Аутор Тема: Регионални идентитети  (Прочитано 18810 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #240 послато: Новембар 14, 2020, 01:38:49 поподне »
Дуго размишљах шта да вам напишем као одговор или коментар  на ову песму

Сваки народ има своју добру и тамну страну. Нема ту разлике. Тако ни код Срба из Србије и Црне Горе. О сваком народу могу се испевати и најлепше и најцрње песме. Добро, не баш о сваком, има неколиких код којих преовлађује тама.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #241 послато: Новембар 14, 2020, 03:50:33 поподне »
Сваки народ има своју добру и тамну страну. Нема ту разлике. Тако ни код Срба из Србије и Црне Горе. О сваком народу могу се испевати и најлепше и најцрње песме. Добро, не баш о сваком, има неколиких код којих преовлађује тама.

Тако је Небо!
Оним одговором управо то хтедох да кажем!

Замало да га поставим на другој теми О србству црногораца.

Некад и не знам где у нама престаје Србин.(као старији појам), а почиње Црногорац (као млађи појам). Бар код нас  који имамо.неких директних веза са Црном Гором.

Уосталом, сваки човек у сваком дану свог живота некад поступа овако, а некад онако. А ми не знамо када који предак из нас проговара.

Наравно да су народи и етничке групе који живе "ушушкано" (Загорци у Хрватском Загорју) са мање израженим "искакањима" из друштвено уједначеног и прихватљивог понашања. Па је и солидарност можда већа.

Тамо где је било више мешања и прилагођавања менталитета било је и већих "искакања" у турбулентним временима  и затварања у мање, уже "завичајне групе" у односу да тако кажем "неку већину" или неку другу "завичајну групу" тзв."збијање редова" (нагон за опстанком)

Зато ја не волим ни те поделе на Србе "гребиће", "цреваре", "џивџане " и итд.

Они јесу можда израз живог народног духа, мада се мени чини више по принципу "ако ви нас тако" - "ми ћемо вас овако".

Мени се не допада ни надевање људима којекаквих надимака и претварања тих надимака у презимена.

Али нисам ја мера ствари.
« Последња измена: Новембар 14, 2020, 03:59:02 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #242 послато: Новембар 14, 2020, 06:35:32 поподне »
Za ovu temu Regionalni identiteti sve je sadržano u delu J. Cvijića -Balkansko poluostrvo - tipovi ličnosti i podtipovi, karakteri i psihološke i fizičke osobine...
Samo što je prošlo mnogo godina od tada pa se narod usled dogadjaja u prošlom veku nekako "izmešao"...ali ipak se može se prepoznati Dinarac i bez onog  I2.. :)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5294
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #243 послато: Новембар 18, 2020, 10:46:10 пре подне »
Слушам малочас разговор са нашим познатим дисидентом, писцем и академиком, Драгославом Михаиловићем. У једном моменту помиње како је Петријин венац писао у "србијанском" дијалекту. Михаиловић је иначе рођен у Ћуприји.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #244 послато: Новембар 18, 2020, 11:20:22 пре подне »
Lično, ja doživljavam jezik ove knjige kao moj maternji, iako ne govorim tako ( ali mogu o' čas posla).

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1602
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #245 послато: Новембар 22, 2020, 04:44:21 поподне »
Ево како (шта) је о Србији, Србијанству, Србијанцима и Србијанском језику мислио почивши владика Данило Крстић

Срби (њих и не помиње)
Србијанци (Срби у Србији )
Србијани (Срби у Црној Гори -Црнигорци, Срби у Босни- Босанци, Срби у Херцеговини - Херцеговци и итд.)
Србадија (Срби у дијаспори)
Српски језик - треба да се зове србински језик

Не слажем се у погледу тога са њим.
Али поштено је да изнесем шта је он мислио о томе.

Познавала сам га и имала прилике да будем у његовом друштву, па и као гост на једној слави. Уживао је моје велико поштовање.  Нисам га чула у тим приликама да користи назив Србијанци за Србе из Србије. Да јесам - знајући себе одреаговалс бих супротстављање свог мишљења његовом. Он ми не би замерио. Радо би саслушао моје разлоге (аргументе). Веома је волео те "дискусије" о језику. Сматран је за једног од најобразованијих српских владика и зналца српског језика. Дакле, пошто је тада било прилике да дискутује о о неким другим речима ("богат" примера ради) само сам ја на губитку јер сам пропустила прилику.

Код мене, пошто се у погледу постојања "Србијанаца" не слажем са њим, донекле му је извињавајућe то што је рођен у Новом Саду (1927) где је очигледно и чуо за "Србијанце".

<a href="https://www.youtube.com/v/SkxRVD5hDSk&amp;feature=youtu.be" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/SkxRVD5hDSk&amp;feature=youtu.be</a>

Надам се да сам успела да пренесем.
« Последња измена: Новембар 22, 2020, 11:22:31 поподне Amicus »

Ван мреже Симеон Волос

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #246 послато: Јануар 19, 2021, 04:11:06 поподне »
https://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/plemena/saga_o_kucima.htm

Нисам сигуран да ли је ово права тема за овај чланак.Ако није,нека га неко из администрације пребаци тамо гдје му је мјесто.Ако сматрате да је прича неозбиљна и недостојна овог форума слободно обришите овај пост.
Сматрам да је ова тема идеална за овако нешто јер се регионални идентитети наших комшија по неписаном правилу формирају кроз мржњу према свему српском,негирањем словенских коријена као и прекрајањем и фалсификовањем историје.
Текст овог новинара,пок. Миодрага Малише Маровића,се савршено уклапа у све наведено.Текст од самог почетка па до краја има ту нескривену антисрпску и антисловенску ноту.Дјело је слободно могао назвати и “Критика Ердељановића”, било би поштеније према читаоцу.Нити једног момента исказана искрена емпатија према методолошким потешкоћама са којим се Ердељановић сусретао на почетку прошлог вијека.Наравно уз малициозне оптужбе да је био великосрпског пројекта.Неки дијелови текста имају поенту.Вреди их узети у разматрање и као тему дискусије.Са друге стране какав кредибилитет може имати човек који не разликује појам верске заједнице (Богумили) од етничке заједнице.Признајем,на моменте сам прескакао дјелове овог текста.Тај нескривени дукљански шовинизам иритира али верујем да има шта да се сазна из овог текста.Нисам историчар.Можда неко ко се баш разумије у материју може да да стручно мишљење о свему написаном.Колико је историјски утемељен текст.Вероватно добар дио и јесте али начин на који је написан је благо речено дегутантан.
Прије него ли кликнете на линк напомена да је у питању текст (или књига ако се то може тако назвати) “Сага о Кучима” Миодрага Малише Маровића са Монтенегрина сајта.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5147
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #247 послато: Децембар 25, 2021, 12:30:04 поподне »
Код Срба у Републици Српској постоји једна интересантна етнографска граница на потезу између ријека Врбаса и Босне. Негдје се и раније помињала на форуму. У суштини о њој се највише говори на подручјима додира те двије зоне, као што је случај нпр. у Прњавору. Тамо чак имају и називе за Србе из те двије етнографске зоне: Рољани и Ћоћани. У комуникацији са људима и не осјећам нешто ту разлику, све ми је то прилично исто. Међутим, етнографски и музички израз се драстично разликују. И то је оно што је најинтересантније код ове подјеле, таква драстична разлика у музичком изразу код народа исте вјере, истог поријекла на релативно малом простору.

Погледах мало на мрежи, шта народ пише о овој подјели и нађох сљедеће:
Са сатиричног сајта Вукајлија ово су "званичне" дефиниције Ћоћана и Рољана;
"Roljani
Ili Roljkani. Naziv koji Ćoćani, poznatiji i kao Ćećavci koriste za Krajišnike, i to uglavnom Srbe, zbog njihovog karakterističnog načina pevanja iz sve snage. Roljane Ćoćani smatraju gejavcima, tj. seljačinama, mada je tu mrtva trka, dok Roljani sve njih poistovećuju sa Turčinom tj. Turcima zbog načina pevanja i korišćenjem nazalnog zavlačenja glasa."

Ćoćani
Pomalo pežorativan naziv za ljude iz Posavine, Semberije, Podrinja, istočnocentralne Bosne (znači Nekrajišnike), kojega upotrebljavaju Krajišnici, a manje više zbog muzičkog rivaliteta između krajiške i izvorne pjesme (domaće nazvana šargija, mada se tako u stvari zove najkarakterističniji instrument te vrste muzike). Razlika je većinom u tome da kod krajiške pjesme počne jedan pa ga drugi prate, a teme su opjevanje preldžijskog way of life ili domoljubive (skupe se dvojica-trojica pa kukaju za Krajinom, a ustvari ih sve bole tuki za Grmeč, ljepše im je negdje u Baselu ili Hamburgu), dok šargijaši izuzetno deformiraju glasove, a teme su im manje više... ma šta dalje da vam pričam, evo vam primjera.
I još to da izvornjačku muziku prakticiraju takođe Hrvati i Muslimani, dok je krajiška muzika isključivo srpski teren."

Ево још неколико уписа на које сам наишао:

"Na prepunom Gradskom Stadionu ”Borik” u Prnjavoru sinoć su snage odmjerili najbolji muzički predstavnici dva najznačajnija regiona u Republici Srpskoj – Roljanlanda i Ćoćanlanda.
Čast Roljana branila je domaća grupa Baždareni Krajišnici dok je gostujuća ćoćanska reprezentacija iz Dervente dovela najjače iz svog muzičkog arsenala, svoj dream team, bend Upajcani Slavuji."

"Nabrojana mjesta u refrenu pjesme spadaju u tzv. ćoćane, odnosno regiju u kojoj se pjeva narodna izvorna muzika uz šargiju i violinu. Tako i počinje ova pjesma. Iz Dervente je legendarna Mara i derventske lole. Između Dervente i Prnjavora je granica, čini mi se na ''tromeđi'', a dalje od Prnjavora prema Banjaluci su tzv. roljani, koji pjevaju izvorne krajiške pjesme i ojkače."

"Ćoćani i Roljani je muzička podela, pored svih drugih podela postoji i ova. Granica između Roljana i Ćoćana nalazi se u Čelincu."

Оно што ме је увијек интересовало јесте која је подјела на нивоу села у прњаворској или челиначкој општини, тј. које је село рољанско,а које ћоћанско. Да ли има и мјешовитих села  :) И како је и кад та подјела уопште настала. Ако има неко из тог краја да зна границе те подјеле , нека јави.

За крај, један типична рољанска
<a href="https://www.youtube.com/v/ySjm8pAlecs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/ySjm8pAlecs</a>

и једна типична ћоћанска
<a href="https://www.youtube.com/v/POKkW2wsNBk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/POKkW2wsNBk</a>

и то извођењу исте групе из Прњавора.

« Последња измена: Децембар 25, 2021, 12:32:09 поподне drajver »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #248 послато: Децембар 25, 2021, 12:55:26 поподне »
"Ćoćani i Roljani je muzička podela, pored svih drugih podela postoji i ova. Granica između Roljana i Ćoćana nalazi se u Čelincu."

Оно што ме је увијек интересовало јесте која је подјела на нивоу села у прњаворској или челиначкој општини, тј. које је село рољанско,а које ћоћанско. Да ли има и мјешовитих села  :) И како је и кад та подјела уопште настала. Ако има неко из тог краја да зна границе те подјеле , нека јави.

Ово би било добро утврдити као неку "реалну" границу Крајине. Значи прелази мало источно од Врбаса. ;)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5147
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #249 послато: Децембар 25, 2021, 01:00:53 поподне »
Ово би било добро утврдити као неку "реалну" границу Крајине. Значи прелази мало источно од Врбаса. ;)

Суштински, граница иде кроз четири општине: Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош. Теслић и Дервента су у потпуности ћоћански, док су Градишка, Лакташи, Бања Лука, Кнежево рољански.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5147
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #250 послато: Децембар 25, 2021, 01:08:52 поподне »
Суштински, граница иде кроз четири општине: Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош. Теслић и Дервента су у потпуности ћоћански, док су Градишка, Лакташи, Бања Лука, Кнежево рољански.

Иако мислим да би и Кнежево могло бити гранична област.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5483
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #251 послато: Децембар 25, 2021, 01:15:48 поподне »
Суштински, граница иде кроз четири општине: Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош. Теслић и Дервента су у потпуности ћоћански, док су Градишка, Лакташи, Бања Лука, Кнежево рољански.

Мени та "ћоћанска" музика јако слично звучи гегској музици, вероватно због сличних инструмената који прате песму- шаргије и ћифтелије.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5147
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #252 послато: Децембар 25, 2021, 02:57:05 поподне »
Мени та "ћоћанска" музика јако слично звучи гегској музици, вероватно због сличних инструмената који прате песму- шаргије и ћифтелије.

Да, вјероватно ти се чини због инструмената. Али ове ћоћанске пјесме (чак и кад су без шаргије) имају нешто потпуно другачије у звуку. Горе сам поставио више новокомпоноване верзије ћоћанске и рољанске које имају и те додатке са инструментима и аранжманима. Али кад се пјевају "на суво" онда се баш јасно види та разлика.

Ћоћанска (изворна) у "на суво" варијанти из Кнежева
<a href="https://www.youtube.com/v/uIj7FN1Zzqw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/uIj7FN1Zzqw</a>

Рољанска (крајишка) у "на суво" варијанти са Грмеча
<a href="https://www.youtube.com/v/5NWMt56z3-w" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/5NWMt56z3-w</a>

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #253 послато: Децембар 25, 2021, 04:52:23 поподне »
Суштински, граница иде кроз четири општине: Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош. Теслић и Дервента су у потпуности ћоћански, док су Градишка, Лакташи, Бања Лука, Кнежево рољански.
Да ли се генетика на овој граници мења постепено или нагло.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5147
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #254 послато: Децембар 25, 2021, 05:17:34 поподне »
Да ли се генетика на овој граници мења постепено или нагло.

Не могу рећи тачно, јер нисам то детаљно провјеравао. Знам да има неких родова који су присутни и у ћоћанској и у рољанској зони, али и да има неких специфичних само за једну или другу зону. Суштински и у једној и у другој зони су то све потомци Срба у влашком статусу насељених крајем 15. и у 16. вијека, из Старог Влаха и Старе Херцеговине, али чини ми се да је код Ћоћана било доста утицаја старијег слоја босанског становништва. Да ли је то само етнографски утицај или има и генетичког уплива, тешко је рећи. И у ћоћанском и рољанском подручју основни дијалект православног становништва је ијекавски херцеговачки, и он је чистији у изолованим планинским подручјима. Срби су миграцијама у градове и у равницу попримали доста од  средњобосанског староштокавског дијалекта у тој ћоћанској зони. Можда је то био случај и у музици.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #255 послато: Децембар 25, 2021, 05:24:15 поподне »
Да ли се генетика на овој граници мења постепено или нагло.

Рекао бих да неке оштре разлике генерално нема код Срба, али се неке локалне разлике увек могу пронаћи. Оно што је индикативно, када је генетика у питању, западно од Врбаса се срећу неке подгране које се јављају и у Црној Гори, централним, па и јужним српским крајевима, док је становништво између Босне и Врбаса вероватно ближе неком средњебосанско - херцеговачком шаблону.

Наравно, присутне су и западно неке "староседелачке" подгране, као што и у Средњој Босни има досељеника из јужнијих крајева, али нека глобална слика говори да постоје одређене разлике.

На памет ми падају нпр. подгране J2a-M92>SK1356, R1a-M458>A11460, J2b-M241>PH1602, које се срећу западно, али ретко у средњој Босни.

Ван мреже Djoleat

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #256 послато: Март 17, 2023, 01:01:48 поподне »
Јбга, и хајдук је био прелеп израз, да не помињем ускоке к усташе, па ти огаде, а то и јесте циљ да ти огаде најлепше. Као светосавци ће се предтављаги највећи пљам, ко што сада патриоте бране Вука Бранковића, па ће и Косовар огадити ко што веч јест, а и светосавац је следеће на тапету.