Регионални идентитети

[Vlax]

Код нас се каже "Пречани" за становнике северно од Саве и Дунава...Војводина је 1918те је постала део Србије, али ти називи су били и пре тога, па остали и после 1918те и све до данас...али ово последње ми није баш јасно

Јесте постала део Србије 1918, али на пар дана, а онда је измењен назив у Краљевина СХС у којој су првих година постојале покрајине (Северна) Србија, Јужна Србија; Банат, Бачка и Барања (незванично Војводина), а Срем је био део покрајине Хрватска и Славонија. Касније су створене бановине, назване по рекама, а од '45. је Војводина део Србије, али се у пракси радило на јачању покрајина. Тако да није чудо што се Србијом и даље сматрала централна Србија.

Има један стих у сремачкој песми Од Бингуле Рада, где се каже: риђани су пребродили Саву, па одоше у Србију праву

[ДушанВучко]

Јесте постала део Србије 1918, али на пар дана, а онда је измењен назив у Краљевина СХС у којој су првих година постојале покрајине (Северна) Србија, Јужна Србија; Банат, Бачка и Барања (незванично Војводина), а Срем је био део покрајине Хрватска и Славонија. Касније су створене бановине, назване по рекама, а од '45. је Војводина део Србије, али се у пракси радило на јачању покрајина. Тако да није чудо што се Србијом и даље сматрала централна Србија.

Има један стих у сремачкој песми Од Бингуле Рада, где се каже: риђани су пребродили Саву, па одоше у Србију праву

Ако би бројили године проведене у некој држави, онда би Румуни у Трансилванији требали да посматрају себе на неки посебан начин у односу на Румуне из Влашке...Тотално небитно, 1918, 1945, 1989...не разумем поенту идења у "ситна цревца" око тога које године је "правно формално" Војводина ушла у састав Србије, да ли је пар дана 1918те била у њеном саставу, када стотинама година Срби живе на том простору и ујединили су се са осталим Србима 1918те

[Vlax]

Поента је да су 100 година територију јужно од Саве и Дунава називали Србијом и Србе који су тамо живели Србијанцима, па им је прешло у навику.  Наравно да су и Војвођани Србијанци из перспективе Босанаца, Херцеговаца и Црногораца.

Не знам како себе посматрају Румуни у Трансилванији, али знам како су гласали  2014 

[ДушанВучко]

Поента је да су 100 година територију јужно од Саве и Дунава називали Србијом и Србе који су тамо живели Србијанцима, па им је прешло у навику.  Наравно да су и Војвођани Србијанци из перспективе Босанаца, Херцеговаца и Црногораца.

Не знам како себе посматрају Румуни у Трансилванији, али знам како су гласали  2014 

Што се мапа тиче, није то једини случај где се изборна воља поклапа са неким ранијим границама:

али нема ту овога што је Ћосић рекао: "Треба узети у обзир и то да је Војводина формално постала део Србије 1945,  а стварно тек 1989, тако да није ни чудо што је обичан народ Србију изједначавао са ужаС-ом."
Румуни из Трансилваније не изједначавају Влашку са ужасом, нити западни Пољаци источне Пољаке...Друга ствар, а Ћосић је вероватно алудирао на то време и тадашњу политику, ту смо сви били у истом "сосу", и "преко" и "доле"...Па не може сад да се има ексклузивитет над лошим периодом историје, наспрам осталог дела државе у којој живе сународници и који су прошли све то исто...

[CosicZ]

Овде ми звучиш као "адвокат неког другог војвођанства" наспрам српства Војводине...не може се увек правно дословце извлачити из контекста, само зато што 1918те Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца није имала унутрашње уређење које би у себи садржало Србију, Хрватску и Словенију као три јединице...

Изгледа да је Пречанин увек онај с друге стране.

1918-те су одржане скупштине, једна за Срем, друга за Бачку, Барању и Банат, које су се изјасниле за припајање Србији. То се тешко може легитимно сматрати за припајање Војводине Србији, што због недефинисаних граница подручја које се припаја, што због тога што су у бирању тих скупштина учествовали углавном Срби, Буњевци и други Словени, али не и већина становника територије некадашње или данашње Војводине. У погледу легалности, већи је проблем што Србија није прогласила припајање тих територија себи, већ уједињење са Државом СХС у КСХС. Правно, те територије постају део  КСХС Тријанонским споразумом, извором траума у Мађарској и дан данас, док се на 1918 и не осврћу.

Суштина није у томе да ли је Војводина формално постала део Србије 1918 или 1945, већ да становници Војводине до 1989 нису осећали да су део Србије, па је за њих Србија била подручје јужно од Дунава и Саве, а Србијанац човек одатле. Републичка власт се није осећала у Војводини, већ се за све питао Нови Сад. Куриозитет: аутобуси ГСП Београд и сада возе само до "границе", једино сам за време ванредног стања доживео да неки уђе на војвођанску територију, али не дубоко, само 300-400 метара.
 
УжаС је ужа Србија или како су је још звали Србија ван покрајина, данас је зову централна Србија.

Не знам шта би то било "друго" или "прво војвођанство", али подржавам ритски иредентизам, повратак Панчевачког рита Панчеву, да ли се то важи? Панчево до Крњаче. Трудим се да будем адвокат историје и науке уопште, трагања за истином, а у контексту ове теме откривања када су и како називи за становнике појединих региона настали и зашто су се одржали, иако су се границе које су их условиле мењале. Такође и адвокат толеранције, на пример сматрам да не треба звати неког онако он не жели да га зову, али и да не треба проглашавати неки назив за увредљиви производ спољних и унутрашњих завера, ако он има и своје историјско објашење и традицију коришћења, а сам по себи није увредљив.

Потражио сам по форуму помињање Хрваћана, значајна за ову тему: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2145.msg123557#msg123557 , https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4486.msg118332#msg118332 , https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1917.msg102899#msg102899 .

[goca 11]

Треба то све записати, забележити, причу сваке породице - за 50 година ће то да буде највредније што имају.

Baš tako Platin. Zato sam ja svo to prošlo vreme u pričama sabrala za potomke, pa nek' čitaju ako hoće.
Što bi rek'o Sanda Arizan: K'o ima vreme i volju da čita, će sazna istoriju"

[пек]

Ево једне солидне карте области и градова у Краљевини Србији 1900. године.

То је карта срезова у Србији пре балканских ратова.

[Панић]

Поента је да су 100 година територију јужно од Саве и Дунава називали Србијом и Србе који су тамо живели Србијанцима, па им је прешло у навику. 

У Русији, рецимо, неко у Сибиру може да каже да иде у Русију, ако из Сибира иде у европски део земље.
Иако нису били под нечијом влашћу у Сибиру нити траже већу аутономију и независност.

[Ojler]

То је карта срезова у Србији пре балканских ратова.

Да, али се углавном добро поклапа са истоименим географским регионима.
Била би права ствар да се овако нешто уради за целу Србију, односно да се направи карта са народном поделом на географске регије.

[drajver]

Да, али се углавном добро поклапа са истоименим географским регионима.
Била би права ствар да се овако нешто уради за целу Србију, односно да се направи карта са народном поделом на географске регије.

Цвијићева карта поријекла становништва Србије има пописану већину области-регија у Србији, само им треба исцртати границе.

[Vlax]

У Русији, рецимо, неко у Сибиру може да каже да иде у Русију, ако из Сибира иде у европски део земље.
Иако нису били под нечијом влашћу у Сибиру нити траже већу аутономију и независност.

За Русију не знам, али знам да се у Босанској Крајини може чути да се за централну Босну каже просто Босна. И то невезано за ентитетску поделу након рата.

Мислим да је и Милан Карановић негде писао како народ у Крајини простор према северо-западу назива Крајина, а области "иза леђа", тј, ка унутрашњости Босна.


Ево карте коју сам јуче обећао. Није реч о идентитетима, већ о надимцима. Колико су тачни не знам,  за неке нисам никад чуо.

[ДушанВучко]

"Тот" је мађарски назив за Словаке, а "Тотови" овде на карти се уклапају са позицијом Словака у Бачкој (Селенча, Лалић (што је Небо поставио емисију), Бачки Петровац, Кисач...

[Ojler]

Цвијићева карта поријекла становништва Србије има пописану већину области-регија у Србији, само им треба исцртати границе.

То и јесте проблем и велики посао - одредити и уцртати тачне границе регија. Надам се да ће се неки картограф једном прихватити таквог посла (да га не прозивам лично ). У међувремену, направио сам једну карту према оној из 1900. године.

[goca 11]

Ojler vredelo je truda zaista!

[goca 11]

Ha ha ha, Vlax, ova karta je PRAVA!
To smo mi ....svi zajedno!
Ne vredi da kažeš iz Srbije brale( k'o u pesmi) odmah sledi : Znam, znam nego Oklen si?

[пек]

Бор сада има округ а 1900. није имао ни срез припадао је Поречу а по овој карти изгледа да је део садашње борске општине припадао Хомољу.

[нцп]

Не знам да ли је пригодно или не, али мислим да сваки Србин треба да се замисли над овом песмом, која је, иначе, била забрањена двадесетак година (од краја шезседетих кад је настала, па до краја осамдесетих). Аутор је Петар Пајић (6. октобар 1935 – 2. август 2017), а зове се:

СРБИЈА ЈЕ НА РОБИЈИ

1.
Ја сам био у Србији,
Србија је на робији!
Срби седе у кафани,
што пијани што поклани.
Срби леже поред друма
из глава им ниче шума.
А из сваке српске главе
теку мутне три Мораве.

2.
Српског вођу Карађорђа
убио је други вођа.
Место где је било клање
Срби зову Радовање.
Убијеном и убици
дигнути су споменици.
Сад се сваки Србин бије
са две своје историје.

3.
Србин само из ината
секирчетом млатне брата.
Док на гобље брат се сели
Србин сав се сневесели.
Празно му у родној кући
Не може се ни с ким тући!
Жао му је брата, свега,
и досада изједе га.
Мучни Србин досети се,
Узме штрањку – обеси се.

4.
Све су српске оранице
саме као удовице.
Нит се оре, нит се жање,
Србије је стално мање.
Лети јато црних птица
преко српских ораница.
И гробови небом лете,
пошли Срби да се свете.

5.
Из детињства видим слику:
лисица на дрвљанику.
Прелаз, забран и брвине,
Србија од храстовине.
Дувар пуко са свих страна,
А у кући сама Нана.
Нано моја ти нас спаси,
Не дај ватри да се гаси.

6.
Јесен касна, зима близу,
по тавану миши гризу.
Гавран стреса црна крила,
ограда се искривила.
Сиво небо, сиво поље,
вук у тору јагње коље.
Изнад кућног прага змија
реп уз главу у круг свија.
Док се мрак за видик хвата
Живим себи из ината.

7.
Под земљом сам ти видео лице
Србијо, земљо, небеснице.
Под земљом теку твоје Бистрице,
Под земљом звоне Грачанице.
Под земљом мач твој и штит се сија
под земљом цела земља Србија.

Дуго размишљах шта да вам напишем као одговор или коментар  на ову песму (и кад дођох до тога шта да напишем упадох у још већу дилему да ли да то напишем овде).

Елем, цитираћу Црногорца Милоша Шобајића (1836-1917) и оно што је он написао о Србима и Србији у свом делу  "Мемоари у моје доба" објављеним први пут у цетињским "Записима" дец..1931-јан.1933 ( који за себе каже да му је отац Михајло - Микоња од малог братства Кадовића из села Шобајића у Бјелопавлићима, а мати Петрија кћер кнеза Риста Симонова из села Велета близу Зете).

"У прољеће 1848. о Спасовудне окрене из Црне Горе и Брда велики караван гладног народа, око 700 чељади, већи дио фамилије, за сељење у Србију (...) Бјеше мир с Турском, зато путовасмо слободно преко Сјенице и Н.Пазара на карантин у Рашку. Због неке болести у Турској задржаше нас Срби у карантину и окадише неким тешким димом. Одатле упанемо у брацку Србију у којој бјеше сваког блага и добра изобиле."

"Где год би дошли свуда нам даваше ране и пића (ракије и вина) довољно и у селима и у варошима (...) У Пруговцу се насели и мој отац. Земља у селу питома и дебела, али ваља сваки да крчи трње и шуму, колико год може. Зато наши нерадни Црногорци и оставише већина њих ова дата им насеља".

Шобајић својим сународницима и савременицима замера још једну, како сам пише, "грдну ману црногорску: непостојаност, превртљивост, ропско удварање, лукаво шпијунисање, грабљивост и подлост".

Дакле - не знам да ли је горе поменута песма била израз спонтаног надахнућа о Србима "па да се Срби поправе" или је била наручена, али је није требало забранити, нека је ('артија трпи све).

Ако је до мене: у овој Србији се многи издају за Србе или се пишу да су Срби а не воле ни Србе, ни Србију.

Уосталом замислите да је у Србији неко организовао Прву и другу "похару" Куча (ужас)! И опет је то један Црногорац описао.

Па ако су Срби стварно такви као у овој песми што су описани бар нису усамљени на Балкану.

[Ojler]

Бор сада има округ а 1900. није имао ни срез припадао је Поречу а по овој карти изгледа да је део садашње борске општине припадао Хомољу.

Да, данашњи Бор је "нуспроизвод" рудника.

[Nebo]

Изненадио сам се када сам пре пар година сазнао да у Ивањици, а вероватно и у осталим местима која су била погранична према Турској до 1912. године, крајеве преко Голије и Јавора, односно Рашку област, и дан-данас неки људи зову "Турска".

Добро, није баш до "дан-данас", али јесте било до релативно скоре прошлости.
Остали су неки називи из тог периода. У нововарошком крају, где је пролазила граница до 1912. године, оне из османске границе, иако практично мештани истих села, ови из србске границе звали су "Турчијаши".
Занимљив је назив из истог краја за народ са ове и оне стране Увца - "Проводаши". На прво чувење, рекло би се да надимак долази од неке склоности ка проводу, а заправо је од израза "про воде" - преко воде. 

[Nebo]

То и јесте проблем и велики посао - одредити и уцртати тачне границе регија. Надам се да ће се неки картограф једном прихватити таквог посла (да га не прозивам лично ). У међувремену, направио сам једну карту према оној из 1900. године.

Врхунски урађено.