Грб манастира Високих Дечана

[Amicus]

Не само да је постојала таква идеја, него је постојао и ТАКАВ ГРБ!

Искрено, шокиран сам!



Како је ово могло да прође као псеудохералдика заједно са остала два печата?

Па ово је прави, и при том, предиван грб!

Сад тек видим да је и овај уметнути штит заправо деградиран овај грб, јер оно што је неки хералдички свестан аутор те вероватно 1855. године спојио у хералдички исправну форму, сада је поново разбијено на пређашну, иако с том разликом, да је иста сада на штиту, али опет, сећајући се речију нашег vujadina, све на штиту је грб, али све није и добар грб, а аутор првога је на маестралан начин поставио сваки елемент на своје место. Пази кад грб има и постамент!

Гледам, на печату пише: СЕРАФIМ АРХIМАNДРIТ ЛАVРЕ ДЕЧАНСКЕ, и година 1855. Реч је иначе о Серафиму Ристићу Тетовцу, архимандриту дечанском, аутору "Плача Старе Србије" и "Споменика дечанских".

Да се не излећем, било би корисно проверити коме је припадао први печат, да ли реченом архимандриту Серафиму (као и други), или је старији?

Можда ће то КОЗМА знати, ја не могу да нађем, а немам ни при руци неку литературу, у овом издању Високи Дечани (2015), које су припремили дечански монаси, нажалост нема, иако је књига доста корисна.

[Paulus]

Поражавајуће је то да су наши преци пре толико година, и у таквим приликама и окружењу (у дубини Османског царства), имали више хералдичке свести, и уоште смисла за симболику и симболички израз, него неки данашњи ''хералди'', који грбовима приступају на један крајње баналан начин (правећи од њих разгледнице и колаже уметничких дела), јер нису способни за апстрактну и креативну мисао. А при томе су и неодговорни и бахати према већ постојећем хералдичком наслеђу, јер мисле да они умеју боље. А ето како умеју.

Грбовна баштина наше Цркве (било да се ради о знамењима епархија, манастира или установа) мора се сачувати у облику и садржају какав нам је и пренет, јер то је не само део нашег националног културног и историјског наслеђа, него је и део свештеног предања Српске Цркве- део њеног визуелног и симболичког идентитета у времену, и кроз време. И као што наслеђујемо породично име (носећи га такво какво је), идентификујемо се с њим, не улазећи у то да ли је лепо или није, да ли нам се свиђа или не, ми га прихватамо кад део нашег ЈА. Тако је и са грбом. Јер оно што је име и презиме исписано словима, то је исто и грб изражен у сликовној представи.

[Paulus]

А погледај тек шта се добије кад се грб смањи на величину која се користи на печатима, меморандумима, декларацијама и разним производима:



Уметнути штит једва да се назире, а његов садржај апсолутно је нечитак. Оно што је у овом колажном грбу једино вредно и драгоцено (јер је део аутентичног хералдичког наслеђа Дечана), потпуно је ишчезло.

[Paulus]

Један необичан и на први поглед збуњујући детаљ на старом грбу Дечана је хералдичка круна световног владара:



Она није ту случајно. Постоји сасвим оправдан и легитиман разлог зашто је постављена изнад штита. Круна је ту симбол царске заштите (протекције), јер су Дечани основани као краљевска и царска лавра (владарска задужбина)- манастир изузет од надлежности црквене власти епископа или патријарха. Круна је ту уједно и почаст и знак једног сасвим ексклузивног статуса.

Нешто слично имамо на примеру грба Амстердама, где изнад градског штита стоји царска круна Хабзбурга:



In 1489 the small merchant city obtained the right to add to its coat of arms the crown of the monarch, Maximilian I, archduke of Austria, German king and Holy Roman emperor.
http://www.dutchamsterdam.nl/60-amsterdam-coat-of-arms

Као израз посебне благонаклоности владара, Амстердам је од цара Максимилијана I 1489. године добио право да изнад штита носи његову царску круну. Иако је Амстердам у међувремену постао протестантски град, чак у оштром непријатељству према католичким Хабзбурзима (од којих су се Холанђани на крају ослободили ратом), царска круна Хабзбурга је и даље остала неизоставни део великог градског грба. То је уједно пример како се један народ са тако богатом традицијом одговорно односи према свом хералдичком наслеђу. А како се ми односимо?

[Amicus]

Сјајно запажање, Pauluse!

Круна је дефинитивно из тог разлога унета и на први, и доцније усавршени и хералдички уобличени печет, на коме све има своје објашњење и своје место.

[Paulus]

Сјајно запажање, Pauluse!

Круна је дефинитивно из тог разлога унета и на први, и доцније усавршени и хералдички уобличени печет, на коме све има своје објашњење и своје место.

Круна изнад штита је прворазредни хералдички симбол владарског покровитељства. Дечане је подигао Св. Краљ Дечански. Они су његово вечно почивалиште, и под његовом су светачком заштитом. А уз то су краљевска и царска лавра, што је трајна почаст и привилегија манастира. Јовановић очигледно није могао да схвати значење и поруку овакве грбовне представе. Уместо владарске круне, изнад штита је ставио бедемску- муниципалну ознаку која у овој грбовној композицији нема никаво значење. Тиме је Дечане статусно и симболички деградирао. Не само да је потпуно игнорисао стари манастирски грб из 19. века, него је својом непромишљеном и неодговорном интервенцијом нанео непоправљиву хералдичку штету самом манастиру. Тако се не понаша један хералд, тако се понаша кабадахија.

[КОЗМА]

Ипак морам да кажем пар речи...
Опет немам шта да кажем о аргументима које је Паулус изнео, и сматрам да је свака таква критика сасвим умесна, и немам проблем са тим.
Проблем имам са тоном који је употребљен при критици личности ђакона Јовановића. Мислим да је Паулус изашао из оквира критике конкретног грба, и да је дискредитација на такав начин непримерена. А како другачије да тумачимо стављање речи "хералд" под наводнике, коришћење речи као "кабадахија","неодговорност и бахатост", и увредљива оцена да је он "неспособан за креативну и апстрактну мисао".
Овде се не ради о неком новајлији, авантуристи залуталом у хералдику, некоме ко нема никакве референце... Овде се ради о једном од најеминентнијих имена српске хералдике, човеку који је урадио толико тога значајног да је бесмислено и писати о томе. Запитајмо се каква би слика наше хералдике била данас да није било њега. Обришите све грбове које је ЦЗИПМ радио, све књиге и чланке, наступе на медијима... Замислите да нема хералдичких уметника који су настали под окриљем Центра. Коики је утицај и допринос њега непосредно и посредно на популаризацију грбословља код нас, какав реноме је стекла наша хералдика у иностранству. Колико је племићких породица или грађана из много развијенијих хералдичких система своје грбове радило у ЦЗИПМ? Подвлачим да се моје реаговање не односи ни на шта што је речено конкретно за овај грб Дечана, већ само за нападе на "лик и дело" Ненада Јовановића у целини. Никако не мислим да било ко, ма колико велико име био, треба да буде изузет од критика. Али овакве етикете стварно не приличе!
Чак и ако је овај или неки други грб лош или испод реномеа, да ли то поништава све што је неко урадио задњих пар деценија?
То ми помало личи на лавину критика на рачун Ђоковића кад се дрзне да има слаб дан, одмах васколико Српство крене са етикетирањем, и брзо се забораве сва достигнућа.
Праштајте ако ја неког увредих.

[Paulus]

Козма,

Као што рекох, високо ценим твоју оданост особи с којом сарађујеш. И разумем твоју потребу да је, на неки начин, заштитиш од критичких ставова које сам овде изнео.

Шта је радио, и шта тренутно ради ЦЗИПМ, какве су му и колике заслуге, у то нећу да улазим, јер није тема ове дискусије. Овде се не бавимо ни ЦЗИПМ ни личношћу директора тог удружења, већ само анализирамо једно његово дело (које си представио у уводном посту). Или да будем сасвим прецизан- анализирамо хералдички приступ у осмишљавању и стварању тог дела, као и однос његовог аутора према претходном грбу Дечана. А Дечани су, признаћеш, одвећ значајни за нашу Цркву и наш народ, да бисмо остали неми или слепи према оном што се сад промовише као њихов нови грб.

Ничије име, положај или статус нису изговор (или одговор) за конкретне примедбе и аргументовану критику. Ја овде нисам написао ништа што се може сматрати увредом. Можда сам био груб, па је сад некоме повређена сујета. Али то је мала цена, јер ђакон Јовановић се у одбрани своје замисли свесно послужио двема крупним неистинама- да је Српско хералдичко друштво увело систем бедемских круна за грбове манастира, и да је његов предлог уједно први грб Високих Дечани. Онај ко за себе тврди да је хералдички ауторитет, то не би смео да чини.

Ја и даље стојим иза свега што сам написао- Јовановићев однос према грбовном наслеђу Високих Дечана је неодговоран и бахат. Он је сасвим занемарио чињеницу да Дечани већ 160 година имају свој пун, хералдички савршен и заокружен грб. Тај грб је одбачен, јер га је он очигледно сматрао недовољно вредним, подцењујући тако знање и вештину онога ко га је створио. То није превид или случајни пропуст, већ свесна намера, јер грб из времена архимандрита Серафима је просто игнорисан, без икаквог оправданог разлога. А то није манир једног херолда, него манир кабадахије.

Тврдим да Јовановићев колажни приступ у изради новог грба показује апсолутни недостатак креативности и уопште способности за апстрактну мисао. То није хералдика, то је каталог уметничких и занатских дела. Верујем да Јовановић уме боље. Али ми овде не разговарамо о томе шта Јовановић уме, него шта је урадио на овом конкретном примеру.