@Nikola- zanimljivo je svedočenje o Dogandžićima kraj Lipljana, kao da se ne radi o istoj porodici. Ako se doseljavanje desilo u 19 veku verujem da bi ipak moralo postojati neko istorijsko pamćenje o tom događaju. Ako su tu od srednjeg veka možda bi trebali postojati neki turski dokumenti o njihovom statusu i obavezama. Tako različite predaje o poreklu ostavljaju neka pitanja otvorenima, pre svega oko zajedničkog porekla
У етнографској литератури они имају исто предање о Пологу као и Доганџићи из Штрпца, додуше ови из Доње Гуштерице су се тамо доселили век раније. Цитат из чланка Милете Букумирића, "Ономастика липљанске околине" у Ономатолошким прилозима бр. 21:
"Доганџић, раније презиме Благића, Вучића, Здравковића, Капетановића, Костића, Токића, Томића, Филића, осамнаест кућа Лазића, две куће Максимовића и четири куће Ристића. Преци су им се доселили из околине Тетова у првој половини XVIII века. Славили су Светог Јована, а сада славе Светог Николу зимског и летњег. Информатор Војин Максимовић, 1905."
Такође Атанасије Урошевић у својој књизи "Косово" доноси ове податке о гуштеричким Доганџићима:
"Средњовековни помени Гуштерице односе се, изгледа, на Горњу Гуштерицу, јер се из предања зна да су Доњу Гуштерицу основали Доганџићи. Помени из турског времена, из 18. века, у вези са соколарством, односе се на ову (Доњу) Гуштерицу, јер су то соколарство обављали ти Доганџићи, по чему им је дошло и презиме (соко турски: тоган). Само су ти Доганџићи имали своју земљу у селу, што је сигурно дошло од привилегије коју су имали као соколари, јер су били дужни да соколове шаљу на двор; остали родови су били чифчије у Џинића из Приштине."
"Родови: Доганџићи (32 к., Св. Јован). Управо имају две славе, јер, поред старе славе Св. Јована, завели доцније и славу Св. Николе. Стари су досељеници и оснивачи села. Доселили се од Тетова да избегну освету, јер су „поубијали арамије у својој кући“. Досељење им је старије од оних помена соколарства у овом селу средином 18. века."
С друге стране, тестирани Доганџићи имају овакво предање (из чланка Милете Букумирића "Ономастика Сиринићке жупе", Ономастички прилози 9):
"Доганџ'ић, шест кућа. Чувају предање да су им се преци доселили из околине Гостивара почетком 19. века. Једна кућа има породични надимак Тирини, а једна секундарно презиме Јаковл*еви. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Међутим, једна кућа, уместо Светог Николе, од 1942. године славе Аранђеловдан. Информатор Станојко Доганџић (1942)."
Дакле не подудара се време доласка, гуштерички Доганџићи су цео век старији од сиринићких на Косову (и оснивачи су Доње Гуштерице), али по славама се на занимљив начин подударају, старија слава гуштеричких је Јовањдан али су касније почели да славе и Никољдан (летњи Никољдан као преславу), док сиринићки славе само Никољдан (и опет летњи Никољдан као преславу). Напоменуо бих да ова комбинација слава (Јовањдан и Никољдан) постоји код малтене свих бањанско-пивљанских N2 родова, можда је чиста случајност, а можда и не (узимајући у обзир њихово предање о пореклу из Старе Србије). Било би интересантно пронаћи у оквиру планског тестирања Косоваца и неке Доганџиће из Доње Гуштерице, да би се разрешила ова недоумица око њихових веза са већ тестираним сиринићким Доганџићима.