Moжда и најплодоноснији творац српских народних песама за које се зна аутор, Драгиша Недовић из Крагујевца, аутор преко 400 песама:
Драгиша Недовић (Крагујевац, 20. јул 1916 — Крагујевац, 31. јануар 1966) је био српски композитор, музичар и песник (текстописац).
Рођен је у Крагујевцу, у сиромашној градској породици од оца Андреје и мајке Гине. Са шеснаест година одлучује да крене пешке из Крагујевца на пут "како би народ чуо његову музику". Са собом носи само гитару. Пут га одводи у Босну, где пише севдалинке: „У лијепом старом граду Вишеграду“, „Из Босне се једна песма чује“, „Босанске ме пјесме занијеше“, „Прођох Босном кроз градове“... које су одавна постале трајна музичка баштина.
После Босне, пут га води у Далмацију, где, инспирисан морем и бродовима, пише песме у духу далматиских народних песама: „О, липа ти незнанко“, „О, бродићу бели“, „Маре, Маре, срићо моја“ (Кад си била мала Маре).
По повратку у Србију, ствара низ песама које су временом добиле статус изворних: „Стани, стани, Ибар водо“, „Обраше се виногради доле крај Тополе“, „Лепе ли су нано Гружанке девојке“, „На Морави воденица стара“, „Јесен прође, ја се не ожених“, „Ајд' д' идемо Радо“, „Сиромах сам, друже“, „Хармонико моја“ и многе друге
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9BDragan Bataveljić o životu i delu Dragiše Nedovića
https://www.youtube.com/v/f-S9iUzNgcIProfesionalci: Dragiša Nedović
https://www.youtube.com/v/QYkSe3v1Hs8