тај исти волео јести зеље.

Неуобичајно је тако творити ријечи. Што је зелено, коријен му буде зелен- па се на то дадају наставци. Назвати зељко ради зелених очију било би као и назвати црвко умјесто црвенко ради нечега црвена. Зељко би се везало за зеље, а црвко за црва. При том зелена боја очију и није нека риједкост на нашијех просторих, али ако имају такву традицију, нећу спорити (само истичем, да није уобичајно).

[Đorđo]

Име Зељко је вероватно изведено из имена "Зелен"