Форум - Порекло
Порекло становништва => Дијаспора => Тему започео: Platin Јул 26, 2017, 04:51:33 поподне
-
По јавно доступним подацима, место је насељено Србима 1746. године.
Срби су дуго били отприлике половина становништва, да би преокрет настао завршетком Првог светског рата и проласком границе јужно од места. Већина Срба се тада иселила на југ, у новоформирану краљевину. Сада је тамо тек 5% Срба.
Међу досељенима је био и мој прадеда. Данас имам рођаке у Кањижи и Ковину, преко женских потомака.
Претпостављам да је тако и са другим породицама, да су и пресељење и потомци разуђени.
Остаје дилема да ли би требало да имам презиме са ов на крају, или како је прадеда удесио, да имамо овић на крају. Неки кажу да смо свакако имали ић али Мађари нису били вољни да то допусте.
-
По јавно доступним подацима, место је насељено Србима 1746. године.
Срби су дуго били отприлике половина становништва, да би преокрет настао завршетком Првог светског рата и проласком границе јужно од места. Већина Срба се тада иселила на југ, у новоформирану краљевину. Сада је тамо тек 5% Срба.
Међу досељенима је био и мој прадеда. Данас имам рођаке у Кањижи и Ковину, преко женских потомака.
Претпостављам да је тако и са другим породицама, да су и пресељење и потомци разуђени.
Остаје дилема да ли би требало да имам презиме са ов на крају, или како је прадеда удесио, да имамо овић на крају. Неки кажу да смо свакако имали ић али Мађари нису били вољни да то допусте.
Ово је вечито питање међу Србима Пречанима. :)
У начелу, може да буде случај и једно и друго, с тим да се међу самим Србима увек потезало то питање шта је код кога српскије, па тако и презиме није било довољно српско ако нема наставка -ић.
Због тога, рецимо неки стари Лазаревић, кога су Мађари завели као Лазарев, заиста вратио старо "српско" презиме (под наводницима, јер су и други наставци једнако српски као и наставак -ић).
Док би рецимо неки Пљевљак, односно Таслиџа (на турском Пљевља), да би посрбио своје презиме, постао доцније Таслиџић.
Према томе, колико у првом случају беше смисла да се нешто исправи, толико је у другом случају на неки начин измишљено нешто сасвим ново.
Касније ћу навратити на тему поново, и поставити који прилог, а уколико случајно наврати Pavo, замолио бих га да нам постави прилог из Давидовљеве "Горње земље". Мени та књига није ту, а фотке тих страница које увек држах на рачунару, из неког разлога сада никако не могу да нађем.
Покушаћу све остало што имам, вечерас да приложим. ;)
-
Иако си ти сигурно већ прикупио далеко старијих примера бележења твога презимена, можда није лоше стећи увида у ону верзију која је коришћена у време сеобе у матицу, а ја сам у прилогу прекуцао презимена са бројем исељених домова која су носили исељеници из Деске у време оптације.
Списак презимена оптаната из Деске у периоду 1920-1931. године
Адамов (36), Бабин (12), Бабушков (1), Бајић (3), Барзаш (-ки 2), Барјактаров (1), Батанчев (4), Белајски (2), Божин (14), Божић (7), Борзаш (1), Брцан (-ов, -овић, 34) Буквић (5), Васин (11), Веселин (-ов, 2), Блајски (1), Влашчић (9), Вујин (6), Вукосављев (-ић, 33), Гавриловић (1), Гудовић (1), Девић (1), Деспотовић (2), Доватов (-ић, 7), Ђорђев (-ић, 10), Ђукин (2), Ђурашин (-ов, -овић, 18), Ђурин (1), Живанов (-ић, 3), Живин (-ић, 12), Живков (2), Закић (3), Иванов (-ић, 9), Јабланов (3), Јанић (3), Јанковић (1), Јанчикин (17), Јанчићев (1), Јевремов (-ић, 8 ), Јованов (1), Јоватов (1), Јон (-ић, 5), Јосимовић (1), Кнежевић (3), Ковачев (-ић, 3), Којин (3), Косо (2), Крстин (7), Мајор (-овић, 1), Мајсторовић (1), Марков (-ић, -љев, 16), Мартинов (-ић, 6), Матејин (1), Мерковић (1), Миланов (1), Милетин (2), Митић (1), Момиров (-ић, 24), Мућан (6), Надашкин (1), Недељков (-ић, 6), Нецков (-ић, 1), Николашев (-ић, 1), Николић (4), Николов (1), Новаков (-ић, 28), Оња (1), Орестија (1), Павлов (1), Пајин (1), Пајчин (4), Пакашки (5), Петков (1), Петров (2), Пешић (1), Попов (-ић, 15), Проданов (-ић, 1), Путић (1), Радаков (-ић, 2), Радин (-ић, 22), Радованов (-ић, 20), Радојчин (6), Рајин (1), Ракин (-ић, 3), Ружић (1), Рус (-ић, 35), Савин (4), Салонтај (1), Секулић (2), Станимиров (1), Станић (1), Станков (1), Старчић (-евић, 9), Стеванов (-ић, 57), Стојанов (18), Стојков (-ић, 8 ), Субин (1), Тешин (1), Тодоров (-ић, 12), Толмачев (-ић, 1), Томашев (-ић, 1), Туцаков (-ић, 43), Ћосић (1), Ђурчић (1), Уторник (3), Фаркаш (1), Филипов (-ић, 5), Хорватов (1), Цветанов (1), Чаврговљев (1), Чваргов (3), Чобанов (8 ), Чутарина (1), Шећеров (1).
Извор: Гојко Маловић, Сеоба у Матицу: Спискови српских оптаната у Мађарској 1920-1931., књига II, Нови Сад, 2010, стр. 135-179
Како су нека од презимена бележена у по неколико верзија, у загради сам ставио и у којим су другим верзијама забележена, а иначе сами спискови су детаљни, и садрже имена свих оптиралих особа, са годинама старости, местима у која су оптирали, годинама пријаве и годинама извршена оптације.
-
Kao da osjetih da me netko proziva. :P
http://s22.postimg.org/ouy5xc8en/image.png (http://s22.postimg.org/ouy5xc8en/image.png)
http://s17.postimg.org/pkhhsa119/image.png (http://s17.postimg.org/pkhhsa119/image.png)
Iz Deske su 723 domaćinstava optirala i iselila u KSHS 1919-1930.
-
Kao da osjetih da me netko proziva. :P
http://s22.postimg.org/ouy5xc8en/image.png (http://s22.postimg.org/ouy5xc8en/image.png)
http://s17.postimg.org/pkhhsa119/image.png (http://s17.postimg.org/pkhhsa119/image.png)
Iz Deske su 723 domaćinstava optirala i iselila u KSHS 1919-1930.
У прави час, Pavo, у прави час! ;D
Него, ова друга је речена Горња земља, а ова прва су претпостављам Споменици Будимске епархије? :)
Занимљиво, управо у тој првој поменута су и 1753. забележена презимена у Дески: Аврамов, Адамов, Бисић, Белајски, Божин, Брцан, Гајин, Ђурошки, Иличин, Родић, Радован, Старчевић, Вукосављев.
Нека од тих презимена постоје сачувана и међу оптантима 1920-1931. године.
-
Мој рођак је Божин :) али мог презимена на том списку нема :(
Ипак, свакако је извесно да су нешто после тог пописа дошли. Још 'само' да успем да нађем када.
То је било довољно далеко од Турака, требало би да су документи сачувани.
-
Иако си ти сигурно већ прикупио далеко старијих примера бележења твога презимена, можда није лоше стећи увида у ону верзију која је коришћена у време сеобе у матицу, а ја сам у прилогу прекуцао презимена са бројем исељених домова која су носили исељеници из Деске у време оптације.
Списак презимена оптаната из Деске у периоду 1920-1931. године
Адамов (36), Бабин (12), Бабушков (1), Бајић (3), Барзаш (-ки 2), Барјактаров (1), Батанчев (4), Белајски (2), Божин (14), Божић (7), Борзаш (1), Брцан (-ов, -овић, 34) Буквић (5), Васин (11), Веселин (-ов, 2), Блајски (1), Влашчић (9), Вујин (6), Вукосављев (-ић, 33), Гавриловић (1), Гудовић (1), Девић (1), Деспотовић (2), Доватов (-ић, 7), Ђорђев (-ић, 10), Ђукин (2), Ђурашин (-ов, -овић, 18), Ђурин (1), Живанов (-ић, 3), Живин (-ић, 12), Живков (2), Закић (3), Иванов (-ић, 9), Јабланов (3), Јанић (3), Јанковић (1), Јанчикин (17), Јанчићев (1), Јевремов (-ић, 8 ), Јованов (1), Јоватов (1), Јон (-ић, 5), Јосимовић (1), Кнежевић (3), Ковачев (-ић, 3), Којин (3), Косо (2), Крстин (7), Мајор (-овић, 1), Мајсторовић (1), Марков (-ић, -љев, 16), Мартинов (-ић, 6), Матејин (1), Мерковић (1), Миланов (1), Милетин (2), Митић (1), Момиров (-ић, 24), Мућан (6), Надашкин (1), Недељков (-ић, 6), Нецков (-ић, 1), Николашев (-ић, 1), Николић (4), Николов (1), Новаков (-ић, 28), Оња (1), Орестија (1), Павлов (1), Пајин (1), Пајчин (4), Пакашки (5), Петков (1), Петров (2), Пешић (1), Попов (-ић, 15), Проданов (-ић, 1), Путић (1), Радаков (-ић, 2), Радин (-ић, 22), Радованов (-ић, 20), Радојчин (6), Рајин (1), Ракин (-ић, 3), Ружић (1), Рус (-ић, 35), Савин (4), Салонтај (1), Секулић (2), Станимиров (1), Станић (1), Станков (1), Старчић (-евић, 9), Стеванов (-ић, 57), Стојанов (18), Стојков (-ић, 8 ), Субин (1), Тешин (1), Тодоров (-ић, 12), Толмачев (-ић, 1), Томашев (-ић, 1), Туцаков (-ић, 43), Ћосић (1), Ђурчић (1), Уторник (3), Фаркаш (1), Филипов (-ић, 5), Хорватов (1), Цветанов (1), Чаврговљев (1), Чваргов (3), Чобанов (8 ), Чутарина (1), Шећеров (1).
Извор: Гојко Маловић, Сеоба у Матицу: Спискови српских оптаната у Мађарској 1920-1931., књига II, Нови Сад, 2010, стр. 135-179
Како су нека од презимена бележена у по неколико верзија, у загради сам ставио и у којим су другим верзијама забележена, а иначе сами спискови су детаљни, и садрже имена свих оптиралих особа, са годинама старости, местима у која су оптирали, годинама пријаве и годинама извршена оптације.
Е, то... на списку сам :D
Број је број домова... :o Мора да су постојали и неки други са истим презименом а који ми нису род. Једноставно је превелик број... а можда је фамилија и била у некој свађи, па потомцима није пренето знање. Углавном, имам шпицнаме :D
Немам податке за моје презиме.
Само имам предање да су у Мађарску стигли негде од Шапца - немам појма колико су ту били - а ту су опет стигли негде из голе Херцеговине. Биће забавно ако по ДНК будем потврђени Херцеговац ;D
-
Мој рођак је Божин :) али мог презимена на том списку нема :(
Ипак, свакако је извесно да су нешто после тог пописа дошли. Још 'само' да успем да нађем када.
То је било довољно далеко од Турака, требало би да су документи сачувани.
Е, то... на списку сам :D
Број је број домова... :o Мора да су постојали и неки други са истим презименом а који ми нису род. Једноставно је превелик број... а можда је фамилија и била у некој свађи, па потомцима није пренето знање. Углавном, имам шпицнаме :D
Немам податке за моје презиме.
Само имам предање да су у Мађарску стигли негде од Шапца - немам појма колико су ту били - а ту су опет стигли негде из голе Херцеговине. Биће забавно ако по ДНК будем потврђени Херцеговац ;D
Ето, знам да ако је твој предак оптирао из Деске, да би морао бити међу пописанима... 99,99% су ту сви који су оптирали на легалан начин, тј. бар се пријавили се за опцију. :)
Да, у загради је број домаћинстава колико их је под датим презименом оптирало, а у књизи су остали подаци о самим оптантима.
Елем, што се тиче броја, зависи које је презиме у питању, ако је неко ређе, бојим се да би сви могли бити један род. ;D Без зезања, то је сасвим могуће, презимена су у тим крајевима стара, и једна иста породица може доста да се разграна, да се више и не сматрају родовима, иако би ДНК аналзиа то недвосмислено потврдила.
Занимљиво је да ви имате предање и одакле сте дошли у Деску, а то је Шабац, што је место на правцу сеоба из Херцеговине. Тако је нека таква веза сасвим могућа. Питање које се поставља и на које би генетичка генеалогија могла дати одговор, јесте из ког краја Херцеговине потичете, и ком евентуално језгру до сада тестираних родова припадате.
-
Е сад, како да добијем тачне податке о оптантима, коме шта да напишем?
Прочитах оне две слике од горе... Врло сам љут за спаљене књиге.
Потврђујем правац кретања оптаната - имам рођаке у Хоргошу и Ковину.
Моје презиме је савим често и обично, вероватно је у првих 10 међ Србима... тако да оно само по себи неће помоћи. Слава је већ неки оријентир :)
-
Е сад, како да добијем тачне податке о оптантима, коме шта да напишем?
Најлакше ти је написати презиме, можеш у пп, а ја ћу ти послати странице са тим презименом. Послао бих ја за целу Деску, али има више од 40 страна, а мени је овде нет спор као пуж. :(
-
Može ovako? Deska je u drugom tomu, počevši od 135. stranice.
http://www.mediafire.com/file/5kc742r77ft517n/Malovic.pdf
http://www.mediafire.com/file/fb7g2jd2llg6dg2/Malovic2.pdf
-
Читам полако :)
-
Неке сам глатко препознао... за друге веома сумњам да имају било шта самном. Отприлике је пола пола. Тако сам и очекивао.
Изузетно сам задовољан датим годинама, то ми је баш недостајало.
-
Kućedomaćini Deske 1828. godine.
http://s22.postimg.org/a3m5b46pr/image.png
Gotovo čitavo stanovništvo te godine je srpsko, no već 1869. su Mađari 40% stanovništva. 1880. su Mađari 44% stanovništva a 1910. 46%. 1910. ima i nešto Nijemaca i Rumunja, no Srbi još uvijek čini natpolovičnu većinu od 52%.
-
A ovako je taj sjeverozapadni kut Banata izgledao po jeziku 1890. godine. Plavom su ucrtane današnje državne granice.
http://s18.postimg.org/p8ykiew93/image.png
-
U Mađarskoj je ostao vrlo mali dio Banata(predgrađa Segedina, manje više), a u tom dijelu su tri sela u kojim su tradicionalno živjeli Srbi. Deska(Deszk), Sirig (Szőreg) i Novi Sentivan(Újszentiván). Deska i Sentivan su 1567. i 1579. bili naseljeni Mađarima, no u Sirigu su obje godine živjeli Srbi. Imali su i popa koji se zvao Cvetko.
-
Kućedomaćini Deske 1828. godine.
http://s22.postimg.org/a3m5b46pr/image.png
Gotovo čitavo stanovništvo te godine je srpsko, no već 1869. su Mađari 40% stanovništva. 1880. su Mađari 44% stanovništva a 1910. 46%. 1910. ima i nešto Nijemaca i Rumunja, no Srbi još uvijek čini natpolovičnu većinu od 52%.
Одлично :)
Имам превише резултата... Не могу да кажем 'е ово је сигурно мој предак'.
Али кад сам видео Путин као презиме ;D ;D ;D
-
Имам превише резултата... Не могу да кажем 'е ово је сигурно мој предак'.
Ту треба бити опрезан, можда ниједан од пописаних власника земље није твој предак, већ су само твоји рођаци (под условом да су ти сви презимењаци и рођаци).
Али кад сам видео Путин као презиме ;D ;D ;D
Требали бисмо отворити посебну тему о српским Путинима. ;D
Налазили смо Путине у Банату и на дискусији о Банатској Црној Гори. ;)
-
Е... наилазио сам ја на пример на Јагодиће у околини Земуна ;D
У Београду исто постоје записи о познатим личностима, али ајд да не гњавим на овој теми.
-
Гледах данас на FamilySearch.org има ли матичних књига за Деску, и као за инат, изгледа да их нема.
За тачан упис на мађарском, од толиког места, излазе само два резултата:
Alexander Adamov
Austria, Vienna Population Cards, 1850-1896
birth: 26 October 1888 Deszk, Ungarn, Österreich
residence: 1910 Wien, Niederösterreich, Österreich
Joseph Kovacs
United States World War I Draft Registration Cards, 1917-1918
birth: 9 April 1888 Deszk, , Hungary
draft registration: from 1917 to 1918 Delaware County no 3, Pennsylvania, United States
После нађох да су књиге, које су иначе микрофилмоване, оне за период од 1830/50. до 1895. године. Ту су књиге рођених и умрлих. Венчаних микрофилмованих нема. Ако у скорије време и буду скенирани микрофилмови, обухватиће речени део, док за остало не преостаје друго, до посетити Деску, или још даље Архив Будимске епархије у Сентандреји, где се чувају матице угашених парохија у Мађарској.
https://familysearch.org/search/catalog/20330?availability=Family%20History%20Library
-
Биће да организација лако сарађује са католицима и протестантима, а наши су... мало спорији.
-
После нађох да су књиге, које су иначе микрофилмоване, оне за период од 1830/50. до 1895. године. Ту су књиге рођених и умрлих. Венчаних микрофилмованих нема. Ако у скорије време и буду скенирани микрофилмови, обухватиће речени део, док за остало не преостаје друго, до посетити Деску, или још даље Архив Будимске епархије у Сентандреји, где се чувају матице угашених парохија у Мађарској.
https://familysearch.org/search/catalog/20330?availability=Family%20History%20Library
Digitalizacija onog što Mormoni imaju bi trebala biti gotova do kraja 2020.
-
Digitalizacija onog što Mormoni imaju bi trebala biti gotova do kraja 2020.
Не знам шта би са послом који је одрађивао Мађарски национални архив? Они су 2015. године радили на дигитализацији ове грађе за целу Мађарску, и тада сам се имао прилике чути са Адамом Тороком, који је био навестио да ће дигитализација бити окончана до краја те године, и да ће од краја 2015. године иста јавности бити доступна преко интернета, не знајући још да ми каже да ли с плаћањем или бесплатно?
-
Биће да организација лако сарађује са католицима и протестантима, а наши су... мало спорији.
Књиге, тј. микрофилмови, су већ код њих. Само могуће да ови имају предност. Можда због читљивости, јер су латинским словима писани, а ћириличко писмо тамо мало ко има да транскрибује, па с тим онда и не журе. ;)
-
Не знам шта би са послом који је одрађивао Мађарски национални архив? Они су 2015. године радили на дигитализацији ове грађе за целу Мађарску, и тада сам се имао прилике чути са Адамом Тороком, који је био навестио да ће дигитализација бити окончана до краја те године, и да ће од краја 2015. године иста јавности бити доступна преко интернета, не знајући још да ми каже да ли с плаћањем или бесплатно?
Nije prvi put da takav projekt ne bude završen na vrijeme. Ili uopće. Prije 5-6 je arhiv u Splitu najavio plan digitalizacije građe s katastra Dalmacije iz vremena cara Franje. Čak je nešto malo i stavljeno na stranicu, pa je onda odjednom sve nestalo i sad ni riječi o nekom projektu. Nadbiskupija u Pečuhu je isto tako nešto najavila pa do sad ništa.