Аутор Тема: Српске земље у средњем веку  (Прочитано 18825 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #20 послато: Март 23, 2017, 05:13:57 поподне »
                                                                                  Српска племена немањићског поријекла (II)

Значајно је питање Немањића наследне породичне славе. Народна пјесма каже да је цар Стјепан славио Св. Арханђела. Да су Немањићи доиста славили Св. Арханђела, најјачи је за сада овај доказ: Краљ Милутин је подигао себи задужбину у Светој Земљи, Палестини, и посветио је Св. Арханђелу, свакако своме породичном патрону. Мирко Королија, у чланку о Манастиру Крки у Сјеверној Далмацији („Политика од 3 априла 1933) наводи мјесто нз Кончаревића хронике, по којој је био отац Руфин код Јелене, удовице Младена Шубића а сестре Цара Душана, овим ријечима: „И побожни Руфин, којему стигоше из Свете Земље, из задужбине Краља Милутина, посвећене светим архангелима Гаврилу и Михаилу, три јеромонаха, од којих најстаријег остави као своју замену на двору благочестиве и христољубиве Јелене, а друга два поведе собом, оде, и недалеко „на рјецје Керцје, јуже њеког да називаху Птичија Рјека“, на истом оном месту, гдје је Св. Апостол Павао држао проповијед Далматинцима, сагради са својим побожним друговима ћелије. У једној, посвећеној „Собору свјатаго Архистратига Михаила", на успомену палестинске краљевске задужбине, они се састајаху на молитву. Глас мину велик кроз православни народ „о подвигох и молитвије свајтиј мужеј сих“, и Јелена „посла богатија приложенија за свјати их милитвени дом“ који се с тим рашири и надогради у малу лавру. И, „благодет Божија бје на домје сем; и од того времена он свегда бје, и до њињешних днеи, убјежишче страждушчим и утвержденије свјатија нашеја Вјери“.
Ово народно предање, забиљежено пре више стотина година, и посвета Манастира црквс Св. Арханђелу, тим је значајније што у Сјеверној Далмацији и Лици постоји цијела група родова са славом Св. Арханђел која доводи своје поријекло од Херцеговине и до Призрена.
Историчар Јован Радоњић у своме дјелу: Гроф Ђорђе Бранковић и његово време (стр. 630) наводи мјесто из Бранковићеве, још не штампане хронике (III. 333) у коме Цар Душан вели да сви буду весели на Архађеловдан а затим истицање деспотово „да је и његова породична слава Св. Арханђел (V. 3272). Васојевићи, Озринићи и Пипери славе Св. Арханђела. Карактеристично је за Васојевиће, да су међу својим прецима имали име Аранђије. На једном споменику код Фоче забиљежено је да је стајао овај натпис: „Ово је гроб кнеза нашег Аранђије Васојевића, почтен витез у војводе Сандаља".
И код неких исељеника у Шумадији остао је далеки рефлекс да су Немањића поријекла. Тако је етнолог Др Јован Ердељановић у своме раду Доње Драгачево („Насеља“ књ. I. стр. 139) за породицу Остојиће у селу Лучанима (у пограничној области Шумадије и Старог Влаха), пореклом „нз Заграђа од Призрена", са славом Арханђеловдан, навео ову примједбу: „Веле, да су од неког тамошњег старог племена Немањића".

ИЗВОР: Динарска племена Немањићског поријекла, Милан Карановић

                                                                                                                         Одабрао и приредио: Војислав Ананић


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #21 послато: Март 23, 2017, 05:18:35 поподне »
Мрњавчевићи, Косовчићи и Копривице

                                                                        Племена чији је предак од „одиве" Немањића

Кад се пажљиво узму у разматрање сва сабрана народна предања о поријсклу динарских племсна и легенде о њиховим племенским прецима, могу сс међу њима јасно разабрати и издвојити четири племенске и братствене формације чијег је претка родила или ,.одива” Немањика или кћи „одиве“ Немањића. Једна се етничка формација сматра као посебно племе, а то је илеме „Никшићи". Три су као саставни дијелови других племенских области, а то су Копривице на Бањанима, Мрњачевићи у племекској области Кучима и Косовчићи у племенској области Дробњацима под Дурмитором. Донијећемо кратак преглед свих сабраних народних предања о њиховом поријеклу и то прво о Никшићевом племену, а затим о Копривицама, Мрњачевићима и Косовчићима.

ИЗВОР: Динарска племена Немањићског поријекла, Милан Карановић

                                                                                                              Одабрао и приредио: Војислав Ананић





Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #22 послато: Јун 16, 2017, 05:05:26 поподне »
ДИНАР - долази од латинске речи као ознаке за римски сребрни новац. Име овог новца добило је на Истоку грчки облик денарион. На наше просторе термин је дошао из новогрчког језика и служи искључиво као ознака за сребрни
новац. Његов синоним је грош, који се почео ковати у Италији у XII веку. У почетку је грош био крупан сребрни новац, па отуда и италијанско име (крупан, дебео). У многим земљама у средњем веку сребрни новац је носио име динар или грош.
Млетачки сребрни новац називан је грош или матапан, а понекад и дукат. Кован је од 1202. и све време је био врло стабилна монета - истог типа, исте тежине (2,178 гр), и исте финоће сребра (965/1000). Млетачки грош подражаван је у више земаља у XIII и XIV веку.
Српски сребрни новац почео је ковати, по угледу на млетачки грош, краљ Урош I (1243-1276) при крају своје владавине. По свом изгледу, тежини и унутрашњој вредности (финоћи, проценту сребра) одговарао је млетачком матапану и називан је динар или грош. Први назив налази се чешће у изворима писаним српским језиком, а други у документима писаним латинским или италијанским језиком. Термин динар јавља се у натпису на новцу Вука Бранковића.
Српски новац кован је у разним ковницама, а имао је различите карактеристичне ознаке (застава, крст, мач итд.), затим различиту тежину, па и вредност, али се увек рачунало да једну перперу чини 12 динара исте врсте. За готово два века исковане су бројне емисије динара са много врста и варијаната. Према процени нумизматичара било је око 420 основних врста и око 800 варијаната.
Крстати гроши су једна од првих врста новца кованих у Србији. У дубровачкој и которској архивској грађи помињу се током неколико деценија (1281, 1312-1358). У изворима писаним српским језиком налазе се само у повељи цара Душана из 1348, где је наведено да се Хиландару даје од новобрдских рудника годишње „сребра за четири тисушта крстатих перпер". Крстати гроши служили су, као платежно средство, не само у Србији већ у Дубровнику, Котору и другим местима у Приморју.
Пред крај XIII века српски новац се почео тежински удаљавати од млетачког узора. Током прве половине XIV века у оптицају су били динари мање тежине, а у време Душана изгубили су половину првобитне тежине. За владавине цара Душана и његовог сина цара Уроша кована је једна врста новца, која је представљала трећину стабилних царских динара (народно име трећак). За најмање новчане јединице нумизматичари употребљавају назив полудинари, иако се под тим именом не помињу у изворима.
Према сведочењу писаних извора све већи број перпера рачунао се у литру (јединица мере за тежину) сребра. Од почетка XIV века па све до пред крај истог века распон је ишао од 14 до 54 перпере у литру сребра. У доба кнеза Лазара Хребељановића у оптицају су биле теже и лакше јединице: код првих су 36, а код других 54 перпере ишле у литру сребра. У време Деспотовине динар је имао просечну тежину око 1 гр а било је и најситнијих јединица, чија тежина је износила свега 0,15 гр. Овим последњим одговарао би, према мишљењу нумизматичара, народни назив маљушник.
Сребрни новац типа гроша кован је у Дубровнику од 1337. и називан је грош и динар. У документима на латинском и италијанском језику познат је као грош, а у оним писаним српским језиком као динар. У повељи краља Дабише из 1392. спомиње се српски доходак у износу од дви тисући перпер динари дубровачких.
Млетачки грош имитиран је и у Босни. Од времена бана Стјепана II Котроманића (1322-1353) кован је сребрни новац, који се у изворима писаним латинским и италијанским језиком назива грош. Његово име није остало забележено у документима писаним српским језиком, али се може претпоставити да се називао динар.
Због истовремене циркулације златног, сребрног и бакарног новца утврђени су курсеви по којима су се мењале и обрачунавале поједине врсте или јединице различитих врста новца (златници, монета, фолар).

                                                                                                                                                                                                             Р. Ћук

ИЗВОР: ЛЕКСИКОН  СРПСКОГ  СРЕДЊЕГ  ВЕКА, приредили СИМА ЋИРКОВИЋ - РАДЕ МИХАЉЧИЋ, Београд, 1999.

Ван мреже Klaus Fuks

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 50
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #23 послато: Децембар 24, 2017, 04:41:42 поподне »
 Prema svim dosadašnjim istraživanjima je utvrđeno da je BiH matica I2-PH908, dok su njeni delovi u CG (Ozrinići i Nikšići) periferija struje koja se kretala sa zapada na jugo-istok, i zaustavaljala se u sudaru sa staro-balkanskom strujom na graničnom pojasu između nekadašnjih Zahumlja i Duklje, Hercegovine i CG, Novopazarskog i Hercegovačkog sandžaka naspram Skadarskog. U tom sudaru proto slovenskih Srba i staro-balkanskih Srba izgleda da nastaju objedinjeni Srbi kakvi su danas i nastavljaju da se kreću u pravcu Srbije koja je nastala od BG pašaluka, dok se jedan deo vraća u pravcu u BiH i meša sa proto slovenskim Srbima preostalim u BiH. Ostaje dilema da li je I2-PH908 ostala ista kod Srba, Hrvata i Bošnjaka, ili su u međuvremenu nastale nove grane na liniji podele pravoslavno Zahumlje i Travunija, katolička Paganija i muslimanska prva Srbija (Bosna). Ovo je teorija, ali čemu služe činjenice nego da se iznose hipoteze, sve u svemu, I2-PH908 je nesumnjivo matično srpski rod iz BiH...

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #24 послато: Децембар 24, 2017, 05:00:46 поподне »
Prema svim dosadašnjim istraživanjima je utvrđeno da je BiH matica I2-PH908...

Као на пример...?
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #25 послато: Децембар 24, 2017, 05:52:51 поподне »
U tom sudaru proto slovenskih Srba i staro-balkanskih Srba

Који су који од ових? Може неко појашњење или објашњење?
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #26 послато: Децембар 24, 2017, 06:18:09 поподне »
Prema svim dosadašnjim istraživanjima je utvrđeno da je BiH matica I2-PH908, dok su njeni delovi u CG (Ozrinići i Nikšići) periferija struje koja se kretala sa zapada na jugo-istok, i zaustavaljala se u sudaru sa staro-balkanskom strujom na graničnom pojasu između nekadašnjih Zahumlja i Duklje, Hercegovine i CG, Novopazarskog i Hercegovačkog sandžaka naspram Skadarskog. U tom sudaru proto slovenskih Srba i staro-balkanskih Srba izgleda da nastaju objedinjeni Srbi kakvi su danas i nastavljaju da se kreću u pravcu Srbije koja je nastala od BG pašaluka, dok se jedan deo vraća u pravcu u BiH i meša sa proto slovenskim Srbima preostalim u BiH. Ostaje dilema da li je I2-PH908 ostala ista kod Srba, Hrvata i Bošnjaka, ili su u međuvremenu nastale nove grane na liniji podele pravoslavno Zahumlje i Travunija, katolička Paganija i muslimanska prva Srbija (Bosna). Ovo je teorija, ali čemu služe činjenice nego da se iznose hipoteze, sve u svemu, I2-PH908 je nesumnjivo matično srpski rod iz BiH...
Nije BiH matica niti avnojevske konstrukcije iz novijeg doba mozemo koristiti za ovu materiju.Centar je Zahumlje,Travunija ili danas Hercegovina gdje su i stvorene prve Srpske drzave i gdje Srbe i ta mjesta spominje i Porfirogenit i Ajnhard u Franackim analima.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #27 послато: Децембар 24, 2017, 06:34:25 поподне »
Nije BiH matica niti avnojevske konstrukcije iz novijeg doba mozemo koristiti za ovu materiju.Centar je Zahumlje,Travunija ili danas Hercegovina gdje su i stvorene prve Srpske drzave i gdje Srbe i ta mjesta spominje i Porfirogenit i Ajnhard u Franackim analima.

Ево ти карте Србије из 9-ог века.



Босна је насељена Србима од доласка Срба на Балкан, била је у саставу прве српске држава (Босанска Крајина није права Босна, он постала део босанског Пашалука у време Турака а део БиХ тек по авнојевским границама, права историјска Босна је територија између Дрине и Врбаса).

Босна је била део Србије пуно пре Ниша и Београда.  :)


На мрежи Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #28 послато: Децембар 24, 2017, 06:49:08 поподне »
Босанска Крајина није права Босна, он постала део босанског Пашалука у време Турака а део БиХ тек по авнојевским границама.

Данашње границе БИХ су исцртане након аустријског преузимања, а и одраније су западне границе биле овакве; једина већа промена било је на источној граници, кад је БИХ отишла Аустријанцима а Новопазарски Санџак остао Турцима.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #29 послато: Децембар 24, 2017, 07:45:55 поподне »
Ево ти карте Србије из 9-ог века.



Босна је насељена Србима од доласка Срба на Балкан, била је у саставу прве српске држава (Босанска Крајина није права Босна, он постала део босанског Пашалука у време Турака а део БиХ тек по авнојевским границама, права историјска Босна је територија између Дрине и Врбаса).

Босна је била део Србије пуно пре Ниша и Београда.  :)

Пoштo cу кapтe цpтaнe пo Пopфиpoгeнитoвим кaзивaњимa, вaљa нaпoмeнути и "нaceљeнe гpaдoвe" cpпcкиx зeмaљa кoje oн cпoмињe:

Cpбиja (ca Бocнoм): Дecтиник, Чepнoвуcк, Meђуpeчje, Дpecник, Лecник, Caлинec, (Бocнa) Кaтepa и Дecник.

Пaгaниja: Maкapcкa, Бpуљa, Ocтpoг и Cлaвницa.

Зaxумљe: Cтoн, Moкpo, Oшљe, Гaлумajник и Дoбpиcик.

Tpaвуниja: Tpeбињe, Вpм, Pиcaн, Лукaвeтe и Зeтливи.

Дукљa (иaкo дeциднo ниje нaглaшeнo дa je нaceљeнa Cpбимa): Гaдeтe, Нoвигpaд и Лoнтoдoкaл. Кoнcтaнтин jeдинo њиx нaзивa megali-вeлики

Aкo cpпcкe зeмљe пoдeлимo нa пpимopcкe и кoнтинeнтaлнe, видимo дa je вишe нeгo дуплo нaceљeниx гpaдoвa у пpимopcким пoкpajинaмa-17, a у Cpбиjи ca Бocнoм 8.

Дaклe нa мaњoj тepитopиjи вeћa гуcтинa нaceљeнocти.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #30 послато: Децембар 24, 2017, 07:50:28 поподне »
Prema svim dosadašnjim istraživanjima je utvrđeno da je BiH matica I2-PH908, dok su njeni delovi u CG (Ozrinići i Nikšići) periferija struje koja se kretala sa zapada na jugo-istok, i zaustavaljala se u sudaru sa staro-balkanskom strujom na graničnom pojasu između nekadašnjih Zahumlja i Duklje, Hercegovine i CG, Novopazarskog i Hercegovačkog sandžaka naspram Skadarskog.

За Босну добро збориш - она је била онај континентални део насељавања Срба на Балкан, о којем се мало писало у византијским изворима, јер су им били "далеко од очију", барем у односу на крајеве ближе Приморју и њима важним градовима.

Али, заборављаш источнобалканске Словене који су се населили у Доњем Подунављу, Тракији, Македонији, Тесалији, Епиру, Албанији и јужном делу Дукље. Они су и те како важан етнички део у процесу настанка средњевековног Србља.

Граница на којој су се срели Срби са запада и ови Словени са истока је данашња Метохија. О томе је, са језичког становишта, јако добро писао Лома.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #31 послато: Децембар 24, 2017, 07:54:02 поподне »
Aкo cpпcкe зeмљe пoдeлимo нa пpимopcкe и кoнтинeнтaлнe, видимo дa je вишe нeгo дуплo нaceљeниx гpaдoвa у пpимopcким пoкpajинaмa-17, a у Cpбиjи ca Бocнoм 8.

Дaклe нa мaњoj тepитopиjи вeћa гуcтинa нaceљeнocти.

Није само густина насељености. Досељени Срби су себи прилагођавали већ постојећа византијска утврђења. Њих је било више у приморским крајевима, него у унутрашњости Балкана, нарочито не у планинским областима какве су Босна, Подриње и западни део данашње Србије.

Осим тога, далеко мању опасност од византијске војске су имали пред собом Срби у тим континенталним крајевима, него у онима који гравитирају Јадрану.

Отуд је и логично да је мањи број утврђених градова у унутрашњости Полуострва.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Raven

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #32 послато: Децембар 24, 2017, 09:43:36 поподне »

Cpбиja (ca Бocнoм): Дecтиник, Чepнoвуcк, Meђуpeчje, Дpecник, Лecник, Caлинec, (Бocнa) Кaтepa и Дecник.

Пaгaниja: Maкapcкa, Бpуљa, Ocтpoг и Cлaвницa.

Зaxумљe: Cтoн, Moкpo, Oшљe, Гaлумajник и Дoбpиcик.

Tpaвуниja: Tpeбињe, Вpм, Pиcaн, Лукaвeтe и Зeтливи.

1. Černavsk
2. Drežnik (kod Užica)
3. Solin (Tuzla)
4. Kotor (Kotor Varoš)
5. Osla (Ošlje kod Dubrovnika) osl znači kamen
6. Glumajnik (Glumina kod Neuma)
7. Lukavac
8. Dobrsk
9. Mokrsk/Mokrisk

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #33 послато: Децембар 24, 2017, 10:34:44 поподне »
Није само густина насељености. Досељени Срби су себи прилагођавали већ постојећа византијска утврђења. Њих је било више у приморским крајевима, него у унутрашњости Балкана, нарочито не у планинским областима какве су Босна, Подриње и западни део данашње Србије.

Осим тога, далеко мању опасност од византијске војске су имали пред собом Срби у тим континенталним крајевима, него у онима који гравитирају Јадрану.

Отуд је и логично да је мањи број утврђених градова у унутрашњости Полуострва.

Мрежа рановизантијских утврђених насеља је била распрострањена по читавом Балкану, нарочито по његовој унутрашњости, илити Северном Илирику, то су најречитија показала археолошка рекогносцирања и ископавања. На Јадрану су опстали стари градови још из доба антике, који се нису уклапали у концепт махом нових утврђених места на висинама из 6. века, каква су подизана по унутрашњости Балкана (пошто су антички градови и села у долинама и равницама, осим оних највећих и најбоље брањених, махом напуштени). Ова места замиру најкасније почетком 7. века, а Срби их не насељавају јер у то време за тим није било потребе - није било неке веће силе која их је тада угрожавала па су наставили да живе у жупнијим крајевима, у неутврђеним или слабо утврђеним насељима, како су већ били навикли у прапостојбини; тек када се јави бугарска опасност са истока и мађарска са севера, Срби али и остали Словени Балкана почињу поново да утврђују и насељавају та (у то време) не тако стара утврђења која су вероватно још увек била у прилично добром стању. Изгледа да је српско становништво заиста било гушће насељено у крајевима ближим мору, јер се трговина у то време и на том простору скоро искључиво одвијала морским путем, што је давало прилику, осим за трговину са романским јадранским градовима и осталим византијским медитеранским поседима, и за убирање данка од тих истих градова и гусарење (добар пример су, за Млетке злогласни, Неретљани); самим тим, крајеви ближи мору су били привлачнији за живот од тада прилично изоловане унутрашњости.

Оно што хтедох рећи је - ако се гледа само по бројности, неупоредиво више је у 6. веку било обновљених или новоподигнутих насеља у Северном Илирику него што је било приморских јадранских градова, али Срби се нису одлучивали на гушће насељавање неке области у односу на бројност ранијих насеља, већ највећим делом из економских, горе наведених разлога; такође већину ранијих насеља која су напуштена или уништена нису населили одмах након доласка почетком 7. века, већ касније, током 9. века, када се за тим јавила потреба (одбрамбена функција старих утврђења).
« Последња измена: Децембар 24, 2017, 10:58:04 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #34 послато: Децембар 24, 2017, 11:53:56 поподне »
Мрежа рановизантијских утврђених насеља је била распрострањена по читавом Балкану, нарочито по његовој унутрашњости, илити Северном Илирику, то су најречитија показала археолошка рекогносцирања и ископавања. На Јадрану су опстали стари градови још из доба антике, који се нису уклапали у концепт махом нових утврђених места на висинама из 6. века, каква су подизана по унутрашњости Балкана (пошто су антички градови и села у долинама и равницама, осим оних највећих и најбоље брањених, махом напуштени). Ова места замиру најкасније почетком 7. века, а Срби их не насељавају јер у то време за тим није било потребе - није било неке веће силе која их је тада угрожавала па су наставили да живе у жупнијим крајевима, у неутврђеним или слабо утврђеним насељима, како су већ били навикли у прапостојбини; тек када се јави бугарска опасност са истока и мађарска са севера, Срби али и остали Словени Балкана почињу поново да утврђују и насељавају та (у то време) не тако стара утврђења која су вероватно још увек била у прилично добром стању.

То је поента. Утврђења је било, а историја их бележи онда кад су оживљена.

Изгледа да је српско становништво заиста било гушће насељено у крајевима ближим мору, јер се трговина у то време и на том простору скоро искључиво одвијала морским путем, ...

Да, али се обично занемарује тај унутрашњи део Илирика, који је и те како био насељен. Логично је да су приморске архонтије биле гушће насељене, јер су по својој површини далеко мање од унутрашњости (Србије, Босне). А ту су и сви ови разлози које наводиш, затим и рељеф, клима, инфраструктура (савременим речником речено).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #35 послато: Фебруар 14, 2020, 08:57:13 поподне »
Занимљива епизода из 11. века, узрок рата између Стефана Војислава и Византије је било злато које је овај присвојио из олупине ромејског брода који се насукао на део јадранске обале под српском контролом:

https://srpskosrednjovekovlje.blogspot.com/2018/05/blog-post_14.html
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #36 послато: Фебруар 14, 2020, 10:10:57 поподне »
Ha, ha, zbog 320 kg.zlata i danas bi zaratili, samo mnogo suptilnije....

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #37 послато: Фебруар 14, 2020, 10:24:47 поподне »
Мислим да се аутор чланка мало прерачунао. :)  Ако је кентенариј износио 10 фунти, а фунта око 320 грама, онда је 10 кентенарија једнако 32 кг. Или другом рачуницом 7200 златних номизми по 4,5 грама је 32,4 килограма

Ван мреже пек

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #38 послато: Јун 01, 2020, 07:20:21 поподне »
 Да ли се зна где је ишла граница између Драгутинове и Милутинове државе? Рудник је сигурно био Драгутинов Браничево је Милутин узео од куманских феудалаца Дрмана и Куделина пошто Драгутин није успео неки кажу да је Милутин предао Браничево Драгутину али не верујем за Витовницу се каже да је зидао Милутин за цркву у Орашју код Варварина кажу да су је заједно зидали Драгутин и Милутин кад су се помирили да ли то значи да је ту пролазила граница

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српске земље у средњем веку
« Одговор #39 послато: Јун 01, 2020, 11:07:46 поподне »
Да ли се зна где је ишла граница између Драгутинове и Милутинове државе? Рудник је сигурно био Драгутинов Браничево је Милутин узео од куманских феудалаца Дрмана и Куделина пошто Драгутин није успео неки кажу да је Милутин предао Браничево Драгутину али не верујем за Витовницу се каже да је зидао Милутин за цркву у Орашју код Варварина кажу да су је заједно зидали Драгутин и Милутин кад су се помирили да ли то значи да је ту пролазила граница

Можда се из овог рада може нешто закључити.