Уосталом, у којој регији носилаца E-V13 има највише у апсолутним бројевима?
На то питање је тешко одговорити јер се регије могу произвољно дефинисати.
Ако би посматрали државе као регије онда су Италија и Немачка са највећим бројем мушкараца који су E-V13, по мојој процени по 2 милиона и у једној и у другој држави. После њих следе Румунија и Украјина. Ово разматрање укључује и Северно Афричке и земље Блиског Истока где је заступљеност E-V13 занемарљива.
Нећу те питати како је E-V13 стигао до подручја Трипољске културе, јер сам свестан да су безбројни могући сценарији за то. Међутим, јако ме занима на основу чега си извео закључке да се мутација десила тамо? Да ли мислиш да су носиоци E-V13, међу осталима, развили Трипољску културу или мислиш да је до мутације дошло негде на том простору, невезано за поменту културу?
Не мислим да се мутација десила тамо, могла је да се деси било где у Европи или ван Европе. Такође не тврдим да је E-V13 била већинска хаплогрупа Трипољске културе.
Мислим да је Трипољска култура простор и време са ког је кренуло ширење E-V13.
Ево неколико аргумената:
1. Најближи E-V13 предак је Е-L618, а резултати који су Е-L618(xV13), тј негативни на V13 су до сада забележени само у Европи. Ипак постоји не баш велика могућност да будућа тестирања покажу присуство овог SNP-а и ван Европе.
2. Да је простор са ког је E-V13 почео са ширењем био ван Европе, било би за очекивати да и данас имамо значајну бројност E-V13 на том неком изваневропском простору. Таквих области-кандидата за прадомовину ван Европе ја не видим.
3. По мени, једине две хаплогрупе за које је реално да су почеле ширење ка Европи са Балкана су G2a и J2a (пре тога дошле из Анатолије на Балкан). Поред тога има доста аргумената да су обе ове хаплогрупе дошле на Балкан пре E-V13. Ако је E-V13 почео ширење са Балкана након што су G2a и J2a већ биле значајно заступљене на Балкану онда би се и те две хаплогрупе прошириле Европом у приближној мери у којој је то случај са E-V13, а то није случај. На пример, G2a је много мање заступљена у Источној Европи од E-V13 (Украјина је добар пример).
4. Посматрајући добар број других хаплогрупа I1, R-Z283, R-Z2103, I-CTS10228, R-DF27, већ поменуте G2a и J2a, и има их још, може се видети да су смерови њихових ширења или са севера радијално ка другим областима (најчешће ка југу и западу) или са истока радијално према западу. То је донекле и логично, јер су људи изгледа мигрирали ка областима где је клима била повољнија. За мене би било изненађење да се за било коју хаплогрупу па и за E-V13 покаже да се ширила са југа ка северу Европе.
5. Још није утврђено да на Балкану постоји нека E-V13 грана која не постоји у другим деловима Европе, а то је за очекивати ако се ради о области одакле је кренуло ширење. Са друге стране постоје гране које се могу наћи само у северној половини Европе.
6. До сада откривени праисторијски ДНК не иде у прилог теорији о уласку E-V13 у Европу преко Анатолије и Балкана.
7. За хаплогрупу R-Z2103 се верује да је у Анатолију мигрирала са Балкана и то у периоду када је E-V13 већ морао да буде у Европи. Данас R-Z2103 има неколико пута већу фреквенцију у Анатолији од E-V13, што је тешко објаснити ако се полази од претпоставке да су обе хаплогрупе биле на Источном Балкану у прибижно исто време. Тј логичније је да E-V13 није био на томе простору у време миграција R-Z2103, али је сигурно да је E-V13 већ био у Европи.
Мој закључак је да једини простор са ког је могло да крене ширење E-V13, а да при томе није у сукобу ни са једним горе наведеним критеријумoм јесте простор (и време) Трипољске културе.