2. део
Још један цитат из исте књиге (стр. 12-13) показује шта се у то време знало о Словенима пре Хуна: „За сада се може само нагађати да се под именом Лимиганата, народа који је збацио власт Сармата Аргараганата, а затим кренуо у походе на римске границе, око средине IV столећа, крију Словени (Ammianus Marcellmus, XVII 13). Времену пре доласка Хуна у Подунавље, припада вест Псеудо Цезарија о дивљим Словенима у Подунављу, али је податак тешко просторно одредити (Dialogi 110). На крају, на основу вести о народу у данашњој Војводини, који користи чамце издубљене у деблу, пије медовину и храни се просом, претпоставља се да је реч о Словенима који су живели под хунском влашћу (Prisci Fragmenta
.“
Када је археологија укључена у проучавање порекла Словена са Дунава, запретана прошлост се појавила на светлу, одећа лажне историје почела је да се пара. Кренуло се са волонтерским теренским истраживањем 1993. године. Станко Трифуновић, из Музеја Војводине у Новом Саду, добро је документовао културу Лимиганата у Банату и Бачкој, па су њене словенске особине и датовање пре Велике сеобе народа постале очигледне. Прво је спроведено ископавање код Баранде, одакле су случајни налази у музеју у Панчеву указивали на Словене из доба Велике сеобе народа. Откривено је насеље из средине 4. столећа, са јасним словенским особинама. Припадало је несумњиво народу забележеном под именом Лимиганти или SARMATAE SERVI (обично читано „Сармати робови“), што је омогућило да се повежу писани и археолошки извори. Исход је било тумачење у новом светлу догађаја у Банату и Бачкој, које бележе римске хронике и описује историчар Амијан Марцелин (Đ. Janković, The First Slavic Revolution, I-II, Serbian LiteraryMagazine 3-4 1995: 413-420; 5-6: 261-269).
Због важности открића одмах је приређена изложба у Београду и Новом Саду, па су се неки угледни археолози увредили. После наставка истраживања код Банатског Карловца и Падеја, С. Трифуновић је покушао да направи изложбу у Музеју Војводине, али се није дало, услед отпора оних којима истина није одговарала. Наредних година се као најважније показало налазиште у Чуругу, јер су нађени докази континуитета културе у доњем Потисју из доба од римског до хунског освајања. У Чуругу је 2001. С. Трифуновић приредио изложбу Музеја Војводине: „Лимиганти - загонетка археологије“ Истраживање Чуруга још увек траје.
Тако је учињен најважнији корак - археологија је доказала Словене на Дунаву у Римско доба и успоставила везу између доба пре и после римске окупације. Позивање на чињеницу да су такозвани Илири сами себе називали Венедима, што је било познато и Римљанима и Херодоту, сада је утемељено у материјалним доказима. Бранећи своју постојбину у Подунављу, Словени сада могу да се позову и на сведочанства своје културе која су оставили наши преци, а не само на предање. То што из античких писаних извора није познато садашње име Словена, више није доказ да Словени нису живели у Подунављу. Учињени су нови кораци ка повезивању Словена са Илирима, заправо древним Венедима, како су себе звали.
И на тлу јужно од Дунава дошло је до нових открића, о добу римске окупације, па се показало да је домаће становништво задржало своју културу, то јест да нису били латинизирани. Налазиште Кршће из околине Вишеграда на Дрини, Ирма Чремошник је још 1970. повезала са Словенима из доба Велике сеобе народа (Истраживања у Мушићу и Жабљаку и први налаз најстаријих славенских насеља код нас, Гласник Земаљског музеја 25, Сарајево 1970: 45-117). Недавним ископавањем у Скеланима, на Дрини наспрам Бајине Баште, показало се да је на оба налазишта заправо нађена домородачка грнчарија 3-4. столећа, веома слична истовременим налазима из Чуруга и са других словенских простора. Тако је добијена могућност поређења становништва са обе стране Дунава. Треће преломно откриће за порекло Словена у Подунављу је остава сребрних предмета нађена у Жидовару, смештеном уз Караш, између Беле Цркве и Вршца. Све околности у којима је остава нађена, јасно повезују десну обалу Саве и Дунава из доба пред римско освајање, са левом обалом Дунава у првом столећу. На жалост, истраживачи су је погрешно датовали у крај старе ере, иако је одмах запажен њен хришћански садржај.
*
Књига пред читаоцима је преглед објављених археолошких открића о Словенима у Српском Подунављу из доба римске власти, учињених у протеклих 25 година. Садржи претежно моје чланке, приказе неких важних текстова, најновије сажете текстове Андреја Обломског, и моје нове коментаре. Изложени су редом објављивања, па читалац може пратити како су сазнања напредовала. Аутори текстова се по неким питањима слажу а о другим имају различита мишљења; ипак сви донесе подједнако објективну грађу кроз документацију - слике и планове. Зато свако може самостално да извлачи закључке. На жалост, највећа количина грађе још није објављена: „мало руках, малена и снага“ Постоје и текстови о истом времену и простору у којима се занемарује или искључује присуство Словена. Они немају значаја за ову књигу јер замагљују а не осветљавају проучавање становништва и културе Римског доба уз Дунав. Они се позивају на стара тумачења грађе и занемарују нова открића. Пошто су израз идеологије а не науке, овде нису коментарисани. Нема ни чланака о Сарматима, Германима и њиховим сукобима са Римљанима, они су одавно добро познати.
Извор: Словени у Српском Подунављу Римског доба, Зборник изабраних објављених текстова о Словенима, 1998-2015, Београд, 2016.
