Мени најзанимљивија су два катуна из Добре Реке, што је у плавско-гусињској области, односно – Горњем Полимљу. Овде би могли бити преци старих родова Горњег Полимља. Већина старинаца овог краја се иселила на север почев од 1455, када су Турци успоставили власт у овој области, па све до почетка 19. века, а нарочито 1690. и 1737. године, у две велике сеобе Србаља. Али, њихових потомака има и до данас, а засигурно међу Шекуларцима и Величанима.
Катун влаха Тудоричеваца, назван по катунару Тудорици:
Катунар Тудорица и његови синови Хотило, Степан и Бун. Бунови синови: Никола, Тврдко и Тврде. Тудоричин брат Рад и његови синови Војисал, Волица, Богослав и Војихна. Бач, ђед њихов (Тудоричин и Радов). Ово је баш бројан род и сигурно је оставио бројно потомство. Питање је само – има ли га данас у матичној области?
У катуну су још:
Војихна Драгулетић и његови синови Крајмир, Драгослав, Витан и Војимил, и
Брајун (Брајан?) Мирослалић и његова браћа Бун и Неноје.
Катун Вардиштане (и данас у Горњем Полимљу постоји планина Вардиште); у катуну су:
Буја (Боја, Бојо?) с ђецом
Приво
Балоје и брат му Ставер
Смољан и син му Раја
Дабижив и Влад (вероватно браћа) и Владови синови Беривој, Радота и Даве (?) и ђед (Дабиживљев и Владов) Озрислав
Бранислав и његови синови Милош, Драгош, Ставер и Озрислав (видимо по именима која се понављају, да је ово био катун сродника)
Добровој Стројислалић
Лале и синови му: Прве, Владимир, Петар и Шишман (!) и ђед Станислав
Предило и брат му Волица и отац њихов Десиша.
Не бих да прејудицирам, али у овом катуну има неких имена која се касније јављају у родослову племена Васојевића.