Науке и научне дисциплине > Српски средњи век

Дечански катуни

(1/6) > >>

Nebo:
Пре неколико дана, на теми о старим племенима у Црној Гори постављени су изводи из Дечанске хрисовуље, и повела се добра размена порука на ту тему.

Па би ваљало да се покрене тема баш о дечанским катунима, као могућим родоначелницима неких каснијих братстава и племена Брда и Малесије.

Можда не би било лоше да се постови са те теме, а везане за арбанашки катун из Дечанске хрисовуље, преместе на ову тему.

На мрежи нађох рад Радомира Ђ. Ивановића „Дечански катуни“ из 1952. године (Историјски часопис Историјског института САНУ), где су дати пописи катуна из хрисовуље и коментари аутора.

Nebo:
Мени најзанимљивија су два катуна из Добре Реке, што је у плавско-гусињској области, односно – Горњем Полимљу. Овде би могли бити преци старих родова Горњег Полимља. Већина старинаца овог краја се иселила на север почев од 1455, када су Турци успоставили власт у овој области, па све до почетка 19. века, а нарочито 1690. и 1737. године, у две велике сеобе Србаља. Али, њихових потомака има и до данас, а засигурно међу Шекуларцима и Величанима.

Катун влаха Тудоричеваца, назван по катунару Тудорици:

Катунар Тудорица и његови синови Хотило, Степан и Бун. Бунови синови: Никола, Тврдко и Тврде. Тудоричин брат Рад и његови синови Војисал, Волица, Богослав и Војихна. Бач, ђед њихов (Тудоричин и Радов). Ово је баш бројан род и сигурно је оставио бројно потомство. Питање је само – има ли га данас у матичној области?

У катуну су још:

Војихна Драгулетић и његови синови Крајмир, Драгослав, Витан и Војимил, и
Брајун (Брајан?) Мирослалић и његова браћа Бун и Неноје.


Катун Вардиштане (и данас у Горњем Полимљу постоји планина Вардиште); у катуну су:

Буја (Боја, Бојо?) с ђецом
Приво
Балоје и брат му Ставер
Смољан и син му Раја
Дабижив и Влад (вероватно браћа) и Владови синови Беривој, Радота и Даве (?) и ђед (Дабиживљев и Владов) Озрислав
Бранислав и његови синови Милош, Драгош, Ставер и Озрислав (видимо по именима која се понављају, да је ово био катун сродника)
Добровој Стројислалић
Лале и синови му: Прве, Владимир, Петар и Шишман (!) и ђед Станислав
Предило и брат му Волица и отац њихов Десиша.

Не бих да прејудицирам, али у овом катуну има неких имена која се касније јављају у родослову племена Васојевића.

Nebo:
Међу власима катуна Сушичане (аутор их лоцира источно од Алтина, око Белог Дрима) има необичних имена:

Милош Нинетић и син му Болдовин, браћа Буцкат и Ненад и ђед њихов Трошан.
Окоје и брат му Костица и синови: Пружен, Рајан и Глкош (Гукош).
Хрсчор, брат му Раде и њихов отац Пилип.
Доброси(н), син Буниловића, и његов син Првчин.
Бранко, Будимир, Новак и ђед њихов Радан.
Брз и Рад Милешићи.
Смил и Ђин (ваљда браћа?) и његов син Мојан (имамо Мојановиће у Зети!).
Скоровој и његови синови Руђа и Рајан.

Nebo:
Власи Световрачани би могли бити становници Враке (којој изворни назив и јесте Свети Врачи) код Скадра који су имали пасишта у Хвосну?

Ономастика је словенска (што је и Врака увек била и остала до данас):

Синадин и брат му Драгосин
Војиша и син му Дабижив и ђед Кутлар (?)
Милша и његови синови Хране и Војислав, и браћа Милшина Хранислав, Војихна и Гојан
Озрислав (видимо да је ово прилично често име у оно време) и брат му Добромир и њихов отац Хлап
Драјко (Драшко?) Драгојевић
Берислав Богдичевић
Зорислав и брат му Станоје
Приван

Nebo:
Упечатљив детаљ је и помен влаха Сремљана.
Писали смо о њима раније на неким темама (Сермезијани).

У очи ми је упао старешина овог катуна – кнез Ђурађ Бранислалић. Ако знамо да у Братоножићима имамо носиоце хаплогрупе Q, и ако се она евентуално може повезати с Аварима, а знамо да су Сермезијани били око пола столећа заробљеници Авара у Панонији у 7. веку, те се онда иселили на југ у Пелагонију и одатле раселили као сточари у подручја Брда и Малесије, а надаље знамо и да племе Братоножића има предање о родоначелнику Брату који је од лозе Бранковића, као и да 1455. у Врањинском уговору имамо племе Брановићи лоцирано баш у области на север од Подгорице...

http://www.poreklo.rs/2013/06/13/pleme-bratono%c5%bei%c4%87i/

Мислим, има нешто у тој учесталости помена имена и презимена са основом „бран“ и другим детаљима овог „случаја“.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна