Аутор Тема: Легенда о Бошковићу и Дејану  (Прочитано 4819 пута)

Мирослав Младеновић

  • Гост
Легенда о Бошковићу и Дејану
« послато: Новембар 12, 2013, 05:26:26 поподне »

                                       147.
   ЛЕГЕНДА О БОШКОВИЋУ И ДЕЈАНУ

У време косовског боја 1389. године, поред реке Власине у месту зване „Луке“ испред села Свођа-места „Предстраже“, један косовски рањени јунак је пешице рањен дошао на коњу у ту луку.
Ту су живели тада дејански овчари у колибама и прихватили су га тако рањеног.
 Травама му видали ране.
Са собом у недрима је носио стег  честитог цара Лазара, а на коњу у рукама држао окрвављен барјак са косовског бојишта.
 По казивању солунца Никодије Петровића(83)  из Горњег Дејана,то беше Бошко Југовић- који  рањен преда стег и барјак овчарима; са заветом  да косовски барјак предају на чување  у цркви села Добро Поље. Бошко  Југовић испуни свој завет и лако испусти своју душу.
 Овчари га сахранише  ту поред својих колиба у Луци поред реке Власине.
Донедавно пред  први  светски рат са леве стране села Дејана, поред реке Власине у Луку,  постојала су  два камена поред жалосне врбе.
 Један је камен био  мали, у облуку плоче а други је био  много већи.
По предању сељана, испод оног мањег камена закопан јеБошко Југовић, а испод другог већег закопан је царев стег.
    На оној жалосној  врби, која је израсла између оба ова камена, долетела је тога  тужног дана кукавица.
Закука неколико пута, облетела око  оба камена, па прнула у ваздух пут Косовог Поља.
Тај  велики камен је стајао све до у времену првог светског рата када су бугари правили пут до села Свође, па је у прудини разбијен испред села Свођа.
 Према казивању   Тихомира  Димитријевића(1903.г) из села Свођа, то је био метеорит, који је пао са „небеса“, а та жалосна врба на којој је појала кукавица је до скоро постојала.
Турци су се каснији повукли у „Гарине“ изнад Луке, потом је село  Дејан засељено од овчара и то “на куп“ у садашње село Горњи Дејан.

 Према деди Никодији Петровић (83)из Горњег Дејана, село је добило назив по оваквој легенди:
„када је турчин изилазио коњем путем кроз букову шуму из села Свођа, онда од умора бих се овако пожалио:“дејани се, дејани док стиго овде  у Гарине“.
На турском „дејанити“ -значи мучити се:  па се турчин намучио док је стигао коњем до садашњег села Горњи Дејан.
Тако и данас у селима Дејан и Равни Дел се често користи реч:Дејани се“-као реч за онога који се „мучи“ у неком послу.

По другој легенди село Дејан је добило назив по војводи Дејану који је био властелин у овом крају у времену влдавине турака.
А сличну легенду о Војводи Дејану и настанку села Дејан; која је записана у  књизи „Легенде“ Радета Костадиновића, негде половином 20. века-испричао је те 1975. године солунац Владимир Илић(1881.г) ваљач из село Преданча, коју је чуо од истог казивача  ваљача и воденичара -Радету Костадиновићу, из села Млачиште у црнотравском крају.

У свим записима су истинита места, камен,  опис догађаја, онда имена места по војводи Дејану, Бошку Југовићу-која су у овом крају живела све до 60. година 20. века  у  памћењу и сећањима на те славне дане борбе  српског народа од петовековног турског ропства.

Данас по тим легендама  постоје махале Бошковци у Доњи Дејан и Златићево-а све је то у оквиру села Дејан:  а и места Бошков Камен и Бошковци.

 Занимљиво је и Предање о настанку села Дејан(Горњи и Доњи Дејан) на страни 355. Географске Енциклопедије Срба у књизи 1:
-До краја Другог светског рата(1945. године) села Доњи и Горњи Дејан су чинила једно насеље  село ДЕЈАН. Доњи Дејан у писаним докуметима се помиње 1876. године, када има 230 кућа и 1.598 житеља.
Село Гори Дејан су чиниле махале: Ђорђине, Преданча  Село(Г.Дејан).

По предању, ДЕЈАН  је настао после Косовског боја, када је на месту данашњих насеља-Доњег и Горњег Дејана, српског војводу Дејана, који се војском повлачио пред Турцима, затекла јака зима.
Тада је он овде поставио своју заставу и населио се.

Постоји код старијих људи  предање по коме су први становници дошли из Русије(Бошковци , најстари род и оснивач села Дејан).

    *


Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Из Рукописа: ПЕЧАЛНИК( Завичајне приче, легенде, Предања, народне изреке, клетве, Здравице и загонетке- Повласиње, 2012.г; Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац)-ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА
*
Поставио Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 12.новембар 2013.г. Власотинце, република Србија
*