Русини

[симо]

Да ли може да се каже да су Русини сви који су били православци у горњој Угарској, којима су католички народи у чијем окружењу су живели дали назив због православне вере коју су имали до уније (православац једнако мали Рус, Русин), тј. да је назив више упућивао на вероисповест него на сам народ? Отуда можда и те разлике у оквиру самих данашњих Русина (Лемка и украјинских Русина)? Делује ми као да сам тај назив нису себи дали, нико себе не би назвао Малим Русом или Русином, него Русом. Као да су им други дали тај назив...
Русини се у историјским документима помињу и под именима Рутени и Малоруси. На територији на којој данас живе Русини (Рутени) су се населили негде средином 13. века, премда постоји мишљење да су их Угри већ затекли тамо. Русини су од самог почетка припадали православној цркви. Четрдесет и пети законски чланак из 1495. помиње их као „шизматике“, тј. православце:

„На границама Краљевине [Угарске] има много места, у којима Рашани [тј. Срби], Рутени [тј. Русини], Власи [тј. Румуни] и други шизматици [тј. православни] бораве на земљишту хришћана [тј. католика]. Живећи до сада у складу са својим [православним] обредом, навикли су да не плаћају уопште никакву [црквену] десетину од [приноса од] тог истог земљишта. Међутим, господа прелати [тј. црквене старешине] их настоје натерати на плаћање десетине. Пошто се десетина, намењена за Христову баштину [тј. добра која поседује црква], обично тражи од Христових верника [тј. католика] а не од других шизматика — посебно не од оних, који на позив и ради безбедности Краљевског Величанства и војвода, барона и осталих чиновника који држе границе [Угарске] Краљевине, настањују поменута места — зато је наређено и закључено да се одсад па надаље од Рашана, Рутена, Влаха и других шизматика, на којем год земљишту хришћана боравили, не тражи уопште никаква десетина.[a]”

Као православни, Русини су прешли на унију, коју је прихватио 1646. монах Петар Парфени у име своје браће свештеника. Као награду за то, Петар Парфени је касније постао унијатски епископ. Међутим, овим унијатска пропаганда није још постигла свој циљ. Петар Парфени је 1655. привео још 400 православних свештеника унији.

Поред православне вјере ( а треба поменути да су и најзападнији од њих, Моравски Власи, били православни) обједињује их и сточарска привреда и влашки закон. Исти онај какав је постојао на Балкану. Многе паралеле са балканским Власима би могле да се направе, питање је само да ли оне имају и етничку или само "правну" основу. Али нешто дубоко веже управо православну цркву (источног обреда) и влашку популацију. И код нас, не треба заборавити , први помени влаха су управо на манастирским посједима.

Нађох на једном пољском сајту прилично детаљан опис популација карпатских брђана.
https://pgsa.org/polish-history/translated-descriptions-of-polish-villages-and-provinces/gorale/

Занимљив ми бјеше овај навод за Хуцуле:

"The final highlander clan on the northern slope of the eastern flank of the Carpathian range are the Hutsuls [in Polish Huculi], who also proudly call themselves Czarnogórcy from the highest peak of their mountains. This is one of the bravest highlander clans, and the borders of their settlements cross the border of Galicia and extend as far as to Bukovina and Hungary."

Ето нама монтенегрина и на Карпатима. 

[Pavo]

Slavko Gavrilović, govoreći o Rusinima u Kucuri i Krsturu, kaže da su prema dokumentima iz sredine XVIII stoljeća došli iz županija Zemplén, Borsod, Heves i Szabolcs.  Ovdje sam ih obilježio na karti mađarskih županija.



To i nije Zakarpatje, jer Zakarpatje su županije Ung, Ugocsa, Bereg i Máramaros.  Od naselja koja Gavrilović spominje poimenično imamo sela Vajdácska, Hejőkeresztúr i Nagycsécs.  Za Nagycsécs krivo kaže da je u heveškoj županiji, što objašnjava zašto uopće spominje tu županiju u kojoj inače nema grkokatolika.  Nagycsécs je u boršodskoj županiji kao i Hejőkeresztúr.  Vajdácska je u zemplinskoj, a sva tri sela su danas u Mađarskoj.  U sva tri sela je i prije 100 godina bilo grkokatolika, iako su već tad uglavnom kod kuće govorili mađarskim.  I prezimena 1750. su mađarska.  Ova sela su inače kolonistička i ti Rusini su tamo doseljeni iz sjevernih dijelova županija Zemplén i Sáros nakon 1690. 
 

[симо]

Још једна повезница балканских влаха и карпатских брђана.

У тексту о дијеловима одјеће карпатских брђана пише:

"The highlander puts on a short gunia (hunia) [overcoat] of his own make over a collarless linen shirt, and in winter adds a small coat."

О гуњу:

 „U savremenoj etnološkoj literaturi pojam gunj podrazumeva gornji odevni predmet izrađen od sukna, šajaka ili čoje. Etimologija pojma gunj izvodi se od srednjovekovne grčke i srednjovekovne latinske reči gunna, što znači krzno ili kožuh. U srednjovekovnoj Srbiji gunj, pust, i pokrov pripadali su kategoriji obaveznih davanja Vlaha i stanovnika sela na manastirskim vlastelinstvima. Tako je car Dušan naredio da se iz sela dodeljenih Karejskoj ćeliji u Svetoj gori, od svake kuće carstva svake godine daje i deset gunjeva" - navodi mr Tatjana Mikulić, kustos u Etnografskom muzeju u Beogradu i jedna od autorki izložbe."

[НиколаВук]

Ово  везано за језик је занимљиво , јер војвођански русински или панонски русинки је јако сличан словачком и разликује се од русинског из Закарпатске Руси...Онда би језик који се прича у Војводини могао да се сматра западнословенским , а онај стандардни русински-источнословенским језиком. To би значило да су преци војвођанских Русина можда дошли из области која је у Словачкој? (јер се њихово пордучје налази у три државе, Пољској, Украјини и Словачкој...Нисам нашао из ког конкретно места су се доселили у Војводину, то би доста помогло по питању језика)

Ово пише у чланку Михајла Фејсе: "Русински језик у Републици Србији/Војводини":

"Када су се границе мађарског краљевства до краја 13. века прошириле чак до врхова карпатских планина, и Русини су се нашли у тим границама. Они су живели у североисточним окрузима, тачније, у Шаришу, Абауј-Торни, Гемеру, Боршоду, Земплину, Саболчу, Ужу, Угочи и Мараморошу...На територију данашње Србије први Русини су се доселили пре непуних 270 година из североисточних жупанија тадашње Аустроугарске монархије, углавном из Земплина, Шариша и Боршода, то јест из крајева који се данас својим највећим делом налазе у Словачкој, али и у Мађарској и Украјини.

http://doisrpska.nub.rs/index.php/filolog/article/view/391/pdf

Значи у питању је сам североисток данашње Мађарске (жупаније Боршод-Абауј-Земплен и Саболч-Сатмар-Берег, чији су административни центри Мишколц и Њиређхаза), исток Словачке (прешовска и кошичка област, Прешов и Кошице) и сам југозапад Украјине, око градова Ужгород, Берегов и Мукачево (Мункач на мађарском). Због овога ни не чуди јак утицај источнословачких дијалеката, толики да је можда и сам панонски русински постао један источнословачки дијалекат. 

Да ли може да се каже да су Русини сви који су били православци у горњој Угарској, којима су католички народи у чијем окружењу су живели дали назив због православне вере коју су имали до уније (православац једнако мали Рус, Русин), тј. да је назив више упућивао на вероисповест него на сам народ? Отуда можда и те разлике у оквиру самих данашњих Русина (Лемка и украјинских Русина)? Делује ми као да сам тај назив нису себи дали, нико себе не би назвао Малим Русом или Русином, него Русом. Као да су им други дали тај назив...
Русини се у историјским документима помињу и под именима Рутени и Малоруси. На територији на којој данас живе Русини (Рутени) су се населили негде средином 13. века, премда постоји мишљење да су их Угри већ затекли тамо. Русини су од самог почетка припадали православној цркви. Четрдесет и пети законски чланак из 1495. помиње их као „шизматике“, тј. православце:

„На границама Краљевине [Угарске] има много места, у којима Рашани [тј. Срби], Рутени [тј. Русини], Власи [тј. Румуни] и други шизматици [тј. православни] бораве на земљишту хришћана [тј. католика]. Живећи до сада у складу са својим [православним] обредом, навикли су да не плаћају уопште никакву [црквену] десетину од [приноса од] тог истог земљишта. Међутим, господа прелати [тј. црквене старешине] их настоје натерати на плаћање десетине. Пошто се десетина, намењена за Христову баштину [тј. добра која поседује црква], обично тражи од Христових верника [тј. католика] а не од других шизматика — посебно не од оних, који на позив и ради безбедности Краљевског Величанства и војвода, барона и осталих чиновника који држе границе [Угарске] Краљевине, настањују поменута места — зато је наређено и закључено да се одсад па надаље од Рашана, Рутена, Влаха и других шизматика, на којем год земљишту хришћана боравили, не тражи уопште никаква десетина.[a]”

Као православни, Русини су прешли на унију, коју је прихватио 1646. монах Петар Парфени у име своје браће свештеника. Као награду за то, Петар Парфени је касније постао унијатски епископ. Међутим, овим унијатска пропаганда није још постигла свој циљ. Петар Парфени је 1655. привео још 400 православних свештеника унији.

Лемковци сами себе зову Руснацима и Русинима, док су им назив Лемко дали суседи због специфичног начина изговора одређених речи (употребљавају врло често реч "лем"); исти случај је и са Бојкима. У сваком случају, они су великом већином данас унијати, а не православци. Назив носе по средњовековној Кијевској Русији, јер су области где они живе чиниле њен најзападнији део током већег дела раног и зрелог средњег века.

[НиколаВук]

Још једна повезница балканских влаха и карпатских брђана.

У тексту о дијеловима одјеће карпатских брђана пише:

"The highlander puts on a short gunia (hunia) [overcoat] of his own make over a collarless linen shirt, and in winter adds a small coat."

О гуњу:

 „U savremenoj etnološkoj literaturi pojam gunj podrazumeva gornji odevni predmet izrađen od sukna, šajaka ili čoje. Etimologija pojma gunj izvodi se od srednjovekovne grčke i srednjovekovne latinske reči gunna, što znači krzno ili kožuh. U srednjovekovnoj Srbiji gunj, pust, i pokrov pripadali su kategoriji obaveznih davanja Vlaha i stanovnika sela na manastirskim vlastelinstvima. Tako je car Dušan naredio da se iz sela dodeljenih Karejskoj ćeliji u Svetoj gori, od svake kuće carstva svake godine daje i deset gunjeva" - navodi mr Tatjana Mikulić, kustos u Etnografskom muzeju u Beogradu i jedna od autorki izložbe."

Очигледно су ти Власи досељавани са југа живели одређено време у српској, вероватно и у бугарској средњовековној држави, реч "гуњ" је добар пример за то.

[ДушанВучко]

Још једна повезница балканских влаха и карпатских брђана.

У тексту о дијеловима одјеће карпатских брђана пише:

"The highlander puts on a short gunia (hunia) [overcoat] of his own make over a collarless linen shirt, and in winter adds a small coat."

О гуњу:

 „U savremenoj etnološkoj literaturi pojam gunj podrazumeva gornji odevni predmet izrađen od sukna, šajaka ili čoje. Etimologija pojma gunj izvodi se od srednjovekovne grčke i srednjovekovne latinske reči gunna, što znači krzno ili kožuh. U srednjovekovnoj Srbiji gunj, pust, i pokrov pripadali su kategoriji obaveznih davanja Vlaha i stanovnika sela na manastirskim vlastelinstvima. Tako je car Dušan naredio da se iz sela dodeljenih Karejskoj ćeliji u Svetoj gori, od svake kuće carstva svake godine daje i deset gunjeva" - navodi mr Tatjana Mikulić, kustos u Etnografskom muzeju u Beogradu i jedna od autorki izložbe."

Мало са теме, али можда и Хуњадијеви имају етимолошки везе са " gunia , hunia" :
The etymology of the Hunyadi family implies a Vlach (Romanian) origin.
Хуњади-Гуњанин ?

[симо]

Очигледно су ти Власи досељавани са југа живели одређено време у српској, вероватно и у бугарској средњовековној држави, реч "гуњ" је добар пример за то.

Заправо ме интересује сами коријен влашког права, гдје и када је настало. Свакако није настало у српској средњовјековној држави. Срби су га преузели у оном моменту кад су се дефинитивно опредијелили за исток и православље, у 12. вијеку.

[Азот]

Није још постављено у дигиталну, али имамо три књиге на словачком које се баве том тематиком, и све помињу прилично детаљно Србе на том простору.

(Квета Кучерова : Chorváti a Srbi v strednej Európe, Михаило Лацко : The Union of Užgorod и Užhorodská únia karpatských Rusínov s katolíckou cirkvou)

О ком периоду се ради у горе поменутим књигама?

[Amicus]

О ком периоду се ради у горе поменутим књигама?

Код Квете углавном 16. и 17. век, а нешто слично је и код Лацка, где можда има мало више о сеобама још у средњем веку.

[filipi]

Kada Porfirogeniit spominje da su Srbi dosli iz Bojke,neki istoricari ostavljaju dvije mogucnosti,da se radi o Bohemiji u Ceskoj danasnjoj ili o Rusinskom plemenu Bojki sa juga Karpata.
“Bojkovska zajednica živi zapadno od Hucula, u južnom dijelu Karpata, a u to područje je vjerojatno dospjela iz Galicije i Bukovine.“

DAI—Porfirogenit
“Porfirogenit u svom delu kaže: „Srbi vode poreklo od nekrštenih Srba, nazvanih i Beli, naseljenih sa one strane Turske (Mađarske), u kraju koji se kod njih naziva Bojki (Bojka)“

[filipi]

С обзиром на некадашње заједничко прасловенско поријекло, и поред савремених разлика требале би да постоје додирне тачке између српске и русинске генетике. Покушао сам да на нивоу хаплотипова, што је опет најдубља могућа анализа коју омогућава поменуто истраживање, установим повезнице између српских и русинских тестираних. Уједно, то би могло бити и одређење заједничке словенске генетике. У овој анализи за Русинске хаплотипове нисма намјенски тражио најближе српске, већ сам користио интернационалну базу па сам издвајао само оне хаплотипове који су русинским најближи. У неким ситуацијама то су били управо српски хаплотипови.

Да почнем са Е-V13 која је због солидног процента међу Русинима, увијек доводила до питања, да ли је неки дио Е-V13 могао бити и дио словенске етногенезе и са Словенима доћи на Балкан. Оно што сам успио прегледати од русинских Е-V13 хаплотипа углавном се своди на то да русинска Е-V13 није посебно блиска нашој, поготово брдској Е-V13. Нисам нашао ниједан русински Е-V13 хаплотип који би био близак хаплотипу: Куча, Васојевића, Орловића, Бјелопавлића. Од укупно 24 русинска хаплотипа  Е-V13 успио сам наћи само три која су блиска Маринковићу из Лике, а самим тим и цијелој групи  хаплотипова из рода А који су блиски Маринковићу. Вјерујем да је Е-V13 одавно присутна на простору Карпата, али да није учествовала у словенској етногенези која се десила нешто сјеверније.

Хаплотипови I2a Динарика, било сјеверног било јужног, показују блиска поклапања између русинске и српске популације. Међутим, са обзиром да је ова хаплогрупа ионака прилично млада, то не треба да чуди. Како год, и СНП-овима је већ доказана веза српског Динарика са словенским сјевером тако да ово и није велико изненађење. Међу блиским поклапањима (до 2 маркер разлике на 17) међу Динарик Југом нашао сам русинске хаплотиове блиске: Шљивићу, Марковићу, Стојићу, Омербашићу, Бубањи, Милојковићу, Гачевићу,Живковићу. Међу Динарик Сјевером: Ђорђевић, Вучковић, Врањешевић, Максимовић, Симић, Богосављевић, Максимовић, Јевтовић.

Хаплотипови R1a хаплогрупе, слично нашим хаплотиповима и код Русина су прилично разноврсни. Оно што издваја Русине јесте појачано присуство гране R1a M458 L260 која код Срба није готово уопште присутна, али је присутна код Хрвата, који у овој хаплогрупи дијеле и бликсе хаплотипове са Русинима. Међутим готово све друге гране присутне код Срба постоје и код Русина и то блиских хаплотипова: грана Карпатско-дламатинска, посебно изражена код чкавских Хрвата, присутна је и код Русина (хаплотипови Колића, Кукурина, Савића), разне гране R1a CTS1211: Старокарпатска (Кенђелић), Волгокарпатска (Мијајловић, Сеочанац), L1280 (има хаплотипова блиских нашим Аврамијевштацима), R1a-Z92 (Благојевић)

Све у свему очигледно је да Срби и Русини дијеле заједничке хаплотипове управо код хаплогрупа R1a и I2a Динарик које и представљају дио старијег словенског генетичког насљеђа.

Као што се може видјети, многи родови и хаплотипови са нашег Пројекта нису присутни у русинској популацији. С обзиром да су Русини по свом положају добар на тромеђи западних, јужних и источних Словена мислим да су добар модел за упоређивање које су популације могле на нашим просторима потећи од Словена, а које од Ромеја.

Da li mozeno slobodno reci kada se radi o “sjevernim“ granama Dinarika kod Rusina,oko 15 % ,da se radi o  granama Y4882—A1328 ili jos nekim granama Y4882 i eventualno Y5596..
Da li neko ima pristup Rusinskom projektu na FTDNA ?

https://www.familytreedna.com/groups/carpatho-rusyn/about/background

[filipi]

Testirani I2a na FTDNA ,Karpatski Rusini.

[Дервента]

Интересантан чланак о Русинима:

https://russia-insider.com/en/christianity/these-russians-have-lived-central-europe-dawn-time-carpatho-russians/ri21001

[ДушанВучко]

У оквиру српске гране коју дефинише маркер 557=17 (у оквиру PH908), и Синишин позитиван резултат као припадника подгране Y52621, на СНП FT14506, у одговору уз свој резултат, навео је и да су део гране FT14506 и Русини, који припадају подграни BY135769, с тим што код њих маркер 557 има вредност 15 (Бончак, Бајбел, Јуркиевич, Попович)...Давна веза имеђу српских 557=17 и русинских BY135769  постоји у виду СНПа FT14506

[Сол]

Приметио сам да Хуцули и Лемки који живе у Карпатима у западној Украјини физички разликују од осталих Украјинаца, Руса, Пољака итд. те да су сличнији јужним Словенима, поготово онима из динарског појаса.  Хуцули и Лемки су тамније пигментације од осталих источноих Словена и имају доста динарских и кромањонских физиономија, а мало балтидских и источнонордидских које су типичне за Русе.  Многи Хуцили физичке личе и На Румуне, мало сам их видео да имају типичне источнословенске физиономије.
У Пољској од осталих Пољака по томе што су тамнији, виши и робуснији одударају Горали са крајњег југа Пољске. Један Пољак ми је рекао да су Горали по физиономијама слични јужним Словенима него осталим Пољацима, не знам да ли је тачно али Горали које сам ја видео су прилично динаризовани што је реткост код других Пољака.  Из оног што сам видео Хуцули и Лемки су у просеку тамнији од Горала. Чини ми се да Хуцули и Лемки више одударају од осталих Украјинаца и Руса по изгледу него Горали од осталих Пољака, из оног што сам видео Горали су само за нијансу тамнији од неког пољског просека, али прилично робусни (динаризовани). Интересантно је да у украјинским карпатима где живе Хуцули и Лемки I2a-Din достиже високе проценте, а у горалској области у јужној Пољској где живе Горали има више I2a-Din него у другим деловима Пољске.
Код Хуцула постоји певање које је врло слично крајишким ојакачама.

питање за лингвисте - да ли је сугласник L  у  - Górale у духу пољског правописа? Зар не би било исправније - Górane(i)?

[kanimir]

питање за лингвисте - да ли је сугласник L  у  - Górale у духу пољског правописа? Зар не би било исправније - Górane(i)?

Na poljskom se Kovač kaže Kowal

[Сол]

Хвала!

[filipi]

Tekst na jednoj stranici karpatskih Rusina. "Kulturno nasljeđe istočne Slovačke predstavlja arheološke nalaze u istočnoj Slovačkoj koji se izravno vežu za Balkan"

Most of us are surprised when we first find "Balkan" in our 'pure' Rusyn DNA, and the question of how and why comes up frequently.  Here the FB page Kultúrne dedičstvo východného Slovenska (Cultural Heritage of Eastern Slovakia) presents archaeological findings in Eastern Slovakia that tie in directly to the Balkans. So if you are looking for how and why of finding Balkan DNA, you have to consider WHEN that admixture may have occurred, in truly ancient times or in the past few centuries.  Part of what they write here is: "<with the advent of farming> Some people from southern Europe and the Balkans were moving to the middle, looking for a new living space, empty areas where only groups of hunters and gatherers lived."  "Archaeology, anthropology, and science offer us this scenario." "In Eastern Slovakia it was a culture with eastern linear ceramics, typical of painting pots. Decoration has changed slightly in different phases and regions, but the artistic maturity of the first farming communities still amazes us today."  "The containers in the figure, with preserved dye residues, are proof of this. There are vessels of the mentioned culture with eastern linear ceramics, groups of Raškovce originating from Velké Raškovce from 6th millennium BC."
Velké Raškovce is on the fertile plains near Trebisov - Michalovce, not deep in the Carpathian Mountains, but distinctly in regions settled by "Rusyns" 9 and 10 thousand years later.

[drajver]

Tekst na jednoj stranici karpatskih Rusina. "Kulturno nasljeđe istočne Slovačke predstavlja arheološke nalaze u istočnoj Slovačkoj koji se izravno vežu za Balkan"

Most of us are surprised when we first find "Balkan" in our 'pure' Rusyn DNA, and the question of how and why comes up frequently.  Here the FB page Kultúrne dedičstvo východného Slovenska (Cultural Heritage of Eastern Slovakia) presents archaeological findings in Eastern Slovakia that tie in directly to the Balkans. So if you are looking for how and why of finding Balkan DNA, you have to consider WHEN that admixture may have occurred, in truly ancient times or in the past few centuries.  Part of what they write here is: "<with the advent of farming> Some people from southern Europe and the Balkans were moving to the middle, looking for a new living space, empty areas where only groups of hunters and gatherers lived."  "Archaeology, anthropology, and science offer us this scenario." "In Eastern Slovakia it was a culture with eastern linear ceramics, typical of painting pots. Decoration has changed slightly in different phases and regions, but the artistic maturity of the first farming communities still amazes us today."  "The containers in the figure, with preserved dye residues, are proof of this. There are vessels of the mentioned culture with eastern linear ceramics, groups of Raškovce originating from Velké Raškovce from 6th millennium BC."
Velké Raškovce is on the fertile plains near Trebisov - Michalovce, not deep in the Carpathian Mountains, but distinctly in regions settled by "Rusyns" 9 and 10 thousand years later.

Ови су гори него наши. Какве везе има култура стара 9000 година са Русинима?