ДНК порекло > Aрхеологија и археогенетика

Комани-Кроја култура

<< < (4/4)

НиколаВук:
Данас сам пратио изузетно занимљиво предавање хрватског археолога Маје Петринец на Филозофском факултету у Београду, о некрополама на подручју Хрватске између 7. и 12. века. Између осталог било је речи и о налазима са раносредњовековних некропола (7-8. век) у Истри (околина Бузета) и Далмацији (Кашић код Задра, Дрвеник код Макарске) који су врло слични (неки чак и идентични) са налазима Комани-Кроја културе. Реч је о налазима овог типа:



Кружни привесци



Полукружни привесци



Копче типа "Коринт"



Копча типа Балгота



Наушнице са петљама

Закључак је да су ови предмети били мода на источној обали Јадрана у другој половини 7. и током 8. века, и заиста се може испратити континуитет тих налаза од Истре преко Далмације, Црне Горе и Албаније све до Афиона на Крфу; полукружни и кружни привесци представљају локалне имитације луксузнијих византијских предмета, као и копче; с обзиром на локализацију ових специфичних предмета у уском приморском појасу дуж источне обале Јадрана (Комани-Кроја култура је ту изузетак, јер је ишла дубоко у залеђе), може се претпоставити да су њих користили поглавито локални романизовани староседеоци, ово нарочито добија на снази с обзиром на чињеницу да су слични предмети потпуно одсутни на некрополама које се на подручју Хрватске везују за словенско становништво (а које су врло добро истражене). Још један значајан податак је да је узет C14 узорак са једне романске истарске некрополе (ако се добро сећам) на којој се јављају горе описани предмети и он је датован од краја 7. до краја 8. века, чиме је добијена дефинитивна потврда да се доња граница употребе тих предмета мора померити са почетка 7. века на крај истог века.

Ово је значајно и за разматрања порекла команске културе, чији се процват сада са већом сигурношћу може везати за другу половину или крај 7. века, па све до краја 8. века, самим тим наратив о Сермезијанцима добија на тежини. Оно што је и даље проблематично је недостатак локалитета ове културе у самом Керамезијском пољу (Пелагонији), где су Сермезијанци насељени (овде не рачунам један случајни налаз из околине Прилепа, јер је то ипак недовољно за доношење коначног суда); такође, предмети који су везивани за степске народе се изгледа ипак могу објаснити као посебан локални "варваризирајући" стил, што је иначе одлика тог раздобља и те средине. Врло је занимљив и закључак Маје Петринец о томе да су локални Романи и Словени током 7. и 8. века изгледа били врло изоловани у међусобним контактима, пошто се на словенским некрополама у врло малом броју јављају предмети карактеристични за Романе, или готово никако, а слична ситуација је на староседелачким некрополама (у односу на Словене), мада у мањој мери; залеђе које је приказала на карти као подручје без трагова византијске и романске материјалне културе током 7. и 8. века се у доброј мери поклапа са највећим жариштем PH908 хаплогрупе у западној и источној Херцеговини и далматинској Загори.  :)

Страница Маје Петринец на Академији:

https://unizg.academia.edu/majapetrinec

Ивица Јовановић:
Da li se knjiga Albanija u kasnoj antici može pronaći u digitalnoj biblioteci Porekla? Jer klasična pretraga ne daje rezultate.

НиколаВук:

--- Цитат: Ивица Јовановић  Фебруар 05, 2024, 12:10:47 пре подне ---Da li se knjiga Albanija u kasnoj antici može pronaći u digitalnoj biblioteci Porekla? Jer klasična pretraga ne daje rezultate.

--- Крај цитата ---

"Албанија у касној антици" је један од чланака унутар зборника "Илири и Албанци", којег имамо у нашој дигиталној библиотеци.

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна