Док сам боравио на Косову, чуо сам да један дио косовских Срба називају џивџани, исто тако сам чуо да је то за њих прилично увредљив назив. Ако сам добро упратио овај назив се користио за Србе око Приштине, Гњилана. Не знам који простор и становништво обухвата, неко са Косова то сигурно зна боље.
Знам да у околини Гњилана постоји обичај да се уз Божићну печеницу поједе и печени врабац (џивџан) па сам тај назив са повезивао са тим обичајем. Али могуће да са тим уопште нема везе.
Служио сам војску у околини Приштине и чуо да тако зову становнике насеља Косово Поље. Нисам сазнао зашто, али о њима је владало изузетно лоше мишљење. По Вујаклијином "Лексикону страних речи и израза" џан је душа, а џандрљив неко склон свађању, па можда ситне душе или свађалице зову џивџанима.
У Панчеву постоји Србијанска улица, одмах поред Банијске, Личке, Македонске, Херцеговачке, Козарачке, Кордунашке, Војвођанске ( имамо још и Војвођански булевар и то у два одвојена дела), Црногорске итд. Старији људи из околних села користе израз Србијанац, без икаквих увредљивих намера ( не знам да ли га користе и млађе генерације), а чуо сам и да се за неког каже да је "из Прека" т.ј. са друге стране Дунава. Треба узети у обзир и то да је Војводина формално постала део Србије 1945, а стварно тек 1989, тако да није ни чудо што је обичан народ Србију изједначавао са ужаС-ом.
Историјски, Србијанац и Војвођанин су релативно новији изрази, као и Србија и Војводина, који су у свести Срба северно и јужно од Дунава заменили "Турску" и "Швапску". Питање је и зашто је прихваћен назив Србија, када Мађарску, Хрватску, Бугарску не зовемо Мађарија, Хрватија, Бугарија.
Да поменем и два данас ишчезла израза, а то су Бошњак, за Србина из Босне и Хрваћанин, за Србина из Хрватске.
