.... На снимку се види и садашња британска краљица Елизабета, која је кумовала на крштењу. Не знам како је то изведено да протестанткиња кумује на православном крштењу, али тако пише.
Рекао бих да се реч "протестанти" не може употребити за припаднике Англиканске цркве. Пре бих рекао да су они "нешто између" католика и протестаната: служба им је римо-католичка а самоперцепција - реформистичка у односу на римокатоличку цркву.
Узгред, био сам на једном венчању "православке" и "англиканца" у Саборној цркви у Београду пре пар година. Обред је био двојезичан - на српском и енглеском (један наш свешеник је служио на енглеском језику). Енглеска делегација је била бројна - скоро 50 људи, и рекли су ми да били изненађени сличношћу обреда.
http://www.politika.rs/scc/clanak/351281/SPC-i-anglikanci-vek-prijateljstvaСПЦ и англиканци – век пријатељства
Добри односи две цркве успостављени су за време и после Првог светског рата када је Англиканска црква уступила своје храмове српским свештеницима
Добар део своје посете Србији принц Чарлс одвојио је за сусрете са црквеним великодостојницима и посете светињама српске цркве. Током јучерашњег дана, он се у конаку кнегиње Љубице, до којег је прошетао после обиласка Калемегдана, састао са патријархом Иринејем и представницима неколико цркава и верских заједница у Србији. Обишао је и Храм Светог Саве. У Патријаршији је приређен пријем током којег је принц Чарлс заједно са патријархом Иринејем посетио патријаршијску капелу светог Симеона Мироточивог. Ову капелу Патријаршија у Београду већ традиционално, деценијама уназад, уступа англиканцима за божићно богослужење, које ова црква слави по грегоријанском календару. Патријаршија, иначе, своју капелу светог Симеона Мироточивог уступа једино малој англиканској заједници у Београду, што довољно говори о посебном поштовању и добрим односима две цркве. Уступање патријаршијске капеле за божићно богослужење англиканцима датира из времена патријарха Германа, од шездесетих година прошлог века. СПЦ тиме је желела да покаже захвалност Англиканској цркви за њену подршку и помоћ током и после Првог светског рата. У том периоду, англиканци су уступили своје цркве православним свештеницима и великодостојницима који су се нашли на територији Енглеске, а гостопримство је пружено и богословији СПЦ која је била смештена на колеџу недалеко од Оксфорда. Тамо се, на пример, школовао Јустин Поповић. Такође, англиканска црква штампала је богослужбене књиге на српском језику за потребе СПЦ. За добре односе две цркве посебно је заслужан владика Николај Велимировић. Он је чак држао проповед у великој англиканској катедрали Светог Павла у Лондону на Видовдан 1916. године.
Има и оних који да англиканци, уствари, спроводе у црквеним односима званичну политику своје земље. На челу ове цркве је британски монарх, сада краљица Елизабета Друга. Чињеница да је Англиканска црква 1999. године осудила НАТО бомбардовање СР Југославије и позвала на престанак насиља показује да не прате увек званичну политику британске владе.
Врх српске цркве тим пре био је непријатно изненађен непријатељством који је група верника показала према Англиканској цркви 2002. године. Англиканце који су дошли на традиционално божићно богослужење у Патријаршију, испред зграде је сачекала група верника која им није дозволила да уђу. Парадоксално, али неки од њих су узвикивали: „Нећемо католике!“ Таква одбрана православља није тадашњем поглавару СПЦ, патријарху Павлу, који је са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем сишао пред вернике и покушао да их уразуми, и чему није успео. Врх српске цркве у неколико иступа у јавности подсетио је тада вернике на традиционално добре односе две цркве...
Узгред, ево како они себе дефинишу:
-----------------------------------
http://anglican.rs/DA LI JE ANGLIKANIZAM KATOLIČKI ILI REFORMISAN?
4 October, 2016 by Abp Petar
Većina američkih evanđeoskih hrišćana ima iskustva sa crkvenim svetom koji je ili protestantski/reformisan ili katolički. Mora se biti jedno od ova dva. Za mnoge, „katolički“ zapravo znači „rimokatolički“; „reformisani“ znači „kalvinistički“; „protestantski“ znači „nije rimokatolički“. Pravoslavne crkve nekako ostaju po strani u većini ovih podela.
Anglikanizam je, međutim, imao jedinstvenu istoriju koja unosi pometnju u ove sređene sisteme klasifikacije.
Anglikanci teže da određuju svoju crkvu kao katoličku i reformističku, ili kao katoličku i evanđeosku. Zanimljivo je ovo: kada kažemo „katolička“ ne mislimo da smo Rimokatolici, a kada kažemo „reformisana“ ne mislimo da smo nužno svi Kalvinisti.
Na primer, na zidu moje radne sobe vise dva portreta. Jedan je slika Pape Grgura koji ovlašćuje Avgustina Kenterberijskog da ide u Englesku da uspostavi jedinstvo između Crkve Engleske i Katoličke crkve. Drugi portret, pored ovoga, je Arhiepiskop Tomas Kranmer, prvi reformisani Kenterberijski arhiepiskop i otac reformskog pokreta.
Oba su tu, jedan uz drugog, bez ikakve protivrečnosti. Na policama imam knjige Džona Stota i Džona Henrija Njumena. Imam krst pored savremene studijske Biblije. Verujem u istinsko prisustvo Hrista u Euharistiji, i takođe u sveštenstvo svih vernika.
Zbunjeni? Malo istorije može da pomogne...