Аутор Тема: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека  (Прочитано 14308 пута)

Ван мреже Панић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 253
  • y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #40 послато: Јун 12, 2020, 09:02:56 пре подне »
О каквим власима је реч? Они пишу великим словом као да је у питању етноним, а ти малим, па нисам сигуран да разумем. Је ли то други народ? Или само статус истог, српског народа?
Столећима је мој род крш оро
и поповао или кметовао

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #41 послато: Јун 12, 2020, 09:15:25 пре подне »
О каквим власима је реч? Они пишу великим словом као да је у питању етноним, а ти малим, па нисам сигуран да разумем. Је ли то други народ? Или само статус истог, српског народа?

Не ради се о етнониму. Треба писати малим словом, то је само један од правних статуса српског народа. Међутим, Срби у овом статусу имали су највише утицаја на поријекло српског становништва у западним и сјеверним подручјима.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #42 послато: Јун 12, 2020, 01:22:29 поподне »
Занимљиво је упоредити горе постављени статус маглајских влаха из 1485. године са статусом влаха нахије Унац неких 60-70 година касније (1550), који су на Бјелајском пољу (данашњи Петровац) чували границу према тада још неосвојеном Бихаћу.

Према мом мишљењу, а узимајући у обзир временску дистанцу (60-70. година), ово доказује да је Унац у том тренутку има већи стратешки значај у смислу продора Османлија према Средњој Европи. Бихаћ је прва етапа.

Иначе, према Адему Ханџићу, маглајски власи су поријеклом Бањани и из околине Билеће су се покренули након 1475. године.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #43 послато: Јун 12, 2020, 01:40:15 поподне »
Наводи ли Ханџиќ нека презимена која би могла бити у вези са Бањанима или у вези с тим крајем око Билеќе?
« Последња измена: Јун 12, 2020, 02:12:56 поподне НиколаВук »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #44 послато: Јун 12, 2020, 01:47:30 поподне »
Иначе, према Адему Ханџићу, маглајски власи су поријеклом Бањани и из околине Билеће су се покренули након 1475. године.

Позната ми је та тврдња Ханџићева за влахе Бањане код Маглаја. Нажалост, није у потпуности преведен тај попис из 1485. године, па остаје да вјерујемо Ханџићу на ријеч. Он је исто писао и за влахе Рудињане код Теочака, али ту је закључак извео на основу појаве новог имена за село Локањ: Рудине. Само ново име села не мора аутоматски значити да се ради о власима Рудињанима, али није ни искључено.

Иначе, због континуитета влашких насеља и неких првих помена, за влахе у околини Зворника много ми је логичније да су дошли из Старог Влаха преко Осата и Сребренице, него из Херцеговине.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #45 послато: Јун 12, 2020, 02:04:34 поподне »
Он је исто писао и за влахе Рудињане код Теочака, али ту је закључак извео на основу појаве новог имена за село Локањ: Рудине. Само ново име села не мора аутоматски значити да се ради о власима Рудињанима, али није ни искључено.

Иначе, због континуитета влашких насеља и неких првих помена, за влахе у околини Зворника много ми је логичније да су дошли из Старог Влаха преко Осата и Сребренице, него из Херцеговине.

Све знаш ;)
Рудине су данас непостојећи Средњи Локањ а ту се спомиње Грабска црква.

Око овог другог се слажем.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #46 послато: Јун 12, 2020, 02:13:43 поподне »
Наводи ли Ханџиќ нека презимена која би могла бити у вези са Бањанима или уоппте тај крај око Билеќе?У вези с тим крајем око Билеќе?

Чини ми се (А. Ханџић, Тузла и њена околина...) неки поп Вилак, Драгић син попа и поп Влах са тројицом синова. Није ми при руци књига.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #47 послато: Јун 12, 2020, 03:50:33 поподне »
Материјална култура Срба СИ Босне у овом периоду је прилично богата. Поред већ помињаних стећака, значајан је и велики број вјерских објеката: манастира и цркава. Највећи дио је и данас у функцији док су неки у фази обнове попут манастира Гостовића или Удрима.

Овај манастир у близини Завидовића подигнут је вјероватно у 16. вијеку и свакако  једна  од задужбина маглајских влаха поменутих у попису 1485. године. Помиње се у попису Босанског санџака из 1604. године у маглајској нахији, као већ активан и са посједима, што говори да је свакако функционисао и у 16. вијеку. Ево како је описан:



Олга Зиројевић га је овако описала:



Не знам докле је дошла обнова. Ово је недавни снимак рушевина манастира и радова на њему.

<a href="https://www.youtube.com/v/jV_78Jt-v9k" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/jV_78Jt-v9k</a>

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #48 послато: Јун 13, 2020, 08:29:58 пре подне »
Срби на подручју маглајске нахије, иако су помјерањем границе остали у дубини турске територије, сачували су посебан статус. Тежиште њихове службе крајем 16.  и почетком 17. вијека више није било војно, али је систем самопуправних кнежина био добро развијен. То се види из пописа 1533. гдје је присутан велик број хришћана са титулом кнез,а у попису из 1604. на подручју Маглаја помињу се двије српске кнежине: кнеза Новице и кнеза Јована. Да ли би овај кнез Јован могао бити ктитор манастира Гостовића? Занимљиво да се у попису из 1533. године на подручју Маглаја помиње спахија Radivi veled-i Klisor çf., Maglay n., Brod kz., Bosna l.: MAD 540/156 (Радован син Клисуре). Лично име Клисура било је заступљено међу Србима оног времена. Ктитор Гостовића Јован Клисура могао је бити неки потомак овог Клисуре с почетка 16. вијека.

Као и у неким другим областима у унутрашњости, гдје год су се очували у компактној маси, Срби су постали чувари путева, најчешће планинских превоја (дербенџије). Такву службу су рецимо имали на подручју Бирча и Старог Влаха. У маглајској нахији њихова служба је била обезбјеђење прелаза преко ријека Босне и Криваје. У попису из 1604. године можемо прочитати:




Сличну службу у истом попису налазимо и за мјесто Возућу и прелаз преко ријеке Криваје.





Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #49 послато: Јун 13, 2020, 09:07:01 пре подне »
На подручју Маглаја, поред Гостовића, који је у рушевинама, постоји и манастир Возућа или Возућица на ријеци Криваји чија је манастирска црква сачувана. Манастир је страдао и у вријеме посљедњег рата. Прије неколико година је потпуно обновљен.



О манастиру Возући Олга Зиројевић је написала сљедеће:



У попису из 1604. нема изричитог помена манастира, али је у попису насељеног мјеста Возућа пописан и игуман Теофан, тако да је манастир свакако функционисао већ почетком 17. вијека.



На другом мјесту у истом попису гдје се помињу вашари у долини Криваје, помиње се и вашар код Вукосавове цркве. Могуће да се овдје ради цркви манастира Возућа. Ако је то тачно, онда би нам овај податак открио и име њеног ктитора (Вукосава?)


Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #50 послато: Јун 13, 2020, 11:05:05 пре подне »
Занимљиво је упоредити горе постављени статус маглајских влаха из 1485. године са статусом влаха нахије Унац неких 60-70 година касније (1550), који су на Бјелајском пољу (данашњи Петровац) чували границу према тада још неосвојеном Бихаћу.



Извини што скрећем с теме, где си нашао ове податке о нахији Унац? Постоји ли у дигиталном формату или је из неке књиге?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #51 послато: Јун 13, 2020, 08:38:10 поподне »
Извини што скрећем с теме, где си нашао ове податке о нахији Унац? Постоји ли у дигиталном формату или је из неке књиге?

Овај дио се налази у Попису клишког санџака из 1550. на почетку дијела који се односи на влахе у нахији Унац. То издање мислим да је доступно преко интернета.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #52 послато: Јун 13, 2020, 10:25:42 поподне »
Хвала!

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #53 послато: Јун 14, 2020, 03:15:41 поподне »
Поред Гостовића и Возућице, манастир Озрен је још једна светиња Срба у подручју на којој се 1485. године помињу тзв. маглајски власи. У турским пописима пописан је у оквиру нахије Озрен (Гостовић и Возућица су се налазили у маглајској нахији). Читав овај простор чини једну етнографску цјелину.





Олга Зиројевић је о манaстиру Озрен записала сљедеће:



У попису из 1604. године манастир је пописан у оквиру насеља Велика Јадрина:


Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #54 послато: Јун 14, 2020, 03:32:21 поподне »
Поред Гостовића и Возућице, манастир Озрен је још једна светиња Срба у подручју на којој се 1485. године помињу тзв. маглајски власи. У турским пописима пописан је у оквиру нахије Озрен (Гостовић и Возућица су се налазили у маглајској нахији). Читав овај простор чини једну етнографску цјелину.





Олга Зиројевић је о манaстиру Озрен записала сљедеће:



У попису из 1604. године манастир је пописан у оквиру насеља Велика Јадрина:


Доста говоре ове двије слике.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #55 послато: Јун 14, 2020, 03:41:37 поподне »
Једини етнографски рад на који сам наишао везано за становништво Озрена и Возуће (не рачунајући поједине ненаучне монографије) јесте рад Миленка Филиповића "Озренци или Маглајци". И сам аутор у раду признаје да је област обрадио непотпуно и површно, поготово дио о поријеклу становништва. Морам признати да је ово један од мање квалитетних Филиповићевих радова, највише због неких конфузних и противурјечних дијелова о поријеклу становништва, гдје као догму неколико пута понавља у раду да старо становништво из 16. вијека на Озрену није преживјело и да се ради о скорашњим досељеницима из Херцеговине и чак Црне Горе,а онда у прегледу поријекла породица даје неке сасвим друге податке који говоре да је старо становништво заправо доминантно.

Највећи дио породица које је филиповић испитао уопште није имао никакво предања о поријеклу, што је добар показатељ да се ради о старијем становништву. Предања појединих породица о поријеклу из Црне Горе су веома неувјерљива ( тако има наводно директних досељеника из Васојевића и Бјелопавлића и то све са смјером миграције преко западне Босне). Солидан број породица на Озрену поријеклом је из крајева западно до ријеке Босне, дакле је такође дио старијег становништва из 16. вијека. Питање је уопште да ли је Озрен и Возућу дотакла српска насељеничка из Херцеговине у 18. и 19. вијеку. Нећу рећи да их уопште није било,али мислим да је њихов утицај симболичан тј. да се на подручју Озрена и Возуће доминантно очувао онај слој српског становништва досељен у ове крајева још крајем 15. вијека.

И то становништво је по свему судећи херцеговачког поријекла, али је веза са Херцеговином давно прекинута, што се одразило и у језику који није источнохерцеговачки већ староштокавски источнобосански. Без обзира што су Озрен и Возућа били својеврсно православно острво у махом муслиманском окружењу, у дугом периоду трајања на том подручју језичке особине становништва су се изједначиле.


Овако је Филиповић описао ову групу:





Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #56 послато: Јун 14, 2020, 04:29:39 поподне »
Генетички резултати српског становништва Озрена (из подручја Возуће колико ми је познато немамо ниједан резултат?) показују сљедећу слику:

I2-YP196

Стевановић, Стевањдан, Г. Бочиња/Маглај

I2-YP196>S17250>Y4882>A1328>Y177643

Јевтић, Јовањдан, Какмуж/Петрово

I2-YP196>S17250>PH908

Цвијановић, Ђурђевдан, Стријежевица/Добој
Јокић, Ђурђевдан, Камнеица/Маглај
Симић, Стевањдан, Камуж/Петрово

R1a-M458>L1029

Ристић, Никољдан, Рјечица Горња/Добој
Савић, Лазарева субота, Лозна(Кестен)/Бановићи
Трипић, Стевањдан, Крсно Поље/Маглај

Засад нема присуства неких великих старохерцеговачких родова. Доминирају хаплогрупе I2-YP196 и R1a-M458>L1029. Посебно је интересантно ово нешто наглашеније присуство L1029.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #57 послато: Јун 14, 2020, 04:42:28 поподне »
Заборавих још једног:

I2-YP196>S17250>PH908

Татомировић, Никољдан, Ступари/Лукавац

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #58 послато: Јун 14, 2020, 06:39:39 поподне »
@drajver
Kada gledam svoje autosomalne rezultate i Tripica npr. kao i kod ostalih dostupnih autosomalnih rezultata Srba iz sjeveroistocne BiH, vidimo vjerovatno najveci procenat Baltika i North Atlantika kod srpske populacije na Balkanu. Slicne rezultate dobijamo i kod katolika iz tog dijela Bosne. Da li se po tebi moze tu govoriti o nekoj dozi odredjene izolovanosti te populacije kroz vijekove? Naravno to nije neka drasticna razlika naspram rezultata kod ostalih Srba ali vidi se neki sablon koji malo odudara.
« Последња измена: Јун 14, 2020, 07:17:59 поподне НиколаВук »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #59 послато: Јун 14, 2020, 07:22:10 поподне »
@drajver
Kada gledam svoje autosomalne rezultate i Tripica npr. kao i kod ostalih dostupnih autosomalnih rezultata Srba iz sjeveroistocne BiH, vidimo vjerovatno najveci procenat Baltika i North Atlantika kod srpske populacije na Balkanu. Slicne rezultate dobijamo i kod katolika iz tog dijela Bosne. Da li se po tebi moze tu govoriti o nekoj dozi odredjene izolovanosti te populacije kroz vijekove? Naravno to nije neka drasticna razlika naspram rezultata kod ostalih Srba ali vidi se neki sablon koji malo odudara.

Не знам, ти аутосомални кластери ми не изгледају претјерано прецизни за нека скорија раздобља. Осим тога, знају да варирају и код блиских рођака, мада није искључено да у укупном збиру неке тенденције постоје.

Што се тиче Y-днк још увијек је мали узорак, иако јесте интересантно да су код Озренаца присутне једино словенске хаплогрупе. Нажалост, то су управо оне гране за које само на основу маркера не можемо пуно тога закључити. Ти си међу њима још и најпрофилисанији, али нам ни твој резултат не значи пуно док се не уоче везе уназад 500 година.

« Последња измена: Јун 14, 2020, 07:24:55 поподне НиколаВук »