Ја сам Вељић из Берана, G2a L497. У форуму се, не без основа, провлачи да тврдим како сам пореклом Букумир. Не тврдим, само кажем да се тако прича. Признајем да сам био непрецизан кад сам у пријави за тестирање поменуо „предање“. Није реч о неком породичном предању, него о податку који сам нашао у једној књизи о српским презименима (тад ми није било важно па нисам записао ни наслов ни аутора). Исти такав текст касније сам нашао на интернету, опет без навођења извора, зато је „предање“. (
http://www.montenegro.org.au ).
Одредница гласи: „Вељић, Бабино и Долац (Беране), поријеклом су од Букумира (Братоножићи), сродни сусједним Вујовићима, Латићима и Уремовићима.“
Моја претпоставка је да су до овог мишљења непознати аутори дошли читајући Ердељановића. Он, истина, наводи да су једини преостали Букумири, Љаљовићи, живели у селу Јаблан (у Братоножићима), и да су им потомци Фемићи (Да ли неко зна шта је било са тим тестирањем?). Реч је о затеченом стању почетком 20. века кад Ердељановић врши истраживање. У својој студији он каже и две ствари важне за ово о чему пишем: да је стари слој племена букумирски, и да је половином 18. века дошло до великог исељавања Букумира у околину Берана. Они су се населили у Будимљи, Ржаници, Петњику и Лушцу и тамо „на десној страни Лима чинили већину становништва“.
Ердељановић затим наводи презимена оних који су из Братоножића дошли у околину Берана. То су: Кељановићи, Жмикићи, Станковићи, Барјактаровићи, Вујовићи, Вељићи, Бутрићи и Бисмиљаци. Свима њима заједничко је то да се не зна из ког су села (касније ће се испоставити да су Бутрићи од исељених Вељића, и да су Братоножићи посредно).
Од мог претка Симона до мене има осам пасова, па ако рачунамо да је пас 25 година, како су га стари рачунали, онда је то 200 година. Са мало растезања, почетак 19. века. Тада су четири брата (ако су уопште била рођена браћа), дошла у Беране. Али не директно из Братоножића него около наоколо, што је такође занимљива ствар. О томе постоји право предање, и то не једно, него три различита.
Према првом, Вељићи (који се тада нису тако звали, а како им је било презиме не знамо), кренули су из Братоножића планинским путем Козељ – Царина – Липовице, значи рубом данашње границе са Албанијом, да би прешли у плодну плавску жупу. Ово предање не наводи име села, само податак да придошлице нису топло дочекане. Одатле су се наставили на север код својих рођака Шошкића (раније исељених Братоножића), који су били у Улотини, близу Андријевице. Тек онда су се преселили у Долац и на Полицу.
Друго предање је нешто прецизније, па каже да су Вељићи дошли са Пелева Бријега прво у Брезојевицу код Плава, затим у Витомирицу код Пећи, где су се сукобили са Албанцима. Проблем са овим предањем је број браће, којих најмање има пет. Један од њих прелази у ислам, али се прећуткује који. Са њим изгледа, остаје још један, а остали се из Метохије пребаце у село Бабино на Полици. Онај брат што се потурчио дође за њима, и врати у православну веру. А онај пети, на том путу од Пећи до Берана остане у Зубином Потоку, где је стекао породицу с којом ће се после преселити у Бубањ код Ниша, где и даље живе његови потомци, Вељићи.
То није све. Бабино је било на земљи бега Ћоровића, који је Вељиће притискао да пређу у ислам. Пошто на то нису пристајали често су били мета пљачкаша. После једне похаре, они једно време бораве у Будимљи, а затим у Пешцима. При повратку из Пешаца један члан Вељића по имену Бутро, остаје у овом селу, и од њега су Бутрићи.
Вељићи из Доца, пак, кажу да су четири брата дошла прво у Долац, а да је један од њих, по имену Милош, отишао на Бабино у потрази за плоднијом земљом и богатим пашњацима.
Оно што сигурно знамо су имена ове четворице: Угрин, Ђека, Милош и Симон.
Оно што није сигурно, а признати је део предања којег се држе Вељићи, јесте да су пореклом са Пелева Бријега, из села Сеоштице. Тамо, наиме, постоји заселак Вељи до, па је некоме било логично да овај топоним повеже са презименом. Другима ово није било довољно, па су придодали да су четири брата дошла са оцем који се звао Вељо. Дакле, Вељо из Вељег дола. Нема грешке.
Ердељановић, међутим, јасно каже да се не зна из којег су села Вељићи нити како су се презивали у време кад су живели у Братоножићима. Да ли су били Букумири, ни то се са сигурношћу не зна. Ја лично, био сам убеђен да сам Е1, али се испоставило да сам Г2. Зато једва чекам следећа тестирања.