Знам да многи не воле много биологије и хемије али мислим да није на одмет да још мало утврдимо градиво са те стране. Када се нека тема образложи више пута и изв више углова, она постаје много јаснија.
ХЕМИЈСКИ САСТАВ ЋЕЛИЈЕХемијски елементи који изграђују ћелију називају се биогени елементи. Према количини у којој се налазе у ћелији деле се на макроелементе [грч. маkро = много], којима припадају C [угљеник], H [водоник], О [кисеоник], N [азот] и др и микроелементе [грч. миkро = мало] - Cu [бакар], Br [бром], Мn [манган], Fe [гвожђе] и др
Неорганска једињења и елементиВода је једна од главних компоненти живих система и чини чак 50-95% тежине ћелије. Количина воде у ћелијама човека зависи од: старости, врсте ткива, метаболичке активности, пола. Улоге воде су:
1. она је универзални растварач;
2. погодна је средина за одвијање метаболичких реакција;
3. транспортна улога воде огледа се у лаком преношењу материја које се у њој растварају;
4. учествује у терморегулацији и Осморегулација.
Неорганске соли се јављају у облику катјона и ањона. Најважнији катјони су На + и К + који обезбеђују поларизованост мембране нервних и мишићних ћелија. Међу ањонима најважнији су фосфати јер представљају основне облике из којих се користи енергија [АТП].
Органска једињењаОрганска једињења обавезно садрже угљеник [Ц] и њиховим разлагањем се ослобађа мања или већа количина енергије [разлика у односу на неорганске материје]. Разликују се 4 групе ових једињења: угљени хидрати, масти, протеини и нуклеинске киселине.
Угљени хидрати [шећери]Деле се на моносахариде, олигосахариде и полисахариде. Моносахариди [прости шећери] се хидролизом не могу разложити на простија једињења. Према броју угљеникових атома деле се на триозе, тетрозе, пентозе [рибоза и дезоксирибоза], хексозе [глукоза и фруктоза]. Глукоза је главни извор енергије и основни транспортни облик шећера у организму кичмењака. Олигосахариди [грч. Олигос = мало по броју, сиромашно ] су изграђени 2-10 моносахарида. Најзначајнији су дисахариди [од 2 моносахарида] којима припадају малтоза, лактоза и сахароза. Полисахариди су макромолекули настали повезивањем великог броја моносахарида у дугачке ланце [могу да садрже на стотине и хиљаде моносахарида]. Резервни полисахариди су магацини енергије и код животиња је то гликоген, а код биљака је скроб. Градивни полисахариди су целулоза [биљке], хитин [животиње], агар [алге].
Липиди [масти]Енергетски најбогатија органска једињења која се не растварају у води. Прости липиди се састоје од глицерола [алкохол са три ОХ групе] и масних киселина [засићених или незасићених]. Сложени липиди поред овог што садрже прости имају још неку компоненту, нпр фосфолипиди садрже фосфатну групу. Најважнији градивни липиди су фосфолипиди и холестерол, који граде мембране животињских ћелија. Холестерол је дериват липида тзв. Стероид. Стероидима припадају и неки хормони [полни хормони и хормони коре надбубрежне жлезде].
Протеини [беланчевине] Састоје се од великог броја аминокиселина повезаних пептидним везама у полипептидне ланце. Број, врста и редослед аминокиселина чини примарну структуру протеина која је условљена генима. Сви протеини се граде комбинацијама 20 различитих аминокиселина [20 аминокиселина може се комбиновати на неограничен број начина]. Учествују у скоро свим процесима у организму, јер протеини су: ензими, хормони, антитела, градивни [нпр кератин у кожи], транспортни [хемоглобин у крви животиња преноси CО2 и О2], контрактилне [актин и миозин у мишићним ћелијама], резервни [у јајима и семенима].
аминокиселина структурно представљена пептидне везе [CO - NH]
Нуклеинске киселине [ДНК и РНК]
Обе врсте се састоје од нуклеотида повезаних фосфодиестарским везама у полинуклеотидни ланац .. Нуклеотид се састоји од шећера [пентоза], азотне базе [може да буде пуринска: аденин и гуанин или пиримидинске: цитозин и тимин] и фосфорне киселине. У свим нуклеотидима су шећер и фосфорна киселина исти, а нуклеотиди се међусобно разликују по бази коју имају . Нуклеотиди ДНК и РНК се разликују по шећеру [у ДНК је то дезоксирибоза, ау РНК је рибоза] и једној пиримидинској бази [уместо тимина РНК има урацил].
Нуклеотид РНКСве ћелије једног организма имају исту ДНК, док се разликују три врсте РНК: информациона, транспортна и рибозомска РНК [скраћено и-РНК, т-РНК и р-РНК]. ДНК има два, а РНК 01:00 полинуклеотидни ланац. Ланци ДНК су постављени наспрамно и паралелно један другом; повезани су преко комплементарних база: аденин једног са тимином наспрамног ланца [и обратно], гуанин једног са цитозин наспрамног ланца [и обрнуто].
РНК је једноланчани зато што настаје преписивањем [транскрипцијом] дела једног ланца ДНК, односно гена. Протеини се синтетишу према упутству записаном у генима. То упутство се прво препише са гена на РНК, а затим се са РНК преведе [процес је транслација] у редослед аминокиселина у протеину.