Подунавско-панонска (балканска) хипотеза се до почетка прошлог века заснивали искључиво на Несторовом летопису из XII века, о томе да су Словени у давној прошлости насељавали простор Угарске и Бугарске пре него што су одатле поједина словенска племена (Моравци, Чеси, Бели Хрвати, Срби, Хобутани, Лахови, Љутићи и др.) доселила на нове територије, на којима су нека трајно остала.
Пошто тај податак није имао јачу потврду из неког другог извора, хипотеза која се на њему заснивала временом је маргинализована као неаргументована и без научне веродостојности.
Међутим, у савременој славистици, нпр. у радовима О.Н. Трубачова , В.П. Кобичева, Л. Трбуховић и других, та стара идеја почела је све убедљивије да се оснажује лингвистичким, историјским, етнографским и другим аргументима. Тако се на пример скреће пажња на сличност назива племена Венета са северног Јадрана и једног од словенских етнонима - Венеди, а посебнпо на чињеницу да су у поменутом летопису експлицитно каже да су се Словени звали Норци (док су живели на Дунаву), те да више античких извора помиње уз Ските и народ Неури, а историјски је познато да су Келти у IV веку п.н.е разорили провинцију Норик у горњем Подунављу (већина савремених слависта узима као извесно да је прасловенски језик средином првог миленијума п.н.е био формиран). Не зна се тачно шта је било са становништвом Норика, да лије стрдало, или је асимилирано, или се распршило на разне стране пред келтском најездом, или се одселило у одређеном правцу. Није поуздано утврђена ни етничка припадност становништва Норика; претпоставља се да је могло бити северноилирско или етнички мешовито. Интересантно је да се и известан број хидронима са подручја горњег и средњег Подунавља (нпр. Дунав, Мура, Тиса) среће на словенском североистоку у облику деминутива и хипокористичних изведеница, што би сведочило да су у евентуалним словенским сеобама са Дунава преко Карпата називи неких река могли бити пренети у нову постојбину.
Пипер скреће пажњу и на етнографску околност да у белоруском фолклору има доста песама о Дунаву, иако је Белорусију прилично удаљена од Дунава.
Археолог Лепосава Трбуховић допушта могућност да су Панонци из I века н.е, које описује Дион Касије заправо Словени, а руски слкависта О.Трубачов подупире подунавску хипотезу о прапостојбини Словена резултатима етимолошких истраживања.