Аутор Тема: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе  (Прочитано 21215 пута)

симо

  • Гост
I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« послато: Октобар 19, 2017, 12:59:07 поподне »
Познато је да је I2-PH908 прилично незахвална хаплогрупа када је у питању дефинисање родова. Само у ријетким случајевима могу да се препознају специфичне вриједности у маркерима које издвајају поједине родове. Много је чешће случај да на основу крсне славе и предања профилишемо родове унутар I2-PH908. Покушаћу навести оне родове на подручју данашње Црне Горе који су мање више профилисани, а затим покушати набројати породице које би потенцијално могле припадати тим родовима. Уједно би то били и приједлози за тестирање поменутих породица, као потврда њихове припадности овим родовима.

1. Бездановићи, Комани, Аранђеловдан
2. Черани, Велика, Никољдан
3. Вељезалажани, Његуши, св. Врачи
4. Милатовићи, Бјелопавлићи, Петковдан
5. Тарски Никшићи, Потарје, Лучиндан
6. Никшићи с Ровчанима, Жупа Никшићка и Ровца, Лучиндан
7. Озринићи, Озринићи, Аранђеловдан
8. Бјелоши, Цетиње, Ивањдан
9. Суботићи (Авдаловићи), Рисан/Бока, Илиндан
10. Зупци, Бока, Ђурђевдан
11. Малешевци, Рудине, Игњатијевдан
12. Дапчићи, Кртоле/Бока, Срђевдан
13. Радованићи, Луштица/Бока, Никољдан
14. Бијелићи, Матаруге/Пљевља, Лазарева Субота
15. Тепчани, Дробњак, Ђурђевдан
16. Паровићи (Шестовићи), Бијело Поље, Аранђеловдан
17. Косијери Братићевићи, Косијери, Велика Госпојина (Иван Вукићевић је прије помеуо да би могли бити повезани са пиперским Рогамљанима преко резултатат Стаматовића)
18. Папићи, Бањани, Јовањдан
19. Пипери Лијешевићи,Пипери, Томиндан
20. Цеклињани Доњаци, Цеклин, Ђурђевдан

Постоји још неколико појединачних братстава о којима се зна прилично мало.

Ровачки старинци: Синђићи, Лучиндан
Морачки старинци: Главичани, Никољдан (скоро ништа не знам о овом братству)
Пејаковићи у Рубежима, Никшић,Никољдан да ли су од Пејаковића из Ријечке нахије, који су опет Паштровићки старинци
Николић (Аџија) Ластве, Цетиње,Аранђеловдан не могу да их лоцирам од ког су братства.
Бараћ, Павино Поље,Никољдан такође амло података

Уколико сам некога прескочио или нешто погрешно написао, јављајте.
« Последња измена: Октобар 19, 2017, 01:00:40 поподне симо »

Jelic

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #1 послато: Октобар 19, 2017, 01:05:30 поподне »
Николић (Аџија) Ластве, Цетиње,Аранђеловдан не могу да их лоцирам од ког су братства.

Што се њих тиче они имају неко предање да су из Никшића и да нису сродни "правим" Николићима-Павловићима са Чева тј. који су прави Озринићи, потомци Озрови (што генетика и потврђује).

Што се тиче Милатовића, има индиција да они нису једнородни као братство, иако су изгледа сви PH908. Милатовић из Винића је по свему судећи исти род са Шестовићем из Бијелог Поља и још неким фамилијама по западној Србији, мада је за ово потребна СНП потврда.
« Последња измена: Октобар 19, 2017, 01:15:55 поподне Лука »

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #2 послато: Октобар 19, 2017, 01:10:05 поподне »
Што се тиче Милатовића, има индиција да они нису једнородни као братство, иако су изгледа сви PH908. Милатовић из Винића је по свему судећи исти род са Шестовићем из Бијелог Поља и још неким фамилијама по западној Србији, мада је за ово потребна СНП потврда.

У праву си, хаплотип двојице Милатовића дјелује прилично различито и тешко да би могли бити повезани. Али у сваком случају један од њих двојице је "прави" Милат.

Jelic

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #3 послато: Октобар 19, 2017, 01:11:38 поподне »
У праву си, хаплотип двојице Милатовића дјелује прилично различито и тешко да би могли бити повезани. Али у сваком случају један од њих двојице је "прави" Милат.

Биће да је прави овај из Винића, јер им је у Винићима и нека "матица" а ту се помиње и њихово старије презиме, Чакмак.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #4 послато: Октобар 19, 2017, 01:20:57 поподне »
Што се њих тиче они имају неко предање да су из Никшића и да нису сродни "правим" Николићима-Павловићима са Чева тј. који су прави Озринићи, потомци Озрови (што генетика и потврђује).

По маркерима чини се да је најближи Стефановићу из Загона (Аци), мада код I2-PH908, уколико нема још неке додатне везе, то не мора пуно да значи.

Jelic

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #5 послато: Октобар 19, 2017, 01:24:08 поподне »
По маркерима чини се да је најближи Стефановићу из Загона (Аци), мада код I2-PH908, уколико нема још неке додатне везе, то не мора пуно да значи.

С обзиром на хаплогрупу и географско место порекла, ја бих пре типовао на племе Никшића (али, ко зна). Углавном, ситуација око порекла Аџија је компликована.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #6 послато: Октобар 19, 2017, 01:27:28 поподне »
С обзиром на хаплогрупу и географско место порекла, ја бих пре типовао на племе Никшића (али, ко зна). Углавном, ситуација око порекла Аџија је компликована.

Могли би бити Никшићи, Никетић им је прилично близак на 23 маркера, 2 разлике, мада су обе разлике на првих 12 маркера па се не чини на први поглед да је близак.

Jelic

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #7 послато: Октобар 19, 2017, 01:35:44 поподне »
Што се тиче Бараћа из Павиног Поља, он би могао бити повезан са Стаматовићима из Чајетине, а лако би могао бити повезан и са једним родом из Цуца који је по најстаријем пореклу из Зете.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #8 послато: Октобар 19, 2017, 03:22:22 поподне »
1. Бездановићи у Команима

Бездановићи су у Комане доселили заједно са озринићким Радуловићима половином 18. вијека  из Заљућа у Чеву. Постепено су се спуштали у жупније крајеве, потискујући команске старинце, од којих су се неки били и потурчили и као такви одселили према Подгорици (Покрклићи нпр.). Чини се да су топоним Бездан донијели са Чева (Јама Безданска). У Команима насељавају сљедећа насеља: Зелени Долови, Црвена Папрат, Жупа Безданска, Балоче.

Сеобу из Заљућа у Комане предводио је поп Михајло. Негдфје се помиње и његов син Батрић. Пејо, Јован и Радоња су  унуци попа Михајла и од њих потичу три главна братства Бездановића: Пејовићи, Јовановићи и Радоњићи. Помињу се и потомци Нешка, прибијени уз Радоњиће који нису од попа Михајла,али су му близак род.

Главни правци исељавања Бездановића били су у зетску равницу и у Србију и то највећим дијелом у 19. вијеку.

Тако, Бездановића има у Подгорици у Лужници и Љешкопољу. (помињу се ужа презимена Станковић и Перовић)

Радоњићи и Бездановићи су 1863. године исељени у ужички округ. Тамо би требало да их има или под тим презименима или неким другим. Није ми познато која су села населили.

Исто се односи и на Бездановиће Пејовиће, који би требали бити Вуковићи у околини Ужица. Није ми познато који Вуковићи и у ком насељу би то могли бити.

Једна група Бездановића населила је Расину и Топлицу.

Из групе Радоњића: Гешовић, Павловић, Ракић у Бовану источно до Крушевца. У истом мјесту су и Бездановићи Јовановићи.

Гешовића је било у Прокупљу, а у Топлици се помињу још и Марковићи и Тодоровићи (непознато које насеље).

Од прокупачких Гешовића био је и четнички капетан Боро Гешовић у Лици за вријеме Другог Свјетског рата.

У село Зрзе у Метохији, из Комана су се 1936. године доселили Бездановићи Радоњићи.

Даље поријекло Бездановића

Бездановићи су по предању даљим поријеклом из Херцеговине. Помиње се Невесиње, мада би то лако могло бити и Гацко. У пјесми која описује четовање Терзи-Баше Пеје (родоначелника Пејовића Бездановића) за њега се каже да је ускок из Гацка. Ова два предања не морају бити противрјечна, с обзиром да су Невесиње и Гацко сусједне области.

Не знам да ли неко може помоћи да се лоцирају ови исељени огранци Бездановића у Србији и Зети, да се зна под којим су презименом и у којем насељу.




Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #9 послато: Октобар 19, 2017, 04:24:36 поподне »
Подршка за тeму :)!

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #10 послато: Октобар 19, 2017, 08:10:57 поподне »
1. Бездановићи у Команима

Бездановићи су у Комане доселили заједно са озринићким Радуловићима половином 18. вијека  из Заљућа у Чеву. Постепено су се спуштали у жупније крајеве, потискујући команске старинце, од којих су се неки били и потурчили и као такви одселили према Подгорици (Покрклићи нпр.). Чини се да су топоним Бездан донијели са Чева (Јама Безданска). У Команима насељавају сљедећа насеља: Зелени Долови, Црвена Папрат, Жупа Безданска, Балоче.

Сеобу из Заљућа у Комане предводио је поп Михајло. Негдфје се помиње и његов син Батрић. Пејо, Јован и Радоња су  унуци попа Михајла и од њих потичу три главна братства Бездановића: Пејовићи, Јовановићи и Радоњићи. Помињу се и потомци Нешка, прибијени уз Радоњиће који нису од попа Михајла,али су му близак род.

Главни правци исељавања Бездановића били су у зетску равницу и у Србију и то највећим дијелом у 19. вијеку.

Тако, Бездановића има у Подгорици у Лужници и Љешкопољу. (помињу се ужа презимена Станковић и Перовић)

Радоњићи и Бездановићи су 1863. године исељени у ужички округ. Тамо би требало да их има или под тим презименима или неким другим. Није ми познато која су села населили.

Исто се односи и на Бездановиће Пејовиће, који би требали бити Вуковићи у околини Ужица. Није ми познато који Вуковићи и у ком насељу би то могли бити.

Једна група Бездановића населила је Расину и Топлицу.

Из групе Радоњића: Гешовић, Павловић, Ракић у Бовану источно до Крушевца. У истом мјесту су и Бездановићи Јовановићи.

Гешовића је било у Прокупљу, а у Топлици се помињу још и Марковићи и Тодоровићи (непознато које насеље).

Од прокупачких Гешовића био је и четнички капетан Боро Гешовић у Лици за вријеме Другог Свјетског рата.

У село Зрзе у Метохији, из Комана су се 1936. године доселили Бездановићи Радоњићи.

Даље поријекло Бездановића

Бездановићи су по предању даљим поријеклом из Херцеговине. Помиње се Невесиње, мада би то лако могло бити и Гацко. У пјесми која описује четовање Терзи-Баше Пеје (родоначелника Пејовића Бездановића) за њега се каже да је ускок из Гацка. Ова два предања не морају бити противрјечна, с обзиром да су Невесиње и Гацко сусједне области.

Не знам да ли неко може помоћи да се лоцирају ови исељени огранци Бездановића у Србији и Зети, да се зна под којим су презименом и у којем насељу.

Бездановићи такође живе и у команских Милатах, и то йе иначе прво село насељено породицом попа Михаила, дошавшега са Кчева, од Яме Безданске. Прѣдање записано Милованом Невским, сачинитељем књиге о Команах од прѣ пола вѣка, говори о порѣклу попа Михаила од Столца. На жалост, о Бездановићих у ужичком крайу се ништа не зна.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #11 послато: Октобар 19, 2017, 08:26:47 поподне »
20. Цеклињани Доњаци, Цеклин, Ђурђевдан

Кога имамо тестираног од цеклинских Доњака?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #12 послато: Октобар 19, 2017, 08:34:17 поподне »
Да се надовежем на Невског, о његовим Бездановићима:

"Бездановићи су потомци Херцеговца Батрића из Гацка, чији је син Пејо Терзибаша четовао са Озринићима против Турака у Кандијском рату, па је је крајем 1660-их, ускочио у Озриниће, и населио се код Безданске јаме у Заљућу. Из Гацка Пејо је превео и своја два брата, Сава и Радоњу. По месту где су се населили, добили су надимак Бездановићи. Касније су прешли у Комане.

Бездановићи се деле на: Јовановиће (потомци Јована Савова), Пејовиће (од Пеја Терзибаше) и Радоњиће (од Радоње Батрићева).

Међу самим Бездановићима постоји у неколико другачије предање. Према њему, у Озриниће (Мишке) доселио се поп Михаило из Стоца у Херцеговини, крајем 17. столећа. Он је имао сина Батрића, а Батрић тројицу синова – Пеја, Радоњу и Јована, који су се преселили у Комане. Од њих су три наведена рода Бездановића. Из овог предања следило би да је пресељење Бездановића у Комане било нешто касније, вероватно у првој половини 18. столећа. Милован Пејовић наводи следећу верзију: у Чево се доселио поп Мијаило из Стоца, пореклом од племена Озринића. Он је имао сина Ивана, а овај сина Мијаила, који је био свештеник као и његов ђед. Овај други поп Мијаило се иселио у Комане (Милати). Имао је сина Батрића, а овај тројицу синова – Пеја, Јована и Радоњу, од којих су три огранка Бездановића."

http://www.poreklo.rs/2017/06/19/malonsici-zagarac-komani/

У сваком случају, старина им је из Херцеговине.
"Наша мука ваља за причешћа"

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #13 послато: Октобар 19, 2017, 09:50:29 поподне »
Кога имамо тестираног од цеклинских Доњака?

Остала ми је прича о Доњацима у сјећању, па сам сад опет провјеравао откуд ми то да су I2-PH908, и онда видим да је то због везе са пиперским Лијешевићима. Дакле, нема никог још тестираног од Доњака, колико знам. Али поента и јесте била да се наведу и родови који би потенцијално могли имати вазу, па ћемо на крају видјети да ли ће генетика то потврдити.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #14 послато: Октобар 19, 2017, 10:04:57 поподне »
Познато је да је I2-PH908 прилично незахвална хаплогрупа када је у питању дефинисање родова. Само у ријетким случајевима могу да се препознају специфичне вриједности у маркерима које издвајају поједине родове. Много је чешће случај да на основу крсне славе и предања профилишемо родове унутар I2-PH908. Покушаћу навести оне родове на подручју данашње Црне Горе који су мање више профилисани, а затим покушати набројати породице које би потенцијално могле припадати тим родовима. Уједно би то били и приједлози за тестирање поменутих породица, као потврда њихове припадности овим родовима.

1. Бездановићи, Комани, Аранђеловдан
2. Черани, Велика, Никољдан
3. Вељезалажани, Његуши, св. Врачи
4. Милатовићи, Бјелопавлићи, Петковдан
5. Тарски Никшићи, Потарје, Лучиндан
6. Никшићи с Ровчанима, Жупа Никшићка и Ровца, Лучиндан
7. Озринићи, Озринићи, Аранђеловдан
8. Бјелоши, Цетиње, Ивањдан
9. Суботићи (Авдаловићи), Рисан/Бока, Илиндан
10. Зупци, Бока, Ђурђевдан
11. Малешевци, Рудине, Игњатијевдан
12. Дапчићи, Кртоле/Бока, Срђевдан
13. Радованићи, Луштица/Бока, Никољдан
14. Бијелићи, Матаруге/Пљевља, Лазарева Субота
15. Тепчани, Дробњак, Ђурђевдан
16. Паровићи (Шестовићи), Бијело Поље, Аранђеловдан
17. Косијери Братићевићи, Косијери, Велика Госпојина (Иван Вукићевић је прије помеуо да би могли бити повезани са пиперским Рогамљанима преко резултатат Стаматовића)
18. Папићи, Бањани, Јовањдан
19. Пипери Лијешевићи,Пипери, Томиндан
20. Цеклињани Доњаци, Цеклин, Ђурђевдан

Постоји још неколико појединачних братстава о којима се зна прилично мало.

Ровачки старинци: Синђићи, Лучиндан
Морачки старинци: Главичани, Никољдан (скоро ништа не знам о овом братству)
Пејаковићи у Рубежима, Никшић,Никољдан да ли су од Пејаковића из Ријечке нахије, који су опет Паштровићки старинци
Николић (Аџија) Ластве, Цетиње,Аранђеловдан не могу да их лоцирам од ког су братства.
Бараћ, Павино Поље,Никољдан такође амло података

Уколико сам некога прескочио или нешто погрешно написао, јављајте.
За Главичане се помињало у неким локалним и непоузданим причама да би могли бити Мацурског порекла. У сваком случају су стариначки род у Морачи.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #15 послато: Октобар 20, 2017, 01:10:50 поподне »
2. Черани-Шаљани, Велика, Плав

Један од најинтересантнијих I2-PH908 родова. Познате су све перипетије одраније које смо имали на пројекту око њиховог поријекла све док се нису тестирали њихови главни родови (прича са N2-P189, Шаљићима)

Оно што је из предања познато о поријеклу Черана, јесте да потичу од Чере, који је живио почетком 18. вијека и који је на подручје Велике дошао као католик са подручја малисорске Шаље, оженио домаћу дјевојску од братства Живаљевића и са њом добио три сина: Крта, Јока и Ивана од којих потичу сљедећа величка братства:

Од Крта: Гојковићи, Голубовићи са огранком Микићима и Брковићи
Од Јока: Јокићи са огранком Лакићевићима
Од Ивана: Радуловић са огранком Касумовићима, Кнежевић, Симоновић

Спомињу се још и Шаљићи и Ракуши као Иванови потомци, међутим тестирани Шаљићи су испали хаплогрупа  N2-P189, дакле нису везани по мушкој линији са Черанима из Велике.

На подручју Црне Горе Черани живе у сљедећим насељима:

Брковићи, Велика/Плав
Гојковићи, Велика, Пепићи, Горња Ржаница, Мурино/Плав и Грачаница, Андријевица, Пеовац/Андријевица
Голубовић, Велика/Плав
Јокић, Горња Ржаница и Велика/Плав
Касумовић, Велика/Плав
Кнежевић, Велика/Плав
Лакићевић, Велика/Плав
Микић, Велика/Плав и Грачаница/Андријевица
Радуловић, Велика/Плав
Симоновић, Велика/Плав

Крајем 19. вијека има одсељених Черана у Јабланицу (спомињу се Јокићи), мада ми није познато у којим насељима. Претпостављам да би Черана требало бити и на Косову и Метохији, али немам тих података, па ако неко зна нека напише.

Род слави св. Николу,а прислужује св. Симеона Богопримца 03. фебруара. Прислуга је крајње ријетка и среће се још само као слава неких српских родова око планине Влашић југозападно до Бања Луке (један од њих је тестиран као R1a). Раније смо спомињали да то није исти светитељ Симеон који се прослављао међу Лужанима у Бјелопавлићима и код неких родова у Србији.

Даље поријекло Черана

Већина старијих аутора, који су забиљежили прва предања Черана, слажу се да је њихов предак био Чера који је дошао из Шаље. Велика је  старо српско село на посједима манастира Дечана, описано још у Дечанској хрисовуљи у 14. вијеку. Српско становништво Велике је све до сеобе 1690. године било изразито бројно, што показују многи пописи из тог времена. Сеобе из племена Шаља на просторе Полимља и даље према Косову и Метохији су позната чињеница. Предио Бајгора код Косовске Митровице је насељен управо припадницима овог племена. Неки аутори спомињу рођакање Черана Шаљана са осталим Шаљанима, а и за Черу се помиње село Пецај и предио Черим у Шаљи као раније мјесто поријекла. Ово Черим још више показује везу са именом.

Предања о вези Черана са Кадићима у Бјелопавлићима и сличне, не узимам у обзир, јер су углавном неоснована и новијег су постанка.

Међутим једно предање из 19. вијека је интересантно и каже да је Чера заправо био поријеклом из Велике од оних Срба који су ту живјели прије Сеобе 1690. године, а који су се се због ратних дешавања обрели у малисорској Шаљи гдје су примили католицизам. Заправо, Чера би у том случају био "повратник" у Велику.

Посматрајући генетичке резултате, ово предање има највише смисла. Наиме, племе Шаља, од којих већ има неколико тестираних и из Албаније и са Косова припадају хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563. Значи, Черани дефинитивно нису повезани са Шаљанима по мушкој линији. Са друге стране, у Жирчу код Тутина постоји велик муслимански род Журчана Шаљана, који је тестиран као I2- PH908. Њихов хаплотип је свакако различит од Черанског, али није толико далеко да није могуће да је нека веза у прошлости постојала. За ове Жирчане Шаљане, зна се сигурно да су били католици (бискупски извјештаји из 18 в.) ,али што је још значајније за њих се каже да су увијек говорили српски и да никад нису били албанојезични.

Узимајући све ово у обзир, можемо закључити да Черани припадају старом српском становништву Полимља чији су се преци у неком тренутку обрели у малисорској Шаљи и тамо, попут Жирчана примили католичку вјеру. Друга варијанта би била да је на подручју Шаље постојао од давнина неки словеснки слој спојен са Шаљанима несловенима у једно племе, што такође није искључено, довољно је поменути Клименте.
« Последња измена: Октобар 20, 2017, 01:15:58 поподне симо »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #16 послато: Октобар 20, 2017, 01:53:08 поподне »
Можда мало скрећем са теме, али како се може објаснити N2 међу Шаљићима из Велике? Тим значајнији је овај резултат јер је то једини N2 у Црној Гори који се јавља ван подручја Бањана, Пиве и Голије, а без предања о доласку неких родова из тих предела у плавски крај.
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #17 послато: Октобар 20, 2017, 02:05:10 поподне »
Можда мало скрећем са теме, али како се може објаснити N2 међу Шаљићима из Велике? Тим значајнији је овај резултат јер је то једини N2 у Црној Гори који се јавља ван подручја Бањана, Пиве и Голије, а без предања о доласку неких родова из тих предела у плавски крај.

Ово је својевремено написао члан Чера овдје на форуму о Шаљићу:

"Јуче сам упознао једног цењеног и угледног припадника братства Шаљић. Кроз причу сам му поменуо и “проблематику“ овог нашег тестираног Шаљића. Човек се јако заинтересовао ко би то од његових могао бити . Рекао ми је да су у Машници некада живели Шаљићи, а да их сада тамо више нема. Такође ми је испричао и верзију њихове приче о Тому родоначелнику Шаљића.
Томо (Милија) је рођен у селу Велика као Томо Кнежевић. Није имао браће ни сестара, а као дете остао је без родитеља. Због сиромаштва и тешког живота одлази из Велике у село Машницу да надничи, а где су га тамошњи мештани прихватили као да је дошао из Шаље. Временом су га прозвали Том Шаља (тај надимак му је остао до краја живота). Пошто је био сналажљив радио је све и свашта и почео је по нешто зарађивати. Купио је најпре неку стоку па препродао, а за те паре купује и нешто земље. У Машници се заљубљује у кћер тамошњег житеља са којом се касније оженио и ту засновао породицу и ородио. Његови синови узимају из добијеног надимка презиме Шаљић. Неки Шаљићи сматрају Машницу завичајем, а неки Велику. Ето таква вам је веза Величких Шаљана братства Кнежевића и Шаљића.
Приликом растанка Шаљић ми је поклонио брошуру о братству Шаљића. У њој су набројани сви Шаљићи од Тома па на овамо до 2004. године. Можда се и “спорни“ Шаљић налази у њој тако да би требало упоредити податке које је он дао са подацима из брошуре. Ако је неко заинтересован за то нек се јави. Надам се да смо мало појаснили ствар. Поздрав свим форумашима." 

А онда се јавио и сам тестирани Александар Шаљић:

"Поздрав свима,
свратих после дужег времена на форум и видим да су моји рзултати тестирања направили пометњу, можда ћу бити од помоћи. Припадник сам породице Шаљић, као и Шаљић који је дао брошуру кориснику под надимком Чера, и сам имам ту брошуру у којој нема мог имена јер Растко Шаљић,који је истраживао и то саставио није успео све да нас попише. У њој је име мог оца Милована, деде Милутина који је син Богданов...све до Тома Кнежевића. После свега написаног на форуму видим да постоји могућност да је  дошло до грешке код резултата мог ДНК теста. Наиме, у мејлу који сам добио од г. Јовице Кртиниће, поред извештаја из лабораторије између осталог стоји - "Припадате хаплогрупи N1a ( видећете да у извештају ДНК лабораторије нису могли да извуку којој хаплогрупи припадате, али су наши аналитичари несумљиво утврдили да сте управо N1a хаплогрупа)". Иначе, ја нисам рођен у Машници, Шаљића тамо нема већ дуже време, 20-тих година прошлог века су се преселели у Метохију, у Пећ и околину. Поздрав свима још једном"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #18 послато: Октобар 20, 2017, 08:21:06 поподне »
Надам се да се Симо неће љутити што ћу ја поставити неке податке о трећем роду са његовог списка:

Залажани

Његушки Залажани су група братстава заједничког порекла. Залази су изнад Доброте, па је могуће да је родоначелник Залажана дошао у планину из Боке. Постоје три братства Залажана који потичу од три рођена брата Хрса, Друга и Гача, који су из рода Дупончевића. Време кад су они живели смешта се у 14. век. У которским документима 1420. године налазимо једног Гачевића (јављају се још и варијанте овог презимена - Гаучевић и Гаочевић; презиме би изворно могло бити - Галчевић, од родоначелника са именом Галац), 1435. Другшића (Друговића; Ристо Ковијанић у свом раду „Помени црногорских племена у которским споменицима (14-16. вијек)“ доказује да је у питању исто презиме), а 1437. двојицу браће Хрсовића, сви из Његуша.

О Хрса су „Хрсовићи“ од који су до данас у Његушима остали родови Вукчевићи и Братићевићи (чује се и Братичевић). Изумрли и исељени Хрсовићи за које се зна су: Миљевићи, Милетићи, Дабовићи, Ивановићи.

Од Друга су „Друговићи“ од којих су у Вељем Залазу Николићи и Ђуровићи.

Од Гача су „Гачовићи“ који су се разродили на више родова са презименима: Данчуловић (Данчуловића је било у Кртолима, православних, и у Прчњу покатоличених), Лукреција, Капетановић, Пророковић и Падалица.

Залажани су се много исељавали, неки стари родови су изумрли. Један од њих који је остао запамћен по угледу и бројности су Борати, изумрли у 18. веку.

У Пјешивцима постоји род Милетића, који су ту доселили из Залаза, и то од Гачовића – Лукреција. Занимљиво је да у Пјешивцима ове Милетиће зову Матаругама.

Залажани се и по слави разликују од осталих староњегушких родова, што можда указује да они нису изворно Стари Његуши. Њихова ранија слава била је Спасовдан (Вазнесење Господње), а касније су узели данашњу славу, Свете Враче (1/14. новембра).
« Последња измена: Октобар 20, 2017, 11:47:59 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #19 послато: Октобар 20, 2017, 08:27:57 поподне »
Од Гача су „Гачовићи“ који су се разродили на више родова са презименима: Данчуловић (Данчуловића је било у Кртолима, православних, и у Прчњу покатоличених), Лукреција, Капетановић, Пророковић и Падалица.

На кртољским Брдима су некад живели Данчуловићи. У которском документу из 1590. године помиње се Алекса Данчулов.

Залажани се и по слави разликују од осталих староњегушких родова, што можда указује да они нису изворно Стари Његуши. Њихова ранија слава била је Спасовдан (Вазнесење Господње), а касније су узели данашњу славу, Свете Враче (1/14. новембра).

Племенска слава Кртољана је управо Спасовдан и више цркава у Кртолима је посвећено овом празнику (Свети Спас - Вазнесење).

Можда ове подударности нису случајне.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #20 послато: Октобар 20, 2017, 10:04:47 поподне »
Залажани су се много исељавали

Од Лукреција-Гачовића су Шеровићи у Боки: у Перасту (18. в.) и Бијелој (1680). Славе Свете Враче.
"Наша мука ваља за причешћа"

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #21 послато: Октобар 22, 2017, 09:48:01 пре подне »
Надам се да се Симо неће љутити што ћу ја поставити неке податке о трећем роду са његовог списка:

Само напријед Небо, ја ионако преписујем са твојих текстова.  ;)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #22 послато: Октобар 22, 2017, 03:33:41 поподне »
Само напријед Небо, ја ионако преписујем са твојих текстова.  ;)

 :)

Ако је тако, онда ево и основних података о Милатовићима (број 4.):

У области Комана раније су живели Милати или Милатовићи, по којима је назив још у 16. веку носило село. Очито је да се радило о већем братству, које се током столећа која су уследила раселило, закључно са првом половином 18. века. Од њих су до данас остали само топоними у Команима.

Део Милата се иселио северније, у Вражегрмце у Бјелопавлићима. Од другог огранка Милата су Росандићи и Пајовићи у Пјешивцима.

Занимљива појединост која се може наћи по литератури је једна од верзија презимена ових Милата – Чакмак. Милован Пејовић претке Милатовића налази у команском братству Пухач.

Вражегрначки Милатовићи славе Свету Петку, али памте да им је ранија слава била Аранђеловдан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #23 послато: Октобар 22, 2017, 03:37:00 поподне »
Родове под бр. 5 и 6 препуштам нашој бројној форумашкој колонији потомака племена Никшића, а 7 - Озринићима (мада, ту и нема много шта да се каже - све је прилично јасно). Па се укључујем од 8.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #24 послато: Октобар 22, 2017, 03:52:52 поподне »
Из Симовог списка до сада утврђене РН908 у ЦГ, није тешко уочити да су носиоци ове хаплогрупе сконцентрисани у два подручја: 1. Стара Херцеговина и Бока, 2. Полимље и Морача.
Родови у Старој ЦГ РН908 су вероватно (и предања и историјски документи великим делом сведоче о томе) ту дошли из Боке.

Овај распоред се поклапа са ширењем средњевековних држава Срба: из Херцеговине, као и оне у подручју Лима, Таре и горњег Подриња.

Чини ми се да се присуство Y4882 подудара са РН908.

Јужније, у области Старе Зете, рекао бих да се већ смањује удео РН908, а веће је присуство Z17855 и R1а, што се опет уклапа у историјске податке о продору дела Словена из Доњег Подунавља на југ, па делом на северозапад у Превалис, као и на касније сеобе из Македоније и Албаније према подручју данашње ЦГ у позном средњем веку.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #25 послато: Октобар 22, 2017, 06:03:37 поподне »
5. Тарски Никшићи су део племена Никшића и поред Жупљана,  Требјешана,  Ускока и Ровчана,  су важан део Никшића.  Meђутим гeнeтикa je пoкaзaлa дa ниcу jeднopoдни ca ocтaлим Никшићимa и дa cу им нajближи poдoви из зaпaднe Xepцeгoвинe, тaчниje у тpoуглу Шиpoки-Бpиjeг-Гpудe-Пoпoвo пoљe, и кaтoлици и пpaвocлaвни. To je зaпpaвo oблacт cpeдњoвeкoвнoг Зaxумљa. Meђутим Tapcки Никшићи и Никшићи дeлe нeкe кapaктepиcтикe, кoje ce мoгу oбjacнити jeдинo дaлeкo вeћoj cтapocти Никшићa, нeгo штo пpeдaњe кaжe или ce paди o jeднoм poду, дoceљeнoм из Зaxумљa у Жупу, кojи ce пpибиo уз Никшићe.

Они се у историјским изворима први пут спомињу у дубровачким архивима 1467, а и у турским дефтерима у "Попису крајишта Иса-бега Исаковићa" из 1455. Ту се у Вилајету Никшићи налазе 6 села са укупно 70 кућа. Села су: Бистрица 14 кућа (тимар Степана cинa Никшићa), Церово 8 кућa и Сига 4 кућe (тимар Владка cинa Стпановог), Обод (данашњи дeo ceлa Потрк) 23 куће (тимар Вука cинa Годевцa и Херака cинa Радицe), Лепенац 17 кућа (тимар Вукосава cинa Добрицe и Зомка cинa Тасовчeвoг) и Липова 4 куће (тимap Добрашинa cинa Влатковoг и Вукачa cинa Шајовoг).

То је предео западно и северозападно од Колашина, Мојковца и Бијелог Поља. Сва се места могу убицирати. Чини ce дa je цeнтap биo Oбoд,  дaнaшњи зaceoк ceлa Пoтpк.

По свему овоме један вeћи број влаха Никшића је из Жупе на прелазу са XIV на XV век населило опустелу област жупе Брсково, а одатле се временом ширили у свим правцима.

Брсково, најчувенији рудник у средњовековној Србији, где се ковао сребрни новац, освојен је од Турака измeђу 1397. и 1399, кaдa je oпaлa мoћ Бpaнкoвићa, a Вук вeћ умpo у туpcкoм зapoбљeништву. У дубровачким архивима се 1433. спомиње као напуштен, пa ce мoжe нacлутити дa ce у том међупериоду дecилo и досељавања влаха Никшића у ту oблacт.

Изгледа да је током друге половине XV века Брсково наставило са радом. То се види из Пописа Призренског санџака из 1518. иако је још увек Брсково као и нахија Лимски Никшићи била део босанског санџака, све до 1550. кад је постао део херцеговацког санџака. Током двaдeceтиx и тpидeceтиx гoдинa XVI вeкa мoжe ce пpимeтити извecнa криза и мoгући прекид у раду pудникa, а Брсково, као и рудници на Копаонику, од којих се спомиње Ржана (Оштро копље), у близини Трепчe, се дају под закуп.

До шeздeceтиx гoдинa XVI вeкa је трајала криза, а онда долази до препорода у рударству. У Маliyеdеn Мudеvvеr Defterler- заповестима које је Порта издала закупцима рудника Брсково и хасова Никшића из 1564/1565, спомиње се кнез Војина, син покојног Добрице, који је држао села Јавор, Бурене и Котражић. Јавор се може индетификовати са Јаворовом гором источно од Брскова, а Бурен је топоним у близини Јаворове горе. Котражић се не може убицирати, aли пocтojи гpупa пooдицe зa кoje Ж. Шћeпaнoвић нaвoди дa cу Tapcки Никшићи:  Белобрковићи (Панићи, Пантовићи, Јовановићи, Михаиловићи, Тимотијевићи, Јаковљевићи), Савићи (Јовановићи, Симићи, Миловановићи, Марковићи) из Кoтpaжe (Kpaгуjeвaц). Јаворова гора се налази у близини села Прошћење где се и налази топоним Бурен. А недалеко од Прошћења је и село Гојаковићи.

Берат где се спомиње кнез Војина датира из 4. септембра 1565. године. Иначе се треба споменути да је те 1564/65 наступила глад која је десетковала становништво, па је могуће и да је покренула и прве миграције Тарских Никшића у свим правцима.

1597. je oбнoвљeн мaнcтиp Дoбpилoвинa. Кao jeдaн oд глaвниx пoкpoвитeљa ce cпoмињe Paдич Mилoшeвић, вepoвaтнo из плeмeнa Tapcкиx Никшићa.

У Дoбpилoвинcкoм кaтacтику ce нaбpajajу пojeдинци, пopoдицe и плeмeнa из paзниx ceлa paди пoмињaњa у литуpгиjaмa. Нajпpe ce cпoмињу Tapcки Никшићи:

Ceлo Tвpткoвићи- кнeз Mилoвaн Лaзpeвић, пoп Никoлa

Ceлo Биcтpицa- Paдић, пpoтoпoп Paдул, Бoжo Teшoвић

Ceлo Cтpичинa- Ћeмaнoвићи, Шaвpићи

Ceлo Бoбaнoвићи- Paдивoje Дpaгojeвић

Ceлo Илиjaшeвићи- Cтpмaнoвићи

Ceлo Гojaкoвићи и Бpaтojeвићи- Гojaкoвићи, Cjeкиpићи, Кукићи, Mpчићи

Ceлo Зopojeвићи- иcтoимeни poд

Дмитpoвo ceлo- бeз имeнa

Ceлo Kулизићи- Вулeтићи, Вукмилoвићи, Kaнтићи, кнeз Mиликa, пoп Миoдpaг

Ceлo Пoљa- Mиткo, Mилejићи, Чoпићићи, Mилиja Гpубaћeвић

Mojкoвaц- кнeз Вукoбpaтић

Ceлo Виpиjeвићи- кнeз Maнojлoвић, Cтjeпaн

Ceлo Пoбpcкиjeвићи- Paдeљићи, Кpгoвићи, Илиja Jaнџић, Бpeнoвићи

Ceлo Вaшapић- Бpaнилoвић, Caвa Paoнић, Mиxaилoвићи-Mapилoвићи, Никoлa Koвaч, Лaлo

Ceлo Ђуpђeвићи- Jaкoвoвићи

Ceлo Биcкупoвићи- Вojмилoвићи, Вучићи

Ceлo Лeпeнaц- кнeз Mapтин Toмић

Ceлo Oбoд- кнeз Вojин Kapaлицa, Mиpкoвићи, Aнтo Лaзoвић

Ceлo Цep- Бoшкo

Биjeлo Пoљe- Пaвлe Cтojић

Paвнa Pиjeкa- Бaтpић

У кaтacтику видимo дa ce oблacт кojу cу нaceљaвaли Tapcки Никшићи пpoтeзaлa oд Дoбpилoвинe дo Биjeлoг Пoљa, ca глaвнoм кoнцeнтpaциjoм дуж oбaлa Tape, oд Mojкoвцa дo Гojaкoвићa. Tepитopиjaлизoвaни пoчeткoм XVI вeкa, кao фopмиpaнo плeмe ce пojaвљуje тoкoм XVII вeкa и вpлo бpзo нecтajу. Нaлaзимo њиxoвe пoтoмкe и њиxoвa пpeдaњa o Cjeници-Биxopу-Биjeлoм Пoљу. Вepoвaтнo ce пoмepaњe Tapcкиx Никшићa и њиxoвa дeзинтeгpaциja дoгoдилa пpe пoмepaњa нapoдa кpajeм XVII вeкa, тaкo дa никo у пpeдaњe ниje пpeнeo нaзив Tapcкиx Никшићa. Ceoбa из 1690. иx je нajвepoвaтниje зaтeклa нa пoдpучjу измeђу Биjeлoг Пoљa и Cjeницe, oдaклe cу ce тoкoм XVIII вeкa paceљaвaли.  Имaмo у кaтacтику cпoмињaњe зeмљoтpeca и вeликe глaди 1625. Зaтим кугa 1647-1650 кoja je пoxapaлa jугoиcтoк Eвpoпe и зeмљoтpec у Дубpoвнику 1667. Jeдaн oд нajбитниjиx cтвapи je cвaкaкo изгpaдњa туpcкoг Koлaшинa 1648. кaдa ce мeњa дeмoгpaфcкa cликa тoгa кpaja. Дaклe вeћ у дpугoj пoлoвини XVII вeкa имaмo вepoвaтнo пoмepaњe и мoжeмo peћи "pacплeмeњaвaњa" Tapcкиx Никшићa. Oни мaлoбpojни кojи cу ocтaли,  пpибили cу ce уз jaчe poдoвe, бeз пpeдaњa вeзaнoг зa Tapcкe Никшићe.

Дaнac пoтoмкe Tapcкиx Никшићa, ocим мaтицe у Пoтapjу, нaлaзимo у cjeничкoм кpajу, И. Кoлaшину и Кoпaoнику, a пoceбнo у Jaceници, гдe cу ce у нajвeћeм бpojу дoceлили у вpeмe Koчинe Kpajнe, из cjeничкe oблacти...
« Последња измена: Октобар 22, 2017, 06:11:34 поподне Милош »

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #26 послато: Октобар 22, 2017, 09:55:22 поподне »
:)

Ако је тако, онда ево и основних података о Милатовићима (број 4.):

У области Комана раније су живели Милати или Милатовићи, по којима је назив још у 16. веку носило село. Очито је да се радило о већем братству, које се током столећа која су уследила раселило, закључно са првом половином 18. века. Од њих су до данас остали само топоними у Команима.

Део Милата се иселио северније, у Вражегрмце у Бјелопавлићима. Од другог огранка Милата су Росандићи и Пајовићи у Пјешивцима.

Занимљива појединост која се може наћи по литератури је једна од верзија презимена ових Милата – Чакмак. Милован Пејовић претке Милатовића налази у команском братству Пухач.

Вражегрначки Милатовићи славе Свету Петку, али памте да им је ранија слава била Аранђеловдан.
Било је Милатовића насељених и у Горњојабланичком селу Мркоњу до 1929. год. када су своје имање продали породици Андрејевић из села Црни Врх код Медвеђе, и одселили у Алексинац. Мој ђед је крштавао сву децу тих Милатовића, а занимљиво је и то да је крштавао и децу Андрејевића који су купили то имање од Милатовића. Управо пре пар дана сам и ја крстио једног од њих, малог Вукана Андрејевића. 
« Последња измена: Октобар 22, 2017, 10:02:31 поподне vojinenad »

Ван мреже Чера

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
  • I2-PH908>FT276002
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #27 послато: Јануар 03, 2018, 06:08:44 поподне »
2.  Са друге стране, у Жирчу код Тутина постоји велик муслимански род Журчана Шаљана, који је тестиран као I2- PH908. Њихов хаплотип је свакако различит од Черанског, али није толико далеко да није могуће да је нека веза у прошлости постојала. За ове Жирчане Шаљане, зна се сигурно да су били католици (бискупски извјештаји из 18 в.) ,али што је још значајније за њих се каже да су увијек говорили српски и да никад нису били албанојезични.

Срећна нова година свим форумашима. Због неких обавеза, нисам се одавно пријављивао на форуму. Видим да је Симо писао нешто о роду Черана-Шаљана из Велике, Плав. Он каже да у Жирчу код Тутина живе неки моји "рођаци", муслимани Журчани-Шаљани, чији хаплотип је свакако различит од Чериног, али да то није толико далеко, и да је могуће да је у прошлости постојала нека веза. До скоро нисам могао да отворим базу са маркерима на "Бошњачком ДНК пројекту". Пре неки дан сам успео да је отворим, и да упоредим моје маркере са маркерима тих мојих рођака. Са Муратовићем и Џемићем се разликујем на 8 маркера од 23, а са Хамзићем разликујем се на 9 од 23. Пошто се ја баш нешто не разумем у ту проблематику, да ли би ми неко објаснио колико смо то ми близу, или боље речено колико смо ми то далеко. На "Бошњачком ДНК пројекту", се каже да Жирчани (Хамзић, Муратовић, Џемић), према предању воде поријекло од Шаља. Ово ДНК истраживање показује да Хамзић, Муратовић, Џемић и остали Жирчани нису од изворних Шаља (R1b) хаплогрупе. Међутим, најближи рођаци су са тестираним Феризовићима из Рожаја-Никшића и Чичићима из Пријепоља. Преци Жирчана су доселили у Жирче 1721. године, а већ 1767. године су први пут доселили у Нови Пазар, што указује да су међу најстаријим породицама у Санџаку.Такође код Жирчана-Шаљана у бази са маркерима на "Бошњачком ДНК пројекту" унети су следећи подаци: Старије поријекло (предак, племе, мјесто) - Шаљићи - Ругова/Косово; Новије мјесто поријекла - Жирче/Тутин/Санџак/СРБ. Они су се у Жирче доделили из Ругове, а не из Шаље, тако да им порекло може лако бити од старих Величких родова. У време њиховог исељења из Ругове (око 1720. године), Ругову су почели насељавати Клименти. Не видим разлог зашто би се Шаљани исељавали кад су се њихови родови почели масовно насељавати у Ругову.
« Последња измена: Јануар 03, 2018, 06:22:44 поподне НиколаВук »

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #28 послато: Јануар 03, 2018, 06:57:00 поподне »
Са Муратовићем и Џемићем се разликујем на 8 маркера од 23, а са Хамзићем разликујем се на 9 од 23. Пошто се ја баш нешто не разумем у ту проблематику, да ли би ми неко објаснио колико смо то ми близу, или боље речено колико смо ми то далеко.

Чера, проблем са I2-PH908 и уопште са I2-CTS10228 хаплогрупом јесте што не можемо тачно одредити блискост на основу мањег броја тестираних маркера. Понекад то није довољно ни са 111 маркера. Једини изузетак јесу родови код којих постоје једна или више карактеристичних вриједности, али и то све у комбинацији са другим подацима: славом, мјестом, предањем. У случају Жирчана и Величана, нема тих карактеристичних вриједности које би их могле повезати (једино можда 389-2=30), али то не значи да не би могли бити повезани. Оно што их повезује јесте близак географски простор, иста хаплогрупа, слично предање о поријеклу из Шаље, можда и нека ранија веза са католицима, у предањима се Чера помиње као католик, а Жирчани су били католици. Остају двије могућности, или су старије српско становништво Велике, или су старије српско становништво са подручја албанске Шаље. за ову другу претпоставку траг би био неки I2-PH908 у сјеверној Албанији којег засад нема.
« Последња измена: Јануар 03, 2018, 07:00:53 поподне симо »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #29 послато: Јун 30, 2018, 02:39:06 поподне »
Имамо ли на пројекту још тестираних из братства Бјелош,осим Дапчевића?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #30 послато: Јун 30, 2018, 04:57:03 поподне »
Мислим да немамо. Ако имаш неког, наговори га.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #31 послато: Јун 30, 2018, 06:58:49 поподне »
Мислим да немамо. Ако имаш неког, наговори га.
Немам никога,макар за сада.Бјелоши као братство су део Цетињског племена?Каква је генетска слика у осталим братствима тог племена?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #32 послато: Јун 30, 2018, 07:45:54 поподне »
Имамо до сада тестиране Иванишевића - Боројевића R1a и Шпадијера E V13.

https://www.poreklo.rs/2015/11/20/pleme-cetinje-poreklo-stanovnistva/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #33 послато: Јун 30, 2018, 07:50:23 поподне »
Некако, верујем да су, осим Бјелоша, и Стари Бајице, Очинићи, Угњани и Врељани такође РН908.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #34 послато: Јун 30, 2018, 10:00:32 поподне »
Имамо до сада тестиране Иванишевића - Боројевића R1a и Шпадијера E V13.

https://www.poreklo.rs/2015/11/20/pleme-cetinje-poreklo-stanovnistva/

Некако, верујем да су, осим Бјелоша, и Стари Бајице, Очинићи, Угњани и Врељани такође РН908.

Ја углавном знам људе који су пореклом Дробњаци и Кучи..било би добро управо та братства која си поменуо обухватити у неким од наредних акција..е сад предак Бјелоша је дошао у Цетињско Поље  око 1400. године из Грла (Греља) у Зети,па вероватно не би били довољно блиски са другим братствима чија је претпостављена хаплогрупа ПХ908.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #35 послато: Јул 09, 2018, 10:53:15 поподне »
Испод је допуњено стабло са свим I2-CTS10228 родовима у Црној Гори међу којима су I2-PH908 родови, као и у другим нашим областима, огромна већина.


Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #36 послато: Јул 09, 2018, 11:45:25 поподне »
Испод је допуњено стабло са свим I2-CTS10228 родовима у Црној Гори међу којима су I2-PH908 родови, као и у другим нашим областима, огромна већина.



Gdje su testirani Žariić i Radeč te su u ovoj tabeli svrstani pod oznaku A-22312 ???????

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #37 послато: Јул 10, 2018, 12:01:50 пре подне »
Први пут видим да су Азанци и Никшићи један род...није било неке приче о томе раније? Иначе, свака част!

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #38 послато: Јул 10, 2018, 12:15:19 пре подне »
Мене интересује за Фуштиће пошто су као и Бјелоши Z16983 G+ ,а за Фуштиће се и због славе и презимена + СНП-а каже да су саског порекла...да ли би то значило да је овај СНП и све испод(у ствари А493) одредница за саско порекло или је то напуптена теорија..пошто се за Бјелоше или друге са обђвум позитивним СНП-ом нигде не говори у том.контексту.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #39 послато: Јул 10, 2018, 12:28:49 пре подне »
Мене интересује за Фуштиће пошто су као и Бјелоши Z16983 G+ ,а за Фуштиће се и због славе и презимена + СНП-а каже да су саског порекла...да ли би то значило да је овај СНП и све испод(у ствари А493) одредница за саско порекло или је то напуптена теорија..пошто се за Бјелоше или друге са обђвум позитивним СНП-ом нигде не говори у том.контексту.
Ово је Симина поруке за резултат Пајкића од прошле године:
"Пајкић, Мратиндан, Голубац/СРБ

Припада хаплогрупи I2 Динарик Југ, а сасвим могуће и ужој грани Z16983+, не само због карактеристичне вриједности 391=10, већ и прилично блиског поклапања са Нијемцем Роедером који је тестиран Z16983+ (3/19). По тој вриједности Пајкић се приближава и роду Мратинштака, Текићу и Фуштићу, за које би се могло претпоставити и рударско поријекло. Такође остаје отворена веза, на основу славе са Кулизама. Ту је још и Вуковић из Белог Манастира, који слави Мратиндан, а није по маркерима толико далеко од Пајкића.
У сваком случају користан би био СНП тест на Z16983"


Е сад, питање је да ли је део Z16983 дошао раније са Србима на Балкан, а део касније са Сасима...То што постоје и у Немачкој позитивни на овај СНП, не мора да значи да ови наши нису дошли са сеобом Срба, као и код СНПа Тарских Никшића, где постоје позитивни на њихов СНП и у Пољској, али преци Тарских су дошли са сеобом Срба...Да ли баш наши припадници ове гране , који славе Св. Мрату, имају везе са Сасима, то се вероватно још не зна, без обзира што постоје позитивни на тај СНП и у Немачкој...
« Последња измена: Јул 10, 2018, 12:32:30 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #40 послато: Јул 10, 2018, 12:38:00 пре подне »
Ово је Симина поруке за резултат Пајкића од прошле године:
"Пајкић, Мратиндан, Голубац/СРБ

Припада хаплогрупи I2 Динарик Југ, а сасвим могуће и ужој грани Z16983+, не само због карактеристичне вриједности 391=10, већ и прилично блиског поклапања са Нијемцем Роедером који је тестиран Z16983+ (3/19). По тој вриједности Пајкић се приближава и роду Мратинштака, Текићу и Фуштићу, за које би се могло претпоставити и рударско поријекло. Такође остаје отворена веза, на основу славе са Кулизама. Ту је још и Вуковић из Белог Манастира, који слави Мратиндан, а није по маркерима толико далеко од Пајкића.
У сваком случају користан би био СНП тест на Z16983"


Е сад, питање је да ли је део Z16983 дошао раније са Србима на Балкан, а део касније са Сасима...То што постоје и у Немачкој позитивни на овај СНП, не мора да значи да ови наши нису дошли са сеобом Срба, као и код СНПа Тарских Никшића, где постоје позитивни на њихов СНП и у Пољској, али преци Тарских су дошли са сеобом Срба...Да ли баш наши припадници ове гране , који славе Св. Мрату, имају везе са Сасима, то се вероватно још не зна, без обзира што постоје позитивни на тај СНП и у Немачкој...
Да и Бјелоши.славе Ивањдан ако се бе варам,ето ја Никољдан..у ствари завис када су дошли на Балкан ,у.једном тренутку су исти народ у другом Срби и Саси а у трећем опет исти народ. :) Мада сам видео да су за Сасе типични.и други хаплотипови,тј.друге гране I2 .
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #41 послато: Јул 10, 2018, 12:42:29 пре подне »
Да и Бјелоши.славе Ивањдан ако се бе варам,ето ја Никољдан..у ствари завис када су дошли на Балкан ,у.једном тренутку су исти народ у другом Срби и Саси а у трећем опет исти народ. :) Мада сам видео да су за Сасе типични.и други хаплотипови,тј.друге гране I2 .
Код Саса који су дошли код нас је било разних хаплогрупа...Предање о Кулизама је аутоматски све који славе Св. Мрату сврстало у "потомке Саса", што је немогуће :) По мени, везано за Фуштиће , пошто је и Роедер позитиван на исти СНП, можда су од Саса, али можда је и Роедер потомак Набских Срба? :)
« Последња измена: Јул 10, 2018, 12:46:09 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #42 послато: Јул 10, 2018, 12:48:55 пре подне »
Код Саса који су дошли код нас је било разних хаплогрупа...Предање о Кулизама је аутоматски све који славе Св. Мрату сврстало у "потомке Саса", што је немогуће :) По мени, за Фуштиће , пошто је и Роедер позитиван на исти СНП, можда су од Саса, али можда је и Роедер потомак Набских Срба? :)

Jasam skeptik kada su u pitanju Nijemci. Čest razlog njihovog testiranja je tiha potraga za korjenima, jer su često potomci ratnih zarobljenika... Naravno ako jeviše njih testiranih iz istog prezimena to je druga priča....

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #43 послато: Јул 10, 2018, 01:19:10 пре подне »
Jasam skeptik kada su u pitanju Nijemci. Čest razlog njihovog testiranja je tiha potraga za korjenima, jer su često potomci ratnih zarobljenika... Naravno ako jeviše njih testiranih iz istog prezimena to je druga priča....
Teoретски је могуће за Роедера, али СНП Z16983+ је нађен и код Чеха који су у области која се граничи са Баварском , тако да је вероватније да је Роедер старинац у Немачкој

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #44 послато: Јул 10, 2018, 07:58:29 пре подне »
Испод је допуњено стабло са свим I2-CTS10228 родовима у Црној Гори међу којима су I2-PH908 родови, као и у другим нашим областима, огромна већина.


Ко од Пуношевића је тестиран?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #45 послато: Јул 10, 2018, 08:32:03 пре подне »
Ко од Пуношевића је тестиран?

Мислим да је у питању резултат Одаловића из Ђеновића. Резултат је у табели СДП:

101983 Одаловић Ђурђевдан Стара Херцеговина Ђеновићи/Херцег Нови I2 > I-PH908
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #46 послато: Јул 10, 2018, 10:12:51 пре подне »
Такође остаје отворена веза, на основу славе са Кулизама.

Кулизе су највероватније PH908>P3310, преко резултата Вулићевића из Кијевчића.

Мене интересује за Фуштиће пошто су као и Бјелоши Z16983 G+ ,а за Фуштиће се и због славе и презимена + СНП-а каже да су саског порекла...да ли би то значило да је овај СНП и све испод(у ствари А493) одредница за саско порекло или је то напуптена теорија..пошто се за Бјелоше или друге са обђвум позитивним СНП-ом нигде не говори у том.контексту.

Ако је позитиван на A8740 онда је вeлика шанса да су саског порекла. Највећи део А493 је са * и присутна је код Срба. За сада нема Срба позитивних на А8740 и Y6651.

https://www.yfull.com/tree/I-Y4789/
« Последња измена: Јул 10, 2018, 10:23:25 пре подне Милош »

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #47 послато: Јул 10, 2018, 11:18:33 пре подне »
Мене интересује за Фуштиће пошто су као и Бјелоши Z16983 G+

Могуће да нешто ново нисам уочио, али да ли је Фуштић потврђени Z16983?

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #48 послато: Јул 10, 2018, 12:16:55 поподне »
Кулизе су највероватније PH908>P3310, преко резултата Вулићевића из Кијевчића.

Ако је позитиван на A8740 онда је вeлика шанса да су саског порекла. Највећи део А493 је са * и присутна је код Срба. За сада нема Срба позитивних на А8740 и Y6651.

https://www.yfull.com/tree/I-Y4789/
Хвала на одговору ! У суштини када неко из наше подгрупе(А493) буде радио Биг Ипсилон ,можда се открије СНП на који ћемо моћи и ми да се тестирамо?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #49 послато: Јул 10, 2018, 03:00:13 поподне »
Ја раније нисам хтио пуно указивати на ту могућност да су неки људи са саским статусом могли припадати и грани I2a-PH908 , јер ко зна шта би ме снашло :) . Касније сам примијетио да је Цонић на мапи PH908 уочио везу између тестираних:
Hertel, Denmark
Wieber, Saxony, Germany
Mezerkor, Gelnica, Spiš, Slovačka
Djorović, Lešak, Srbija
Kenaliev, Kočan, Bugarska,
али нигдје не прочитах да они имају икакве везе са Сасима.
Када бих ја указивао на то онда би се аутоматски појавио отпор, што  помало и разумијем, па сам ћутао. Тако је и са Фуштићима,  а можда и са Ковачанима, Кулизама итд.. Ал нека, нека то остане ваша ствар. Проблем је у томе што осим присвајања неких грана, неке, не уврштавајући их у потомке Саса, остављате да буду сврстане у неке друге групе, што усложњава истраживање и ствара криву слику о етногенези на нашим просторима јер та популација није била тако мала. Очигледно да је у 13. вијеку дошло до контакта између Саса и Анжујаца у Албанији што се види из турских дефтера. Не сврставајуће тестиране у потомке Саса они полако „клизе“ у потомке Анджујаца али и неких старобалканских група, што је тешко кривотворење историје. Између Анжујаца и Саса је велика разлика, без обзира што су можда неки Саси имали везе са Анжујцима у Угарској и Пољској, Анжујци су били освајачи а Саси привилеговани грађани и доносиоци: законодавства, организације рада и обртништва, најбоље до тада технологије у вађењу руде и одвајању метала из ње, урбанизатори и оснивачи многих села и градова по цијелом Балкану.
Примијећујем да неке родове саског поријекла ових дана сврставају у неке друге групе а аргументе за то узимају из писања „Порекла“. Неки људи незнају да је истина најкраћи пут до достојанства и свака лаж се враћа као бумеранг.
На крају једна анегдота из мојег Бихора.
Једна момчина натовари косу преко рамена и оде свом амиџи на ливаду да му помогне, да не коси сам. Поздравља се са њим и каже: „Амиџа, ја дошо да ти помогнем“. Амиџа погледа у Сунце, које је високо на небу, а познавају синовца, каже: Синовац, ти би мени најбоље помого када би отишо“.
« Последња измена: Јул 10, 2018, 03:02:44 поподне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #50 послато: Јул 10, 2018, 04:34:24 поподне »

Hertel, Denmark
Wieber, Saxony, Germany
Mezerkor, Gelnica, Spiš, Slovačka
Djorović, Lešak, Srbija
Kenaliev, Kočan, Bugarska,

Хертел има 391=10, али нема 561 тестиран, па постаји могућност да је Z16983.

Ђоровић је вероватно PH908 и поред 448=20. Нема 561, а 391 му је 10, па је и он потенцијални Z16983.

Вебер и Кеналиев имају 561=16, па се ту сва прича завршава. Такође имају 391=11. Кеналиев уз то има и 557=17, па је близак Никшићима и осталима из те групе, па самим тим и Y56203.
Вeбер има 16, али  439=11, па је врло могуће да је А13912.

Кулизе су PH908>PH3310 и не постоји тренутна веза са простором о коме причамо.

Од PH908 Ковачана, Јаргић има 391=10, док Ћамиловић нема. По предању су један род. Како намају 561, можемо само да нагађамо. Могуће да су Z16983.

Јединa веза PH908 са немачком популацијом је тренутно преко PH908>Z16983>A493>A8740. Остало су све инсинуације.



Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #51 послато: Јул 10, 2018, 05:59:33 поподне »
Хертел има 391=10, али нема 561 тестиран, па постаји могућност да је Z16983.

Ђоровић је вероватно PH908 и поред 448=20. Нема 561, а 391 му је 10, па је и он потенцијални Z16983.

Вебер и Кеналиев имају 561=16, па се ту сва прича завршава. Такође имају 391=11. Кеналиев уз то има и 557=17, па је близак Никшићима и осталима из те групе, па самим тим и Y56203.
Вeбер има 16, али  439=11, па је врло могуће да је А13912.

Кулизе су PH908>PH3310 и не постоји тренутна веза са простором о коме причамо.

Од PH908 Ковачана, Јаргић има 391=10, док Ћамиловић нема. По предању су један род. Како намају 561, можемо само да нагађамо. Могуће да су Z16983.

Јединa веза PH908 са немачком популацијом је тренутно преко PH908>Z16983>A493>A8740. Остало су све инсинуације.

Саси нису Нјемачка популација већ скуп људи са тим правним статусом који су дошли са простора од Рајне до Црног мора..
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #52 послато: Јул 10, 2018, 06:15:50 поподне »
Саси нису Нјемачка популација већ скуп људи са тим правним статусом који су дошли са простора од Рајне до Црног мора..

Саси су немачка етничка скупина, која је на ове просторе дошла у 13. веку. У наредна два века своје име су позајмили свима онима који су се бавили рударством, па као и код Власи-власи, имамо и Саси-саси. Али суштина је наћи етничке Сасе међу нама путем генетичке генеалогије, а не предвиђањем чији се предак којим занатом бавио. Бојим се да то можемо само да нагађамо.

Оно сада што имамо су R1b-U106 и I2a-M223, али чак ни ту није све начисто.
« Последња измена: Јул 10, 2018, 06:27:48 поподне Милош »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #53 послато: Јул 10, 2018, 06:29:14 поподне »
Иване, можеш ли појаснити ово везано за сродност Азанаца и Никшића, јер нисам чуо за то до сада...
"Azanci i Nikšići pripadaju istom rodu uprkos različitim predanjima o poreklu. Haplotip ovog roda je modalan za I2-PH908 granu u okviru koje je ovaj rod ujedno i jedan od dva najbrojnija u Crnoj Gori. Azanci iz Azana u Bihoru se dele na Vukajloviće, Lukoviće, Petroviće, Popoviće i Radoševiće. Prema predanju Vukajlovića poreklom su iz Ozrinića, dok su prema predanju Popovića poreklom iz Šekulara od Vukovića. S obzirom da nisu srodni Vukovićima koji pripadaju drugoj grani I2 haplogrupe, ovo drugo predanje se može odbaciti kao netačno. Svi slave Jovanjdan, sem islamizovanih Novalića u Lagatorima koji su ogranak Vukajlovića. "

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #54 послато: Јул 10, 2018, 06:29:55 поподне »
Gdje su testirani Žariić i Radeč te su u ovoj tabeli svrstani pod oznaku A-22312 ???????

Тестиран је Жарић из Добруше у Метохији, а они су од Жарића из Бјелопавлића који су старином са Чева (засеок Војинићи).
Радечи су заједно са Милатовићима напустили Чево и највероватније су исти род. О томе више можеш да прочиташ у Пејовићевој књизи о Озринићима.

Први пут видим да су Азанци и Никшићи један род...није било неке приче о томе раније? Иначе, свака част!

Да, ради се о Азанцима из Бихора. Тестиран је Новалић (грана Вукајловића) на Бошњачком ДНК пројекту и може се рећи да је сродан Никшићима.

Ко од Пуношевића је тестиран?

У питању је Одаловић из Ђеновића, као што је Небо написао.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #55 послато: Јул 10, 2018, 06:32:25 поподне »


Да, ради се о Азанцима из Бихора. Тестиран је Новалић (грана Вукајловића) на Бошњачком ДНК пројекту и може се рећи да је сродан Никшићима.


Ок
« Последња измена: Јул 10, 2018, 06:35:29 поподне ДушанВучко »

Ван мреже гаша

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 76
  • I1-M227
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #56 послато: Јул 10, 2018, 06:49:22 поподне »
Мислим да би ту требало,можда,придружити и I1-M227.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #57 послато: Јул 10, 2018, 06:49:55 поподне »
Да, ради се о Азанцима из Бихора. Тестиран је Новалић (грана Вукајловића) на Бошњачком ДНК пројекту и може се рећи да је сродан Никшићима.

И Новалић и Никшићи имају готово модалан хаплотип, а притом се разликују на маркеру 390, који спорије мутира (23 код Новалића, 24 код Никшића). Моје мишљење је да их не би требало доводити у везу без неке чвршће потврде.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #58 послато: Јул 10, 2018, 07:28:33 поподне »
И Новалић и Никшићи имају готово модалан хаплотип, а притом се разликују на маркеру 390, који спорије мутира (23 код Новалића, 24 код Никшића). Моје мишљење је да их не би требало доводити у везу без неке чвршће потврде.

Веома битна разлика.

С друге стране што се тиче Потараца, који се спомињу у тексту, само бих додао да сем Лучиндана, славе и Аранђеловдан (Рабреновић, Виријевић, Ковачевић), као и стари исељеници у Босну, који славе Св. Симеона Богопримца.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #59 послато: Јул 10, 2018, 07:37:34 поподне »
И Новалић и Никшићи имају готово модалан хаплотип, а притом се разликују на маркеру 390, који спорије мутира (23 код Новалића, 24 код Никшића). Моје мишљење је да их не би требало доводити у везу без неке чвршће потврде.

Веома битна разлика.

Вредност DYS390=23 код Новалића јесте једина битнија разлика у односу на модални хаплотип Никшића, међутим та вредност се јавља и код појединих припадника тог рода (Ровчанин, Томашевић), тако да и даље мислим да су Азанци и Никшићи исти род. За дефинитивну потврду је свакако потребно сачекати детаљније резултате.

С друге стране што се тиче Потараца, који се спомињу у тексту, само бих додао да сем Лучиндана, славе и Аранђеловдан (Рабреновић, Виријевић, Ковачевић), као и стари исељеници у Босну, који славе Св. Симеона Богопримца.

У тексту су обрађена једино братства која су у Црној Гори, тако да Виријевић, Ковачевић и они који славе Св. Симеона Богопримца нису споменути са разлогом. Рабреновић је недавно тестиран, тако ће и то братство (као и њихова слава) свакако бити споменути кад будем допунио текст следећи пут (а то је бар једном месечно).

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #60 послато: Јул 10, 2018, 07:43:05 поподне »
У тексту су обрађена једино братства која су у Црној Гори, тако да Виријевић, Ковачевић и они који славе Св. Симеона Богопримца нису споменути са разлогом. Рабреновић је недавно тестиран, тако ће и то братство (као и њихова слава) свакако бити споменути кад будем допунио текст следећи пут (а то је бар једном месечно).

Хвала на појашњењу.

Вредност DYS390=23 код Новалића јесте једина битнија разлика у односу на модални хаплотип Никшића, међутим та вредност се јавља и код појединих припадника тог рода (Ровчанин, Томашевић), тако да и даље мислим да су Азанци и Никшићи исти род. За дефинитивну потврду је свакако потребно сачекати детаљније резултате.


Било би добро када би Новалић тестирао она два чувена маркера. :)


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #61 послато: Јул 10, 2018, 07:51:19 поподне »
Било би добро када би Новалић тестирао она два чувена маркера. :)

Да, то би дефинитивно показало има ли ближе везе између Никшића и Азанаца.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #62 послато: Децембар 29, 2020, 10:47:16 поподне »
Допуњено стабло за грану CTS10228 у Црној Гори.



У скорије време је неколико родова разврстано по подгранама PH908.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #63 послато: Август 18, 2023, 11:17:16 пре подне »
ПЕРИШИЋ, Косијери

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y55893*/

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #64 послато: Август 18, 2023, 12:06:11 поподне »
ПЕРИШИЋ, Косијери

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y55893*/

Занимљив резултат. Може ли се знати извор, тј. коју је врсту теста радио и да ли се ради о већ тестираном Перишићу?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #65 послато: Август 18, 2023, 12:09:56 поподне »
Занимљив резултат. Може ли се знати извор, тј. коју је врсту теста радио и да ли се ради о већ тестираном Перишићу?

Схватио сам, то је овај нови са Цетиња на стаблу.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #66 послато: Август 18, 2023, 12:16:21 поподне »
Схватио сам, то је овај нови са Цетиња на стаблу.

Тј. нисам схватио. Овај са Цетиња би требало да је Дапчевић. Је ли онда Перишић овај под шифром YF122708?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #67 послато: Август 18, 2023, 01:04:08 поподне »
Сад сам погледао детаљније. У јулу су се појавила два нова резултата у оквиру гране I-FT245949:

YF122396 Dante, Тестирани је са Цетиња, није Дапчевић (јер Дапчевић није ни прослеђивао податке YFull)
YF122708 Nebula, нема података о поријеклу

Ова два резултата су довела до тога да је установљено да је FT245949 старији од Y55893. Тестирани YF122708 је остао на нивоу I-FT245949* док је YF122396 у грани I-FT245949>Y55893*
По овоме што је Неродимац написао, Перишић би заиста могао бити овај са Цетиња како сам и првобитно мислио. Једино је чудно да је тестиран преко rrjenet

Ако је ово тачно, онда још нигдје нису сравњени новели Дапчевића и Перишића, што би с обзиром на географску блискост било интересантно за провјерити, да се види има ли дијељених новела.
« Последња измена: Август 18, 2023, 02:00:28 поподне drajver »

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #68 послато: Август 18, 2023, 02:39:36 поподне »
Ради се о овом узорку YF122396 а дописивао сам се да администратором који види његов налог и написао ми је следеће:
For Perisic

The tribe is called after the name of the village, Kosijeri.

My family's last name was Popović until 300 years ago, so we had to change it because of the war with the Ottomans. Then we celebrated the glory of "Holy Salvation", but then after a certain time we changed due to the arrival of a new population that celebrated "Little Lady".

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #69 послато: Август 18, 2023, 02:51:15 поподне »
Ради се о овом узорку YF122396 а дописивао сам се да администратором који види његов налог и написао ми је следеће:
For Perisic

The tribe is called after the name of the village, Kosijeri.

My family's last name was Popović until 300 years ago, so we had to change it because of the war with the Ottomans. Then we celebrated the glory of "Holy Salvation", but then after a certain time we changed due to the arrival of a new population that celebrated "Little Lady".

Постоји већ један Перишић из Косијера тестиран, али он је радио маркере. Хаплотипом се уклапа у косијерски род, којег сачињавају још Аџићи и Рајковићи. По предању, само су Перишићи косијерски старинци, Аџићи досељеници, а Рајковићи још каснији досељеници. Међутим изгледа да се ипак ради о међусобно сродним братствима, присутним у Косијерима од давнина. Сви маркeрно тестирани, укључујући и Перишића, имају DYS391=10, тако да претпостваљам да су истог рода са Перишићем тестираним преко Dantea тј. да цијели род припада I-FT245949>Y55893*

Било би добро ако можеш да дођеш до новела Перишића. Мислим да бих могао извући новеле Дапчевића и упоредити их. Постоји шанса за везу која се тренутно нигдје не може провјерити.
« Последња измена: Август 18, 2023, 02:52:56 поподне drajver »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #70 послато: Август 18, 2023, 09:28:18 поподне »
Тј. нисам схватио. Овај са Цетиња би требало да је Дапчевић. Је ли онда Перишић овај под шифром YF122708?
А је ли дошо овај дан да ови човик није нешто схватио...куку мене на ови и на они свијет...праштајте it's friday😊