"Не тикај у ме!"

[Amicus]

Не знам колико сте упознати, верујем да у већини случајева јесте, али у неким земљама бивше Југославије, законски је прописано прекопавање гробаља и уништавање споменика на гробним местима, која више нико не посећује.

Оправдања, као и за све друго има, нису она толико ни непримерена, али неко ће ипак поставити питање етичности тога посла, а на крају крајева и питање уништавања својеврсног културног наслеђа, ето да кажемо простора где се то спроводи.

У последње време, медији су шарироко писали о таквој пракси у Хрватској, где се тај закон углавном примењивао на неким српским гробљима, где више није било плаћања годишње накнаде за искоришћења грбона места.

Својевремено, читао сам негде да су у Бањој Луци некој жени хтели да прекопају гроб да ли њеног сина или супруга, јер није платила дуже време ту годишњу накнаду, па је на крају око свега избио скандал.

Примери: Пакрац, Книн, БиХ

Дакле, јасно је свима нама да се градска гробља експресно пуне, да је традиција породичних гробница углавном замрла (па се за свакога копа посебно гробно место, а сам споменик заузме често и два места), али зар се оваквом праксом не обесмишљава подизање и самих споменика?

На страну, што се на тај начин затиру и писани трагови о становништву које је на том простору обитавало, и што ће по тој логици скоро сва српска гробља која су остала у крајевима одакле су Срби протерани, доћи у положај да буду прекопана.

Такође, треба рећи да је прекопавања гробаља било вероватно увек, мени је познато да су на неким гробљима где су моји сахрањивани, стари споменици (углавном порушени и оштећени) покупљени и закопани на једном месту у самом гробљу, али опет за то држах да су стари и већ пропали споменици.

Рецимо да су то неке моје импресије и размишљања, а волео бих да чујем и мишљење осталих родословаца, који сигурно знају о каквој се ствари ради.

p. s.
Наслов "Не тикај у ме!" позајмљен је са наших средњовековних споменика, и његова порука је јасна, али би можда њоме поново требало подсетити неке да размисле о том шта раде.

[Дробњак]

Мислим да је то ужасна пракса. У мом граду, када се деси такав случај, тело есхумирају и сахране у заједничку гробницу на ивици гробља али колико сам сазнао то се врло ретко дешава. Мислим да ће се у будуће то чешће дешавати јер је од ове године уведена пракса да се годишња наканада не може плаћати у напред. Пре су људи били мирни јер плате за 20-30 година. Мислим да је то јако ружно. Код нас су сада почели да наплаћују и за старо гробље у ком се готово нико не сахрањује још од 1970, сем оних који имају породичне гробнице. Већина споменика на старом гробљу је с краја 19. и почетка 20. века. Један локални историчар је поставио питање управи гробља да ли ће есхумирати и Стевчу Михаиловића, пошто ни његови потомци не плаћају годишњу наканаду, тј. никада нису ни плаћали.

да је традиција породичних гробница углавном замрла

Мислим да је то највише због тога јер је израда гробница јако скупа. Просечна гробница кошта око 3000 еура, а гробно место од 150 до 200 еура (вероватно је у великим градовима скупље).

[Amicus]

Мислим да је то ужасна пракса. У мом граду, када се деси такав случај, тело есхумирају и сахране у заједничку гробницу на ивици гробља али колико сам сазнао то се врло ретко дешава. Мислим да ће се у будуће то чешће дешавати јер је од ове године уведена пракса да се годишња наканада не може плаћати у напред. Пре су људи били мирни јер плате за 20-30 година. Мислим да је то јако ружно. Код нас су сада почели да наплаћују и за старо гробље у ком се готово нико не сахрањује још од 1970, сем оних који имају породичне гробнице. Већина споменика на старом гробљу је с краја 19. и почетка 20. века. Један локални историчар је поставио питање управи гробља да ли ће есхумирати и Стевчу Михаиловића, пошто ни његови потомци не плаћају годишњу наканаду, тј. никада нису ни плаћали.

Наравно, кад помену старе споменике, моји рецимо плаћају места за моје наврбабу и наврдеду, који имају споменике из средине 19. века. Баба плаћа, да их не би прекопали... иначе, сами споменици су у савршеном стању, и то су они пободени, који не заузимају више простора од крста, када се пободе.

Мислим да је то највише због тога јер је израда гробница јако скупа. Просечна гробница кошта око 3000 еура, а гробно место од 150 до 200 еура (вероватно је у великим градовима скупље).

Да, али данас је врло мало обичних гробних места, такозваних хумки, већ се на земљу излије бетонски оквир, и на њега подигне споменик, који за две особе сигурно није испод 1200 евра. И кад се узме капацитет гробнице, а то је углавном за четворо, дођемо скоро на исту цифру, с најмање двоструком уштедом на простору.

Моји у Барањи рецимо имају гробницу у којој их ће их на крају бити осморо. Објективно гледано, она заузима простор три гробна места, када би се људи сахрањивали једно уз друго, а овако сви су на једном месту и под "једним" спомеником.

Бабин стриц је подигао на гробљу капелу, испод које је породична гробница, не знам тачно колики је капацитет, али веће је од ове наше. Просторно, тај објекат такође не заузима више од три обична места, истина, заузима још једно са улазом... али кад се гробница попуни, улаз се зазида, и "степениште" се ослобађа.

[Бакс]

Ужасна ствар. Ја се грозим тога. Више ни она изрека "нека почива у миру" није тачна.

Не могу такве ствари да појмим. Вероватно зато што су моји сви сахрањени на селу па ми прекопавање гробова никад и није пало на памет.

[Дробњак]

Што се тиче цена, нажалост добро сам упућен јер сам зимус имао смртни случај у породици. С тим што је покојни деда припремио гробно место, тј. озидао бетонски тротоар па нас то није коштало. И он је сахрањен на селу тако да се тамо ништа не плаћа. Што се тиче гробница оне нису обичај свуда. Изузетно ретко се налазе по централној Србији, готово само у градовима. По селима су почели да их зидају гастарбајтери у задње две-три деценије. А у Црној Гори колико знам породичне гробнице су доминантне, бар у овом старохерцеговачком делу Црне Горе. Негде их има и по дванаесторо унутар гробнице. У Дробњаку је чест случај да се премештају покојници, што је у Поморављу незамисливо. Моје село на пример, има три гробља и једно две-три гробнице по сред поља. Последње гробље је настало почетком '90-их када је неко преминуо усред зиме када је река била набујала и ниво воде је био пар метара изнад моста, па нису могли да пређу и сахранили су га на свом имању. Онда су после остали припадници братства полако почели да своје покојнике преносе на то место и тако је настало гробље. Пошто је било ближе и њиховим комшијама онда су и они пренели своје покојнике. Тако да сад на том гробљу има гробова Пејановића, Ђедовића и Јауковића, док се остала братства углавном сахрањују на сеоском гробљу.

[Amicus]

Градско гробље у мом граду, не верујем да има и једну гробницу, или тога бар нема међу новијим гробовима. А гробље само по себи је релативно ново (отац каже да је отворено пред рат, значи вероватно тамо '80-их година). Јасно је само да је цело гробље закамењено мермером.

Муслимани, они су некада постављали само нишане, али видели од хришћана, па сад и они имају полочу на земљи, а споменик у форми наших, само уместо са хришћанским, оно са муслиманским симболима.

На старом гробљу, искрено никада нисам ни био, оно је било заједничко православно-римокатоличко, док су муслимани имали три своја стара гробља. Данас се углавном сви сахрањују на ново, које је већ сада огромно, и врло брзо ће га попунити.

И мени је јасно, да ту настаје проблем, где сад наћи нови простор за гробље... али требало је још давно мислити о томе да се једним умрлим не заузимају два гробна места, већ да се два гробна места искористе за бар четворо умрлих... поготово кад је реч о људима који су били породични. Овако, има случајева где седам-осам лица заузме простор за 15 гробних места.

[Wolf Sagash]

Наше породично гробље у Љубињу, данас и градско гробље  је спецификум на овим просторима. Наиме, оно је гробље још од античких времена, па кад смо копали гробове сродницима и комшијама увијек смо налазили кости орјентисане по свим правцима. Те кости уредно сакупимо, и неки је обичај да их сахранимо у наше гробнице. И данас у гробљу има стећака, чини ми се 23. Могу мислити шта је археолошких артефеката пропало, јер сам ја има неколико година нашао фантастичне керамике из свих периода. Често се набасе на темеље неких грађевина зидане тесаним каменом. Наша црква је обновљена, односно дјелимично  сазидана од стећака 1867. године, те се још на њој види трагови украса, а има једно 15 година генијалци из општине уз благослов тадашњег свештеника двадесетак доступних стећака премјестили су на нову локацију. У последње вријеме уведено је мало реда, па је забрањено самовољно копање. Моја породица је прва уз цркву, а иза нас су Турањани, међутим у вријеме комунизма било је пар  локалних самовољника који су своје гробнице зидали уз цркву и у њих преносили кости родитеља са села. Све је зависило од свештеника. Неки би подлего притицима неки не би ни за живу главу. Иначе зидана гробница за двоје са озиданом двоструком избом тротоаром и изливеним оквирима кошта 550 еура. У цијену је урачунато гробно мјесто које кошта 50 еура. Ми старосједиоци не плаћамо тих 50 еура, а остали плаћају. За одржавање гробља плаћа се 6 еура годишње, с тим да старе споменике моје породице најчешће ја одржавам и чистим. Иначе, Број 1, приликом посјете Љубињу се изненадио када сам му показао у једва тридесетак квадрата, споменике, родитеља, ђеда и бабе, прађеда и прабабе, чукнђеда и чукунбабе, наврхдједа и наврхбабе и аскурђела.

[Amicus]

Још једна вест која се тиче ове теме, а коју је пренео портал Расен.рс, а објавила је РТРС.

Са сарајевских гробаља уклањају 13 000 српских гробова, а кости спаљују

Власти у Сарајеву наложиле су радницима гробаља у том граду да прекопавају гробове давно умрлих, међу којима је највећи број Срба, јер њихова родбина расејана по свету после прогона током протеклог рата не плаћа редовно накнаду за одржавање гробова, пише бањалучки Глас Српске. Пртпарол Јавног комуналног предузећа „Покоп“, које има надлежност над седам гробаља у кантону Сарајево, Најда Вранић Беширевић рекла је да ће бити уништено између 12 000 и 13 000 претежно православних гробова чије ће се кости ископати и пренети у костурницу на спаљивање.



Посмртно етничко чишћење

За ово „посмртно етничко чишћење“ Беширевић се позива на одлуку о уређењу и одржавању градских гробаља коју је донела Скупштина града Сарајева. Њом је дефинисано да се гробно место или гробница могу прекопати десет година после сахране у случају да нису одржавани и да се за њих не плаћа накнада.

Из Сарајева је током рата и после протерано око 150.000 Срба, који су данас расељени по свету и многи од њих не знају за ову одлуку. Годишња такса за одржавање гробних места износи 4,25 евра. То значи да се дуг протераних сарајевских Срба за 13 000 гробних места мери милионима евра

Разлози за уклањање и спаљивање гробних остатака

Као разлоге за спаљивање у сарајевском комуналном предузећу наводе:

Непотпуна документација о гробном месту
Десет година није плаћана накнада за њихово одржавање од стране рођака протераних из Сарајева
Запуштени српски гробови нарушавају изглед гробља
Српски гробови угрожавају безбедност.
Како је ван сваке памети постављати услов накнаде за гробарину људима који су из Сарајева протерани, власти града Сарајева овим поступком показују своју намеру брисања свих трагова српског постојања у овом граду. У питању је лицемерно поигравање са законом и осећањима људи протераних из Сарајева.

Позивати се на рат у једном случају, а правити се као да га није било у другом показује сво лицемрје тамошњих власти у односу према српском народу.

Реакције Удружења породица несталих

Председник Удружења породица несталих сарајевско-романијске регије Милан Мандић каже да се ради о великом броју гробних места и гробница и да је међу њима највећи број оних у којима су посмртни остаци Срба.

– Одлука највише погађа Србе јер њих више и нема у Сарајеву, па како онда неко може очекивати да се неко брине о гробовима њихових предака и чланова породица. То је још једно етничко чишћење, овога пута мртвих Срба, чиме се постепено бришу сва знамења која показују вјековно битисање Срба у Сарајеву – рекао је Мандић.



Девет гробаља на којима се уклањају гробни остаци Срба

Покоп“ управља с девет гробаља на подручју Кантона Сарајево – „Баре“, „Лав“, „Стадион“, „Свети Јосип“, „Свети Марко“, „Свети архангели Георгије и Гаврило“, „Свети Миховил“, „Обад“ и „Влаково“.

Према сведочењу малобројних Срба који живе у Сарајеву, највеће је „одстарњивање“ гробова и посрмтних остатака Срба на највећем градском гробљу Баре.

Наставак следи...

[Amicus]

Наставак...

Бившем Сарајлији спаљени очеви гробни остаци

Бивши Сарајлија који данас живи у Србији каже за „Глас Српске“ да је прекопан гроб његовог оца у гробљу „Баре“.

– За ту страшну вијест сам сазнао од познаника. Када ми је јавио да је гроб прекопан отишао сам и једва дошао до посмртних остатака оца који су били склоњени. Отац је ту сахрањен осамдесетих година прошлог вијека, а моја породица и ја смо током рата и етничког чишћења истјерани из тог града. Због даљине нисам могао редовно да идем на гроб оцу, а ваљда би требало да буде разумијевања за ситуацију у којој су се нашли сарајевски Срби, а не да они буду најчешће на мети одлуке за коју многи и не знају. Шта ће бити са посмртним остацима преминулих чије су породице расуте широм свијета – каже наш саговорник, који због страха од нових непријатности у Сарајеву није желио да му откривамо идентитет.



Реакције из скупштине Србије

Председник Одбора за дијаспору и Србе у региону скупштине Србије Иван Костић тврди да Србија под хитно мора да реагује на скандалозну одлуку власти у Сарајеву.

– Ово је још један показатељ да Срби у федерацији нису добродошли и да тамо постоји велика мржња према нашем народу. Политика коју води ова власт у Босни и Херцеговини неминовно води у нове сукобе и у будућности од њих не можемо очекивати ништа боље или другачије. Мислим да Република Српска и Србија морају да се политички заложе да престане скрнављење гробова наших људи. Ако треба, нека ми као земља платимо дуг за гробна места тих људи, али ово не смемо да дозволимо – истиче Костић.

Позивају грађане

Позивамо грађане да се јаве у неку од гробних канцеларија да би употпунили документацију, јер уводимо географску информациону евиденцију гробних мјеста – навела је Вранић-Беширевић

Прекопавање гробног мјеста или гробнице обавља се након што се о намјераваном ископавању објави обавјештење у „Службеном листу“ и у једном од дневних листова, а у случају да се у року од два мјесеца од објављивања обавјештења нико не јави.

Ексхумације ради продубљења гробног места без захтева сродника у Сарајеву су већ рађене од 1992. до 1995. године на гробљима у кошевској долини, јер „Покоп“, како тврде, није имао на располагању других гробљанских површина за сахрањивање погинулих и умрлих особа. То је рађено тако што су после ексхумација посмртни остаци прелагани и спуштани на такозвано дупло или тројно копање. Данас се пракса из ратних дана наставља на још драстичнији начин.

Пракса погребних предузећа у Европској унији је да странка може уплатити накнаду за одржавање гробља до 13 година унапред, док се у Сарајеву то може учинити само за годину.

УПОЗОРЕЊЕ: На гробове лепе обавештења да гробно место није плаћено и да ће бити прекопано



Сасвим другачија пракса у Бањалуци

У Градском гробљу Бањалука кажу да не посежу за прекопавањем гробних места, иако има много гробница за које више од десет година није плаћена накнада.

– Таквих радњи до сада нисмо имали – рекли су у том предузећу.

Прекопавање гробних места регулише Закон о гробљима и погребној делатности РС. У том закону је наведено да се гробно место, односно гроб који није одржаван и за који нису плаћани трошкови одржавања гробља најмање десет година сматра напуштеним, али погребна предузећа због осетљивости тих случајева избегавају да га примењују.



Срамна одлука сарајевских власти дала сигнал вандалима

Сарајевске Србе узнемирили су и вандали који су протеклог викенда оборили и оштетили неколико споменика и почупали крстове на православном гробљу у насељу Бријешће.

Извори: РТРС, Глас Српске, ИнфоБијељина, Информер

Овако ће и стећке на крају да поваде и гробља да прекопају.

[сɣнце]

У Немачкој је изгробавање сасвим устаљено поступање ( normalna praksa)
Зато ћу ја лепо у огањ, а прах у земљицу и ту да се усади дрво. Од дрва корист и народу, да дише чист ваздух и склони се под сенку, та и родбини, да има где чинит тризне.

[Азот]

У Немачкој је изгробавање сасвим устаљено поступање ( normalna praksa)
Зато ћу ја лепо у огањ, а прах у земљицу и ту да се усади дрво. Од дрва корист и народу, да дише чист ваздух и склони се под сенку, та и родбини, да има где чинит тризне.

http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/505813-hit-sahrane-japanci-postaju-drvece-kad-umru

[сɣнце]

http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/505813-hit-sahrane-japanci-postaju-drvece-kad-umru

Hvala

Jedna narodna pjesma sa sličnim motivim

Lěpu šetbu šetaše jedna mlada vlahinjica,
Šetbu mi ti šetaše; višnjega boga moljaše:
"Nemoj mene, Bože, živom željom umoriti,
Živom željom umoriti, ljutom strělom ustrěliti,
Neka mi se naljubim jednoga gizdava junaka.
Na glavu mu nanosim zelen věnac od masline,
Na rucě se nagledam zlatan prsten od hiljade,
Ako hoćeš, mili Bože, mene živom željom umoriti,
Satvori me, moj Bože, vitom jelom u planini,
Od moěh lijepěh kosa sitnu travu dětelinu,
Od moěh crněh oči dva hladenca bistre vode,
Kada bi došao moj gospodar u planinu lov loviti,
Da bi mi on počinuo pod zelenom vitom jelom,
Konje svoje napitao sitnom travom dětelinom,
A napojit sa dva hladenca bistre vode.
Što je Bogu molila, to mu je i umolila!

[нцп]

У Немачкој је изгробавање сасвим устаљено поступање ( normalna praksa)

Па и на градским гробљима у Италији!