Према увијек добро обавијештеним изворима на форуму Anthrogenica , Botai_CA BOT15 је N2-Y6503 (ERS2478500).
"Has anyone tried to find what the subclade of the Botai N sample was? It seems weird they wouldn't at least test him for Tat or other major lines."
"According to a well known Russian expert at Russian Mollgen, the Botai sample BOT15 is N-Y6503*, preceding the Balkan area N-P189.2-lineage and is related to Hungarian Pre Scythic sample IR1."
"David Anthony seemed to think Botai was the result of an eastern migration from the Volga-Ural steppe. Maybe this was the R1b people in Botai and the N-Y6503 represents the native population. Or perhaps Y6503 was already present in the Volga-Ural region (possibly why it was present in the pre-scythian). It will be interesting to see what yDNA Kelteminar had."
Имамо и аутосомални резултат BOT15 на Eurogenes Blog као и кратак коментар, у сваком случају са нестрпљењем очекујемо одговор са YFull нашем Uziju.
Botai:BOT15 (Y-DNA N, mtDNA R1b1)
AfontovaGora3 70.7
EHG 15.6
Han 12.4
Abdul_Hosein 1.4
Barcin_N 0.0
Highest EHG of the bunch which makes him the most similar to WSHG's of the forest zone. Not sure if the Iran-related admixture is noise or not, dating is not much more recent than that of the other two.
Нисмо детаљније коментарисали овај древни налаз BOT15 из енеолитске (3700-3100. п.н.е.) Ботај културе у северном Казахстану. Колико сам разумео, он је Y6503* (Y6503+, P189.2-) и требало би да је иста подграна као и IR1 из гвозденодопске Мезочат културе у Мађарској. BOT15 би, према томе, био најстарији до сад познати археогенетски N2 налаз. Ово је значајно с обзиром да је ботајска култура позната по доместикацији коња коју су највероватније самостално извели (невезано за доместикацију која се догодила у западнијој Прото-ИЕ прадомовини); Пржевалски коњи, за које се раније претпостављало да представљају последњи остатак популације дивљих коња, су изгледа ипак потомци коња које су припадници Ботај културе већ били припитомили. Пржевалски коњи нису дали значајан генетски допринос данашњој популацији припитомљених коња, те су већина данашњих коња потомци популације која је доместификована на неком другом простору, највероватније у Прото-ИЕ прадомовини.
https://en.wikipedia.org/wiki/Przewalski%27s_horseОвај налаз указује на простор централноазијске степе као главни "извор" N2 хаплогрупе, за разлику од већине подграна њој сестринске и данас далеко бројније N1, чије би ширење ка Европи можда ипак могли да вежемо за северније пределе тајге. Иако још увек није пронађен древни налаз подгране P189.2, уверен сам да ће пре или касније и он "искочити" негде на том широком степском подручју, можда баш у оквиру ботајске културе. Још је рано за велике закључке, али постоји могућност да је Ботај култура првобитни "расадник" N2 хаплогрупе. У вези са тим, занимљив је осврт финског лингвисте Аска Парполе на претпостављени изумрли језик припадника Ботај културе:
"Asko Parpola believes that the language of the Botai culture cannot be conclusively identified with any known language or language family. He speculatively suggests that the Proto-Ugric word *lox for "horse",[6] (reconstructed on the basis of Hungarian ló, Mansi lū and Khanty law, all meaning "horse"), whose origin is unclear and which does not closely resemble any of the words for "horse" from known Eurasian language families, is a borrowing from the language of the Botai culture, a word which is neither of Uralic nor Indo-European origin.[7]"
Дакле ни уралски ни индоевропски, већ самостални језик; тај закључак би се лепо уклапао и са јединственошћу целокупне N2 хаплогрупе.