Аутор Тема: Албанци и Арбереши  (Прочитано 434806 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #520 послато: Септембар 15, 2016, 11:30:03 поподне »
Поменух малопре на другој теми како је J2b1 вероватно тек са Србима, или Јужним Словенима доживела праву експанзију. Чини ми се да се исто може рећи за Албанце и J2b2.

Наиме, код Грка је J2b2 M241 у просеку негде око 5, 6%, а на оном истраживању за Геге бележи чак 25.2%, што је прилично високо и значајно одудара од осталих крајева на Балкану.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #521 послато: Септембар 15, 2016, 11:49:18 поподне »
Тоске су са југа, ово су углавном Геге. :)

Јел се појављује J1 на оном истраживању за Албанију? Има један, или два, ако се не варам.

He he, neće jezik nego pravo. ;D
Trojica, koliko mi se čini.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #522 послато: Октобар 22, 2016, 03:33:21 поподне »
Албанија (узорак 82)

E - 37.80%
R1b - 20.73%
J2b2 - 13.41%
I2a Динарик - 10.98%
R1a - 8.54%
J2a - 3.66%
I1 - 2.44%
I2-M223 - 1.22%
I2a Сар. - 1.22%

Хаплотипови су из рада: "Toward Male Individualization with Rapidly Mutating Y-Chromosomal Short Tandem Repeats".

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4145662/

Постоји велики број хаплотипова из различитих земаља на 17 и више маркера. Ту су и продужени хаплотипови из неких ранијих студија (нпр. Северна Грчка), па може бити занимљиво и Невскоме због превиђача.


Код Албанаца из Абаније доминира хаплогрупа E. Разумљиво, навише кроз варијанту E-V13.

Постоји неколико E-V13 који на 12 маркера имају потпуно поклапање са Васојевићима. Међтуим, ови појединци на маркеру 458 имају високих 17, тј. 18, док Васојевићи ту имају вредност 15, односно 13.

R1b 11-11 заступљена је са 13.41%.

Код J2b2 има разноврсних, али и оних стандардних хаплотипова. Приметио сам комбинацију 14-19 код једног тестираног. До сада нисам виђао превише оваквих Албанаца, а код нас у пројекту исте вредности поседује Умићевић из околине Новог Града. Ипак, постоји доста разлика, па вероватно није блиска веза у питању.

I2a Динарик север износи 7.32%, а I2a Динарик југ 3.66%.

Код R1a на грану M458 одлази 2.44%

I1 је релативно слабо заступљена. Од двојице тестираних, један припада подграни I1 P109.

Албанац I2-M223 из овог истраживања би могао бити близак Греговићу из Паштровића (који ни географски није далеко од Албаније). Штета што Греговић има само 12 маркера по FTDNA распореду.


Користио сам "Невски" предвиђач на 17 маркера, по распореду И. Тодоровића.



Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #523 послато: Октобар 24, 2016, 04:13:45 поподне »
Народе, је л' познато коме откуд ова "плава мрља" на подручју БиХ, је л' има тамо "Албанаца"?



Mislim da sam shvatio odakle ova mrlja. Prema popisu stanovništva iz 1895 popisali su određen broj "Albanaca" u kraju ji. Bosne, taman na prostoru gde danas žive Hrvati.

Цитат
According to the census of 22 April 1895, Bosnia has 1,361,868 inhabitants and Herzegovina 229,168, giving a total population of 1,591,036. The number of persons to the square mile is small (about 80), less than that in any of the other Austrian crown provinces excepting Salzburg (about 70). This average does not vary much in the six districts (five in Bosnia, one in Herzegovina). The number of persons to the square mile in these districts is as follows: Doljna Tuzla, 106; Banjaluka, 96; Bihac, 91; Serajevo, 73, Mostar (Herzegovina), 65, Travnik, 62. There are 5,388 settlements, of which only 11 have more than 5,000 inhabitants, while 4,689 contain less 500 persons. Excluding some 30,000 Albanians living in the south-east, the Jews who emigrated in earlier times from Spain, a few Osmanli Turks, the merchants, officials. and Austrian troops, the rest of the population (about 98 per cent) belong to the southern Slavonic people, the Serbs. Although one in race, the people form in religious beliefs three sharply separated divisions: the Mohammedans, about 550,000 persons (35 per cent), Greek Schismatics, about 674,000 persons (43 per cent), and Catholics, about 334,000 persons (21.3 per cent).

http://www.newadvent.org/cathen/02694a.htm

Kod nas na sajtu postoje popisi iz 1879, 1885 i 1910. U njima nema nikakvih tragova da je tu bilo ijedno naselje Albanaca, stanovnici su uglavnom popisni po verskoj pripadnosti. Ne znam da li je moguće nabaviti taj popis.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #524 послато: Октобар 24, 2016, 04:17:05 поподне »
Mislim da sam shvatio odakle ova mrlja. Prema popisu stanovništva iz 1895 popisali su određen broj "Albanaca" u kraju ji. Bosne, taman na prostoru gde danas žive Hrvati.

Раније написах да мислим да је у питању обична (намерна или случајна) грешка, а карта је на основу пописа из 1981:

Мислим да је карта настала на основу раније карте коју су радили Амери на основу пописа из 1981. Мислим да је ово оригинал, па су само у бојењу направили омашку и ставили Албанце уместо муслимана:

online photo storage

Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 348
  • I2-PH908
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #525 послато: Октобар 24, 2016, 09:41:50 поподне »

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #526 послато: Новембар 04, 2016, 07:42:05 поподне »
Под условом, да на потезу Груда обитавају ждралови, тада би се могла извести предпоставка да име дугују и латинском Gruidae (ждрали)

https://en.wikipedia.org/wiki/Crane_(bird)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #527 послато: Новембар 14, 2016, 01:56:41 поподне »
Mislim da sam shvatio odakle ova mrlja. Prema popisu stanovništva iz 1895 popisali su određen broj "Albanaca" u kraju ji. Bosne, taman na prostoru gde danas žive Hrvati.

http://www.newadvent.org/cathen/02694a.htm

Kod nas na sajtu postoje popisi iz 1879, 1885 i 1910. U njima nema nikakvih tragova da je tu bilo ijedno naselje Albanaca, stanovnici su uglavnom popisni po verskoj pripadnosti. Ne znam da li je moguće nabaviti taj popis.

Иако је ова албанска мрља на карти вероватно грешка, као што рече Селаковић, занимљив детаљ постоји код Миленка Филиповића у студији "Рама у Босни". Ова мрља се иначе налази недалеко од те области.

Филиповић се, пишући о влашким и арбанашким катунима, осврнуо и на сличности између становништва Раме и Малесије.



Биће да га је физички изглед (Динарци) и држање ових горштака навело на овакав закључак. Данас на основу днк резултата можемо закључити да не постоји веза између ових крајева (бар кад је у питању Y-днк). Становници Раме и уопште западне Херцеговине су доминантно носиоци хаплогрупе I2a (претпоставка је да већину чини I2a DS), док код Гега нпр. I2a износи свега 1.68%.


Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #528 послато: Новембар 14, 2016, 05:51:03 поподне »
Иако је ова албанска мрља на карти вероватно грешка, као што рече Селаковић, занимљив детаљ постоји код Миленка Филиповића у студији "Рама у Босни". Ова мрља се иначе налази недалеко од те области.

Филиповић се, пишући о влашким и арбанашким катунима, осврнуо и на сличности између становништва Раме и Малесије.



Биће да га је физички изглед (Динарци) и држање ових горштака навело на овакав закључак. Данас на основу днк резултата можемо закључити да не постоји веза између ових крајева (бар кад је у питању Y-днк). Становници Раме и уопште западне Херцеговине су доминантно носиоци хаплогрупе I2a (претпоставка је да већину чини I2a DS), док код Гега нпр. I2a износи свега 1.68%.

Malo sam vrtio po internetu "Rama" (podsetilo me na Edija Ramu ;D) pa sam naišao na zanimljiv sajt o poreklu naselja i stanovništva u Rami. U tom kraju postoji i naselje Šćip, što mi je u prvo vreme izgledalo kao ime za Albanca, ali je po autoru teksta objašnjenje nešto drugačije:

Цитат
5. Šćipe. Naselje Šćipe obuhvaća nekoliko manjih zaseoka raspore­đenih po velikim brdovitim prostranstvima sjeveroistočno od Uzdola, između sela Kute i Ivanci. Zaseoci koji čine Šćipe su: Šćipe, Liska, Krstac i Jelići. Ime naselja Šćipe najvjerojatnije dolazi od turske riječi šćip ili škip što znači kršovito brdo.

http://www.rama.co.ba/stranice/naselja-srednje-rame

Objašnjenje koje ja znam je da to ime potiče iz albanskog. Ovo je prvi put da sam naleteo na ovo objašnjenje.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #529 послато: Новембар 14, 2016, 06:28:57 поподне »
Иако је ова албанска мрља на карти вероватно грешка, као што рече Селаковић, занимљив детаљ постоји код Миленка Филиповића у студији "Рама у Босни". Ова мрља се иначе налази недалеко од те области.

Филиповић се, пишући о влашким и арбанашким катунима, осврнуо и на сличности између становништва Раме и Малесије.



Биће да га је физички изглед (Динарци) и држање ових горштака навело на овакав закључак. Данас на основу днк резултата можемо закључити да не постоји веза између ових крајева (бар кад је у питању Y-днк). Становници Раме и уопште западне Херцеговине су доминантно носиоци хаплогрупе I2a (претпоставка је да већину чини I2a DS), док код Гега нпр. I2a износи свега 1.68%.

Подручје средњовековне жупе Рама се поклапа са територијом данашње општине Прозор, док је на раније споменутој етничкој карти СФРЈ по општинама за попис 1981. године направљена грешка за општину Коњиц у којој су апсолутну већину чинили Муслимани (52,26%), а не Албанци како је приказано. Ради се о више него очигледној грешци коју је само странац могао да направи (тако нешто сигурно не би промакло домаћим ауторима), тако да средњевековни арбанашки катуни дефинитивно немају никакве везе са тиме  :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #530 послато: Новембар 14, 2016, 06:34:57 поподне »
Подручје средњовековне жупе Рама се поклапа са територијом данашње општине Прозор, док је на раније споменутој етничкој карти СФРЈ по општинама за попис 1981. године направљена грешка за општину Коњиц у којој су апсолутну већину чинили Муслимани (52,26%), а не Албанци како је приказано. Ради се о више него очигледној грешци коју је само странац могао да направи (тако нешто сигурно не би промакло домаћим ауторима), тако да средњевековни арбанашки катуни дефинитивно немају никакве везе са тиме  :)

Наравно. Довољно је погледати генетску слику тих крајева. Пронађох овај податак код Филиповића, па се сетих ове мапе коју смо већ изанализирали.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #531 послато: Новембар 21, 2016, 06:21:06 поподне »
На албанском ДНК пројекту су споменути резултати двојице тестираних из племена Груде:
- Gjolaj (Ђолевић): E-V13  (23andme)
- Sinishtaj (Сиништовић): J2b J-M241 (23andme)
С обзиром да су и једни и други по предању Вуксагељићи, поставља се питање које од ова два братства је прибраћено односно какво је генетско порекло правих Вуксагељића. Андрија Јовићевић наводи три (рекао бих непотпуна) предања о гранању Вуксагељића, и само у једном од њих се спомињу и једно и друго братство. По том предању су ова два братства од два рођена брата, а од друга два брата су братства Ivezaj (Ивезић) и Nikaj (Никовић).
Јовићевић је Малесију обрадио доста површно, а Груде нису изузетак. За Прифтаја, претка братства Бериша у Грудама, рецимо наводи да се доселио "искрај Шаље" иако је по презимену јасно да се доселио из племена Берише. Тако да непотпуност предања које спомиње не чуди.

Миљанићи у књизи "Презимена у Црној Гори" такође наводе нетачан податак за једно од ова два братства:
Đolević: Grude (Tuzi), ogranak Beriša, potomci Đon Sume
Берише ни по једном предању нису потомци Ђона Суме (који се по другим предањима зове Вуксан Геља).

Мислим да би одговори на следећа два питања можда могли донекле да разреше ову дилему:
1. Која села у Грудама су матица два братства којима припадају тестирани?
2. Да ли је утврђено за неког од двојице тестираних да је у сродству са другим тестиранима са Балкана? Рецимо, да ли је Sinishtaj (Сиништовић) у сродству са тестиранима из Хота који такође припадају J2b J-M241? Или, да ли је Gjolaj (Ђолевић) у сродству са неким од тестираних Бериша који су такође Е-V13?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #532 послато: Децембар 03, 2016, 11:32:08 пре подне »
Провукао сам кроз "Невген" I1 хаплотипове Албанаца из рада: "The Greeks in the West: genetic signatures of the Hellenic colonisation in southern Italy and Sicily"

распоред маркера (20), без 385ab

DYS456   DYS389-I   DYS390   DYS389-II   DYS458   DYS19   DYS393   DYS391   DYS439   DYS635   DYS392   YGATAH4   DYS437    DYS438   DYS448   DYS460   DYS388   DYS461   DYS445   YGATA-A.10

15   12   23   28   16   14   13   8   11   21   11   11   16   10   20   10   14   12   11   15 - I1 Z63
14   12   23   28   15   14   13   10   11   22   11   12   15   10   20   10   14   12   11   15 - I1 P109
14   12   23   28   14   14   13   10   11   22   11   11   15   10   19   10   14   12   11   14 - I1 P109 (свега 30%)
14   12   22   28   15   15   13   10   11   21   11   11   16   10   21   10   14   12   12   15 - I1 Z58
14   12   22   28   15   16   13   10   11   21   11   11   16   10   21   10   14   12   12   15 - I1 Z63 (неких 40%)

Узорак за Албанију - 93, хаплогрупа I1 (I-M253) - 5.37%



На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #533 послато: Децембар 07, 2016, 06:49:47 поподне »
Мислим да би одговори на следећа два питања можда могли донекле да разреше ову дилему:
1. Која села у Грудама су матица два братства којима припадају тестирани?
2. Да ли је утврђено за неког од двојице тестираних да је у сродству са другим тестиранима са Балкана? Рецимо, да ли је Sinishtaj (Сиништовић) у сродству са тестиранима из Хота који такође припадају J2b J-M241? Или, да ли је Gjolaj (Ђолевић) у сродству са неким од тестираних Бериша који су такође Е-V13?

Према подацима на које сам нашао у међувремену, матица братства Sinishtaj (Сиништовић) је село Кршево, а већину становништва су чинили и у Душићима на граници Малесије и Зете.

Иначе, на албанском ДНК пројекту су недавно унете хаплогрупе за више нових резултата:
https://www.familytreedna.com/groups/albanian-bloodlines/about/results
Међу њима има и пар тестираних из Црне Горе.

Shkreli - Dedaj Brotherhood   Montenegro (Shëngjergj, Ulçin Municipality)   J2b J-M241 (23andme)
Братство Дедић (Dedaj) је једно од братстава које по предању води порекло из Шкријеља. По Јовићевићу деле се на Вукмарковиће, Ђонмарковиће, Ђуровиће и Мартиновиће. Oвај резултат је у складу са предањем Шестана о досељавању њиховог претка из Шкријеља јер већ има неколико тестираних J2b из тог племена. Вероватно се ради о истом роду.

Trieshi (Triepshi) - Nikprelaj   Montenegro (Treish, Malesi e Madhe)   R1b CTS9219>BY611 (FTDNA)
Ердељановић у свом раду о Кучима не спомиње ово братство. Код Миљанића се спомињу као Никпрелевићи, али се не наводи да ли су од Бонкећа или неког мањег братства. Роберт Елси их спомиње у својој књизи "The tribes of Albania", али такође не наводи њихово порекло. Елси је Затријебач обрадио доста површно, као и већину племена уосталом, па тако на једном месту каже да сва братства имају заједничко предање од једног претка, да би убрзо затим споменуо да нека братства имају предање да су од Црнојевића или да су из Херцеговине...
Можда Руговац зна нешто више од братству Никпрелевић (Nikprelaj).

Kastrati - Vulaj Brotherhood   Montenegro   R1b R-L23 (23andme)
За братство Vulaj (претпостављам да се на српском каже Вулевић) које је наводно из Кастрата, нисам успео да пронађем никакве податке. Досељеника из Кастрата је у Црној Гори било у Крајини, околини Улциња, Кучима, Малесији и Зети, али поред села Вулај у Грудама, Јовићевић не спомиње истоимено братство у својим радовима "Црногорско приморје и Крајина", "Зета и Љешкопоље" и "Малесија". Миљанићи спомињу Вулаје у Грудама уз податак да су "сродници Бериша и Вуксагељића" што сам и раније споменуо као тешку бесмислицу јер је познатно да Берише и Вуксагељићи имају различито порекло.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #534 послато: Децембар 07, 2016, 10:07:59 поподне »
Trieshi (Triepshi) - Nikprelaj   Montenegro (Treish, Malesi e Madhe)   R1b CTS9219>BY611 (FTDNA)
Ердељановић у свом раду о Кучима не спомиње ово братство. Код Миљанића се спомињу као Никпрелевићи, али се не наводи да ли су од Бонкећа или неког мањег братства.
Сад тек видим да Ердељановић спомиње војводско братство "Ник-Прељи" у Бањканима. На старијој верзији странице са албанског ДНК пројекта се такође спомиње исто село (Bekaj, Triesh, Malesi e Madhe):
https://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:tqbjmBAm6uQJ:https://www.familytreedna.com/groups/albanian-bloodlines/about/results+&cd=2&hl=en&ct=clnk&gl=us

Дакле, Бањкани су R1b-BY611.
Овиме је барем делимично оборено предање које је Јовићевић записао у Гусињу:
Цитат
Лончаревићи и Бектешевићи су досељени из Затријебача, а даља им је старина из Бјелица, из Катунске нахије, од чувеног братства Милића. По том предању, три су се брата Милића преселила из Бјелица у у Затријебач, гдје се један од њих "полатинио" и остао у Затријебачу, а два су дошли у Гусиње; од ових се један потурчио, а други задржао своју вјеру. Од оног, који је остао у Затријебачу, јесу Бањкањи, од оног потурченог у Гусињу су Бектешевићи, а од трећег брата, који није хтио превјерити, произлазе Лончаревићи, који се и иначе зову и Милићи, по најстаријем имену. Лончаревићи славе св. краља Дечанског (11. нов.), а Милићи у Бјелицама св. Јована (7. јан.). Бектешевићи и Лончаревићи се своје као један род.
С обзиром да су до сада тестирани рођаци Милића из Бјелица Е-V13, отпада могућност да су Бањкани од њих. Или Бањкани нису род са Бектешевићима и Лончаревићима, или ова два братства нису од Милића.

Бањкани иначе имају предање да су од Црнојевића, међутим Ердељановић је сматрао да је то предање накнадно измишљено.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #535 послато: Децембар 08, 2016, 10:39:01 пре подне »
1) Фамилија Шкреља (alb. Shkreli) у с. Свети Ђорђе код Улциња, је доселила крајем 19 века из фиса Шкрељи из фамилије Дедај. Ту информацију коју је поставио админ albanian-bloodlines је добио од мене и поставио тамо. Ја сам је добио од једног члана те фамилије са којим сам лично летео авионом у Америку. Случајно смо седели један поред другог и он ми је то рекао. Пошто је то човек који је старији од мене десетак година његову изјаву узимам као тачну.

2) Никпрељевићи (alb. Nikprelaj) су војводска кућа  Затријепчу. Они су асимиловани Црногорци по традицуји али ретултат казује друго.

3) Вулевићи (alb. Vulaj) у Груде. За њих не знам ништа, сем да нису бројна фамилија. Нисам чуо да их имају презимењаке (не рођаке) у Кастрате.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #536 послато: Децембар 08, 2016, 10:45:31 пре подне »
Јесам, истом роду припадају и стари Пипери (Станићи, Шћекић, Љумовић) и поједина бихорска братства (Аговићи, Растодери, Личине). Било је више речи о томе на теми о Васојевићима.

И шта конкретно то значи. Леку има традицију да су његови доселили као католици почетком 19 века у Дреницу из фиса Таћи. Колико ја разумем или је неки Пипер отишао у Таће или је неко Таћи отишао у Пипере. То није логично јер ми је Леку рекао да се на 37 маркера поклапа са тим Бихорцима (а то је заједнички предак много раније) ако сам разумео добро.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #537 послато: Децембар 08, 2016, 05:15:51 поподне »
3) Вулевићи (alb. Vulaj) у Груде. За њих не знам ништа, сем да нису бројна фамилија. Нисам чуо да их имају презимењаке (не рођаке) у Кастрате.
Ако стигнеш, баш питај некога са албанског ДНК пројекта да ли се ради братству из Груда. Могуће је да су направили грешку везујући то братство за Кастрате.

И шта конкретно то значи. Леку има традицију да су његови доселили као католици почетком 19 века у Дреницу из фиса Таћи. Колико ја разумем или је неки Пипер отишао у Таће или је неко Таћи отишао у Пипере. То није логично јер ми је Леку рекао да се на 37 маркера поклапа са тим Бихорцима (а то је заједнички предак много раније) ако сам разумео добро.
Тешко да ћемо икада поуздано сазнати ко је потекао од кога, али мислим да је много вероватније да су сва поменута братства пореклом из Албаније него да су из Црне Горе. Тим пре што стари Пипери имају врло нетипична презимена за српски језик (Љумовић, Шћекић). За Муриће се зна да су дошли из Малесије, а Бихорска братства су по свему судећи од Вујовића из Љуботиња и Дупила. Могуће је да су чак и Бањкани од њих јер су и по сопственом предању досељени из Ријечке нахије. Ако би се разрешила дилема одакле су заиста досељени Вујовићи, мислим да не би остало много отворених питања око R1b-BY611 рода.

Ван мреже Latinica

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #538 послато: Децембар 08, 2016, 05:23:30 поподне »
И шта конкретно то значи. Леку има традицију да су његови доселили као католици почетком 19 века у Дреницу из фиса Таћи. Колико ја разумем или је неки Пипер отишао у Таће или је неко Таћи отишао у Пипере. То није логично јер ми је Леку рекао да се на 37 маркера поклапа са тим Бихорцима (а то је заједнички предак много раније) ако сам разумео добро.


Lutovac piše 1967

za Rastodere(Predak Rastodera je ovde doseljen pre 250 godina.)
-znači nedje oko 1700, po predanju su od pravoslavni Kuča (E-V13)

za Ličine(Ne znaju svoje porijeklo, jedni kazu da su od Kuča(E-V13), drugi da su iz Like)

za Agoviće(Kažu da je njihov predak doseljen iz okoline Plava pre deset pojaseva. Tamo je kao katolik primio Islam.)
-znači takodje nedje oko 1700, po jednim predanju oni su samo katolici iz Albanije a po drugijem Klimente (E-V13).

Uopste se ne poklapaju predanja sa genetikom, osim vrijeme naseljavanja, sad je pitanje
-koliko su genetski udaljena ova bratstva.
-dal su došla posebno u Bihor.
-ili zajedno.

A moguće je i da nijesu sve Ličine, Rastodere i Agoviće R1b, možda je tu bilo, da kažem neke zamene.

Pošto se pojavio jedan Klimenta R1b predanje Agovića trenutno ispada naj uvjerljivije, sad se ja ne razumijem u genetiku da shvatim kolko je ko od testiranija udaljen od drugoga, dal su to 300, 500 ili 5000 godina?

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #539 послато: Децембар 08, 2016, 07:13:49 поподне »

Lutovac piše 1967

za Rastodere(Predak Rastodera je ovde doseljen pre 250 godina.)
-znači nedje oko 1700, po predanju su od pravoslavni Kuča (E-V13)

za Ličine(Ne znaju svoje porijeklo, jedni kazu da su od Kuča(E-V13), drugi da su iz Like)

Ако је неко досељен из Куча, то не значи да је аутоматски E-V13. Има више тестираних потомака исељеника из Куча који припадају другим хаплогрупама. Али као што рекох, ни Растодери ни Личине највероватније нису из Куча већ су од Вујовића. Лутовац је забележио поједина предања, али нека предања и није. Рецимо, нигде није споменуо предање по ком су Растодери и Личине сродству, или предање по ком су Растодери из Дупила (одакле су иначе Вујовићи). Муслиманска братства по правилу имају бар пар верзија о пореклу јер их генерално та тематика много ни не занима, па свако прича шта је негде начуо или шта му се допада. О братствима из Бихора је већ било речи на теми о Васојевићима, тако да нема потребе да овде понављамо шта је тамо речено.