Новомученици србски

Вјера и култура Срба > Православље

Новомученици србски

<< < (14/15) > >>

vojislav.ananic:
СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

http://svpetkastubal.org/kutak_za_monahe__trashed/justinovci/

Nebo:
Данас је 80-годишњица усташког злочина у Пребиловцима.
Писано је о томе на овој теми:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2147.0

Nebo:
Наша Црква на Т(е)одорову суботу, прву суботу Великог поста, прославља успомену на Светог свештеномученика Теодора Комоговинског.

О овом новомученику србском постоје двојака тумачења што се тиче времена у којем је живео и страдао. Према неким мишљењима, то је било у време аустро-турског рата око 1690, према другима крајем 18. века, у сукобима истих страна, 1788. године. Заједничко је да је Теодор Сладић био родом испод Козаре, да се замонашио у Манастиру Моштаница, и да је био јеромонах. Османлије су га заробили са групом крајишке војске и живог спалили. Како му је део моштију, рука, сачуван и похрањен у Манастиру Комоговина на Банији, добио је придев комоговински.

У црквеном календару се прославља данас на Т(е)одорову суботу, посвећену чудесном јављању Светог великомученика Теодора Тирона (чије мошти се налазе код нас, на Фрушкој Гори, у Манастиру Хопово), с обзиром да носе исто име и да су страдали на исти начин за веру Христову.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8
https://pouke.org/forum/index.php?/forums/topic/21471-%D1%81%D0%B2-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%E2%80%93-%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B0/
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%A2%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BD

Malesevic:
https://ibb.co/b1jpBDY

Фресма Св. Теодора Комоговинског из манастира Доњи Будачки (Кордун).

Spajic1:
Свештеномученик Реља Блажујски

Свештеномученик Реља (Спајић) рођен је 3.1.1906 године у Рогатици. Потиче од породице Спајић из села Пљеско, засеок Мишевина. Завршио је Богословију у Рељеву код Сарајева. Рукуположен је за ђакона и свештеника 19.9.1927 године. Био је парох Рогатички. Потом је премештен је у Блажуј код Сарајева 1931 године у цркву Светог Саве која је изграђена 1897 године као једна од првих православна црква после окупације Сарајева од Турака.
Причало се да је био атлета по стасу,“лијеп као слика“ и женски срцеломац.
Након формирања НДХ скоро сви православни свештеници у Сарајеву се ухапшени.
Реља је остано на слободи и обављао свештеничке дужности до 10 августа 1941 године. Последња служба му је била тог дана.
Тог дана је ,заједно са 26 његових парохијана , одведен у Бутмир код Илиџе, где су сви стрељани.
Када је видео да ће бити убијен, написао је писмо жени и деци „Мила моја Вукосава и дјечице, када умрем жеља ми је да ме укопате поред блажујске цркве. Тамо ћемо се наћи.Волите се између себе. Будите дјечице до краја овог ништавног живота,честита и поштена.Нека вас све Бог благослови“.
Писмо је писано 10.8.1941 године у ситним сатима, а свештеник Реља јутро није жив дочекао.
Свештеник је последњи убијен, а његови џелати су остали запањени и зачуђени, великом присебношћу и светом мирноћом овог свештеномученика.
У књизи „Боже помози“ протојереј Момир Васиљевић бележи сећања на покојног Рељу Спајића. Пише да је са стрељања 26 заточених Срба у бутмирским борићима, где су сами морали ископати заједничку гробицу, умакао Михајло Терзић. Он је касније причао да је егзекутор последњег оставио попа Рељу. Тражио је да клекне како бих га лакше убио.
Он му је одговорио „српски свештеник никада не клечи“.
Када су му рекли да сагне главу, опет је следио одговор“Не ,хоћу да видим како ме убијате“.
Пуцали су у њега и он је пао раширених руку на гомилу мртвих парохијана, направивши притом својеврсни крст за преминулу браћу.
У порту блажујског храма Светог Саве, његови земни остаци пренесени су тек 7.8.1955 године.
Њега је Свети синод Српске православне цркве,на предлог Дабробосанске епархије прогласио свецем.Реља који је богослужио у Блажују код Сарајева са канонским именом Реља Блажујски.
Да би се сачувало сећање на њега,у припрати храма Свете тројце у Рогатици, изображена је и освештана фреска светог Реље Блажујског.

Навигација