Случај вампиризма пок. Петра Благојевића:
„Петар Благојевић, у аустријским изворима Peter Plogojowitz, за кога се везује легенда да је после смрти постао вампир, умро је 1725. године у селу Кисилова, данашње Кисиљево код Пожаревца.
Извештај аустријског службеника Frombalda о овом случају, објављен у бечком часопису „Wienerisches Diarium“, вероватно је један од првих помена вампиризма у Европи новијег доба:
„Десет недеља после смрти поданика по имену Петар Благојевић, настањеног у селу Кисиљево у Рамској области и сахрањеног у складу са српским обичајима, испоставило се да је у истом месту за седам дана умрло још девет особа, што старијих што млађих, и то након двадесетчетворочасовне болести. А сви они су изјавили још за живота, истина на самртној постељи, да им је горепоменути Благојевић, који је преминуо десет недеља раније, долазио у сну, спуштао се на њих и давио их, па су морали да поклекну пред овим духом. Остали поданици су били веома узнемирени, чему је посебно допринела чињеница да је жена покојног Благојевића изјавила да се њен супруг вратио и тражио опанке или ципеле, а да је онда напустио Кисиљево и отишао у друго село. Пошто се овакви људи (које они називају вампирима) могу препознати по различитим знацима, као што су тело које се не распада, боја коже; коса, брада и нокти који и даље расту, поданици су једногласно одлучили да отворе гроб Петра Благојевића и да провере да ли се на његовом телу могу видети горепоменути знаци.
У том циљу дошли су код мене и затражили, након што су ме информисали о овом случају, да заједно са локалним попом, или парохијским свештеником, присуствујем прегледу гробнице. Иако сам се у првом тренутку успротивио, рекавши им да би најпре требало савесно и понизно обавестити цењену Управу и сачекати њено узвишено мишљење, они се нису уопште са тим сложили, него су ми само кратко одговорили да ја могу да поступим како желим, али да ће они, ако то не буде у складу са њиховим обичајима, морати да напусте своја огњишта и домове јер злодух, док стигне милостиви одговор из Београда, може да уништи цело село, што се већ дешавало у турска времена, а они то не желе да чекају.
Пошто ни лепим речима ни претњама нисам могао да одвратим ове људе од одлуке коју су донели, отишао сам заједно са градиштанским свештеником у село Кисиљево и извршио увиђај свеже ископаног тела Петра Благојевића, нашавши крајње истинитим да, пре свега, није ни најмање био присутан мирис карактеристичан за мртве, а да је тело, изузев носа који је делимично отпао, било у потпуности очувано. Коса и брада, па чак и нови нокти (стари су отпали) наставили су и даље да расту; стара кожа беличасте боје била је згуљена, а испод ње се стварала нова. Лице, шаке, стопала и читаво тело били су у ништа лошијем стању него за живота. Немало изненађен приметио сам свежу крв у његовим устима, која је, по општем уверењу, припадала некој од његових жртава. Укратко, били су присутни сви горепоменути показатељи које такви људи имају. Када смо свештеник и ја завршили увиђај, расположење присутних прерасло је из узнемирености у бес, па су поданици великом брзином наоштрили колац у намери да њиме прободу тело покојника. Затим су га прислонили на његове груди и проболи, након чега је не само из срца, него и из ушију и уста потекла свежа крв, а појавили су се и неки други знаци (које бих уз дужно поштовање прећутао). Коначно, у складу са њиховим обичајима, спалили су више пута помињано тело ин хоц цасу до пепела, о чему извештавам хвале вредну Управу и истовремено бих се усудио да затражим, ако је у овом случају учињен неки пропуст, да се он не припише мени него руљи која је била обузета страхом.“
Frombald,
царски начелник Градиштанске области (1725)
http://skriptorijum.blogspot.rs/2012/05/petar-blagojevic-prvi-srpski-vampir.html