Изгледа да је презиме Радонић било веома популарно међу Србима на подручју старог Змијања. У дефтеру из 1541. и оном из шездесетих година 16. века, сусрећу се ова, већ формирана презимена:
Добрушић, Милић, Рајичевић (у селу Бањице);
Брковић, Милосалић, Јерковић, Вујичић, Милочић, Никовић, Ђукић, Радонић и Драгић (у селима Вучај и Гомјеница);
Мутић, Херак, Вучић, Владић (у с. Шљивна);
Милковић, Слачић, Кресић, Томић, Вукосалић (места Омашка и Кочић);
Бркић, Вуковић, Радовић, Радосалић, Милић (у селу Добрња);
Вукић и Малић (у селу Понор);
Врањеш Дудак и Радак Ковач (у с. Љиљановац);
Вучетић и Радаковић (у с. Мало Змијање);
Рајчић (у с. Обровац);
Радонић (село Крупа);
Ковачић, Радучић, Бачић, Вукић (у с. Мелина);
Радонић (у Залужанима);
Драгић и Вукчић (у с. Дабрац);
Ђурић (у с. Горње Тријебово);
Поповић (у с. Језерача);
Радојко Вукић (у с. Понор Горњи, друго име Пониква);
Пајић, Радонић, Радукић, Марић, Лончарић, Вукић (варош Бочац);
Драгојло Санчић и Радивој Вукчић (с. Горња Клока, насеље на месту данашњег Мркоњић-Града);
Вујић Дмитрашин (с. Блатице?);
Нико Милић (с. Доње Тријебово);
Брајић и Вукић (у Старом Селу);
Панић, Радукић, Вукић, Марић, Лончарић (у с. Средње Тријебово) итд.
Наведена имена јасно детерминишу етничку и верску припадност становника Змијања у 16. веку. Многа од њих се и данас тамо сусрећу и сведоче да је та област и касније била поштеђена од велики промена. Исламизација није продрла у села нахије Змијање.
Ако се не варам, Радонићи J1c памте да су дошли из правца Приједора, а пре тога из Црне Горе.
Иначе, Курипешић и Поседарски преносе податке о пустим земљиштима у Босанској Крајини (16. век). Лако је запазити да су насеља ретка, а број домаћинства у њима упадљиво мали.
Такво стање насељености Босанске Крајине није погодовало Турцима ни у економском ни у војном погледу. Било је нужно да се и оно доведе у склад са интересима државе у овој важној граничној области. Ти интереси су могли бити задовољени једино довођењем новог становништва и насељавањем на напуштеном и ретко настањеном земљишту.
Најпогоднији елеменат за колонизацију били су сточари, познати под именом влаха, чија је покретљивост лежала у структури њихове организације и начину привређивања. Тим елементом Турци су и раније насељавали опустошене и слабо насељене области, нарочито граничне. У току 15. века су ови сточари, чији су се матични крајеви налазили у Херцеговини, Црној Гори и југозападној Србији, преплавили знатан део Босне, нарочито њене планинске површи. Крајем тог и почетком 16. века они се у масама јављају дуж целе источне границе данашње Босанске Крајине и почињу већ тада да се насељавају на њено тле.
Сва је прилика да су и Радонићи J1c дошли у овој сеоби.
Извор: Др Милан Васић - "Етничка кретања у Босанској Крајини у 16. веку"
