Јовановић, Никољдан, Дечани, Ђаковица
Припада хаплогрупи E-V13>S2972. Најближе поклапање има са Минчићем из рода А, разликују се на 2 од 19 маркера. Од необичних вредности истичу се нешто нижа DYS19=13 и нешто виша DYS448=21.
Ово је мој кандидат, тачније мој крштени кум.
Јовановићи спадају у неколицину најстаријих породица које су живјеле у близини манастира Дечани у селу Лоћане. Поред њих у исту групу породицу спадају и:
"Ђокић 2к, 1к дошла 1966 из суседног села Лоћане. Приповедају да су стари Срби и да су њихови преци живели у Лоћанима 250г пре градње манастира Високи Дечани. Кажу да је о њима све записано у књигама у манастиру и да је њихово презиме некада било Јовановић. По предању и Даниловићи из Лоћана такође су Јовановићи. По овом предању у врло блиском сродству су
Јовановићи, Даниловићи, Ђокићи, Симићи, Ристићи и Мијатовићи. Међу собом се не жене и не удају. У Лоћанима је остала само 1к Ђокића. Остале се одселиле у Пећ, Приштину, Митровицу и Београд. Св. Никола"
С обзиром да су сев породице веома старе и да су живјеле на земљи манастира Дечана и њихова историја је везана за историју манастира. Прве податке о селу налазимо у Дечанској хрисовуљи 1330 године, старији назив села је Улоћани. У попису из 1485. у селу живе Срби са својим свештеником Радосавом.
Генетика Јовановића показује везу са несловенским становништвом. Поред Минчића, којег је навео Гуја, Јовановићу, иако на мањем броју маркера није далеко ни Лапчевић из Жупе Александровачке, који такође слави Никољдан. Лапчевићи су се прилично давно доселили у Жупу из Тетова.
Оно што би можда могло бити интересантно јесте помињање влашких катуна манастира Дечани у хрисовуљи из 1330. године. Манастир је имао неколико влашких катуна који су се углавном бавили узгојем различитих врста стоке. Тако се спомињу и власи Лепчиновци који су узгајали свиње за манастир. Име су добили по родоначелнику Лепчину, записани су и његови синови.Истраживачи нису до сада дефинитвно лоцирали Лепчиновце, али је општи закључак да је то могло бити негдје на дечанском властелинству гдје су и пољопривредно услови били погодни. У том смислу многи помињу управо околину села Лоћана, село Раставицу. С обзиром на старост и генетику Јовановића можда би се могла претпоставити ова веза.
Везано за горе поменуте Лапчевиће и њихово поријекло из Тетова, треба поменути да у Галичнику међу Мијаци постоји јак род Лепчевци и генерално се овај коријен Лепч* налази углавном на подручју Македоније, Косова, југа Србије.