Нешто од тога је сигурно. Или смо староседеоци или смо дошли неком сеобом. Предање може бити и због досељавања у Башаид након укидања војне границе. Једном сам чак чуо да неке породице у Башаиду имају јерменско порекло. Ко зна... Било би лепо када би се тестирало више староседелаца Баната.
У међувремену, док сачекамо да се тестира репрезентативнији узорак староседелаца Баната, неке одговоре о Вашој постављеној дилеми можда можемо пронаћи и у дисертацији Золтана Чемереа
Утврђења и фортификације на тлу Баната од 10. до 16. века, Нови Сад, 2016.
Једна је мисао др Чемереа овдје занимљива за истакнути: "Један од најважнијих и најфреквентинијих путева соли средњовековне Угарске пружао се управо долином реке Мориша, и то из рејона Трансилваније према граду Сегедину,
569 да би се у међуречју Дунава и Тисе (северна Бачка) на овај пут надовезао пут Кализа
570 којим су товари камене соли даље транспортовани све до Батмоноштора на обали Дунава.
571"?
Трговина, трговци и трговачки путници, који, опет можда, могу бити један од заједничких именитеља овдје "актуелним хипотезама" (долазак с Куманима, Кулизима, рударима Сасима, Власима Карпата ..) "појављивања" првог претка свих балканских и српских N2 прије 700-750 година?
У овоме смислу, слично као и дан-данас у ствари, просперитет, напредак и развој поједине породице (читај хаплогрупе N2>Y7310*
) увелико би зависио од економског, друштвено-статусног као и "политичког" положаја сваког појединца посматране групе/породице? О томе размишљам као једном од могућих објашњења "експанзије" FGC28435 у веома кратком историјском периоду развијеног Средњег вијека на просторима српске краљевине тога доба?