Станиша Радоњин је имао четири сина: Радојицу, Јована, Лаза и Бошка од којих су настали огранци Радојичићи, Муцовићи, Челебићи и Бошковићи. Радојичићи су настали од кнеза Радојице који је имао четири сина: Драшка, Николу и два сина којима су заборављена имена.
Од Драшка су Драшковићи а од њих су бројни огранци који су променили презимена: Неђељковићи, Шуњовићи, Бећковићи (од којих је књижевник Матија Бећковић), Стевановићи, Анђићи, Дуњићи, Розовићи, Сјеновићи, Вујиновићи, исељени Делимарковићи и њима сродна братства у Србији.
Од Николе је настао велики огранак Раичевићи, који се опет дели на четири огранка Крстовиће, Мишовиће, Одовиће и Зубане (од Крстовића је Предраг Шћепановић).
Од трећег Радојичиног сина непознатог имена настали су Миличићи, Јокићи и Костићи, чији потомци живе у Никшићкој Жупи у селу Дучице.
Од четвртог сина непознатог имена су по предању Марићевићи. Дакле, Радојичићима припадају Предраг Шћепановић као и Филип Тодоровић, њихово заједничко порекло се везује за Радојицу Шћепановића, војводу и кнеза ровачког из друге половине 17. века.
Тестирани Владимир Шћепановић из Новог Сада, његов огранак Стојановићи-Мандићи назван по родоначелнику Стојану као и бочни огранци (Ковачевићи, Гогићи и тд.) припадају трећој групи Шћепановића. То је једна од оних група о чијем ранијем пореклу се готово не зна ништа односно, не знају се пасови од Стојана до Шћепана из 15. века, зна се да се огранак Мандић назвао по некој удовици Манди, не зна се да ли је она била Стојанова супруга или њеног сина коме је име заборављено као ни у ком је степену сродства био Мандин супруг са осталим родоначелницима осталих огранака из ове групе. Зна се да је Манда имала синове Тура и Симона и да се претпоставља да су били средовечни 1650. године. Међутим, Шћепановић и Тодоровић деле три SNP-а испод Y189944, то су: Y250780, Y251117 и Y251345. Сви су одличног квалитета, са максималним, утврђеним рангом од по 5 звездица, што значи да представљају једну линију заједничких предака од Никше другог до највероватније почетка 17. века. Да бисмо били 100% сигурни у порекло ове линије позвали смо у помоћ лабораторију у Немачкој и поручили смо на име Предрага Шћепановића сва три SNP-a: Y250780, Y251117 и Y251345, чије тестирање спонзоришу Влада и Филип, али и на име Александра Булатовића из Ровачког Требаљева, који је од раније тестиран у Yseq-у (Y189944+), чије тестирање спонзоришемо Влада, Филип, Душан Вучковић и ја.
Разлог зашто тестирамо Булатовића на ова три SNP-a је ништа мање битан, а односи се на прецизно утврђивање старости настанка Y189944. Наиме, у зависности од оба резултата моћи ћемо да одредимо приближно тачне почетке и крајеве ових мутација на пасовима из оног родослова за прву групу Шћепановића. Ако бисмо Y189944 везали за почетак мутације код Никше другог, користећи родослов, низ мутација кроз пасове би изгледао овако:
Y189944 (Никша други, рођен око 1340.-Гојак-Шћепан)>SNP I (Станиша-Милак-Петар)>SNP II (Андрија-Никола-Радосав)>SNP III (Радоња-Станиша-Радојица, рођен око 1650).
Уколико Предраг испадне позитиван на ове SNP-ове, раздвајање огранка Мандића се десило са Радоњом, носиоцем 3 заједничког SNP-а, тј. његов предак Стојан би био његов рођени брат, док би Туро и Симон били Станишина браћа од стрица, Радојичини стричеви. Међутим, оно што мене буни јесу Тодоровићеви приватни новели колико их је остало (9), од којих ће минимум 5 сасвим сигурно бити прихваћени у Yseq-у, што значи да ће их уз ова три заједничка SNP-а имати укупно 8, а то је велики број поузданих SNP-ова од Никше другог до садашњег времена, чак и за рачуницу од 90 година по једном SNP-у у просеку. Теоретски, могуће је да Булатовић испадне позитиван на један од ова три SNP-а, што би значило померање времена настанка Y189944 за генерацију или две уназад, до Никшиног оца или деде, самим тим и остале мутације испод би се "помериле" уназад док би тај први обједињујући SNP за Шћепановиће и Булатовиће означавао да се та мутација десила код Гојака, Никшиног сина. Истовремено, ово тестирање представља донекле и својеврсни тест имплицитном племенском предању о Никши другом и његовим синовима па ће резултат Булатовића бити интересантан у том погледу и осталим Никшићима са Y189944+, конкретно Требјешанима и Вујачићу који не дели ниједан заједнички SNP испод Y189944 са Шћепановићем.
Надам се да је овај мало дужи осврт и тумачење тестирања припадника братства Шћепановића био користан у разумевању главног циља којим тежимо, што Влада и Филип то свакако заслужују, а то је профилизација овог и осталих никшићких братстава, како би у будућности олакшали посао неким новим истраживачима у откривању порекла или у потврђивању припадности некој одређеној линији и/или братству.