Е, тада почиње стварање митологије. Одједанпут, Потолићи постају Пјешивци, а оне праве Пјешивце код којих је њихов предак дошао, проглашавају за Лужане, Шпање, итд, све само да нису Пјешивци, јер Пјешивци могу бити само тај владајући слој. Када постану јачица, како се то код нас каже, они почињу додатно да угрожавају староседеоце, притискајући им земљу и вршећи свакакво насиље над њима, уз образложење да они нису Срби, него неки стари народ, итд, итсл. Исељавање староседелаца се тако наставља и убрзава. До почетка 20. века, када су почела прва озбиљна етнолошка испитивања ових области, у Пјешивцима су Потолићи апсолутна већина, а родови за које се каже да су Шпањи или Лужани могу се избројати на прсте једне руке. Такав образац налазимо и на Цетињу и у Његушима и код већине Брђана, затим (убеђен сам) и у Дробњаку, итд. Код већине Брђана не постоји онај детаљ о преузимању племенског имена, већ су племе прозвали према свом родовском имену (Кучи, Васојевићи, Бјелопавлићи, Братоножићи, Пипери).
Племенска свест, по мени, почиње онда када су Потолићи већ толико бројни да преузимају назив старијег становништва. Чињеница да они јесу племе - истог порекла у мушкој предачкој линији, то им даје за право. Када се то догодило, сад можемо нагађати. С обзиром на број становника у нахији Пјешивци 1520-их година, од којих мушких Потолића има можда 5-6, мислим да је требало да се намножи поприлично Потолића да би постали бројно надмоћни. Уз ратове 17. века и исељавање, велики притисак на староседеоце крајем 17. века, мислим да је почетак 18. века објективно тај тренутак. Колико сам проучавао, и у неким другим племенима Катунске нахије, то је време кад новији слој становништва преузима примат.
Данас кад тестирамо генетички нпр. Пјешивце, код огромне већине (ако не и свих) налазимо исту хаплогрупу. Онда би неко можда оспорио све ово што пишем питањем - па где су ти староседеоци. Остао би можда барем неки староседелачки род. По негде се заиста може наћи и неки староседелачки род (нпр. Кричи у Годијељима, Дуловићи и остали у Морачи, неки стари родови у Ровцима, Мрке у Пиперима, родови који су потомци Матаруга у Брдима, итд), али је много више родова који су се иселили из некадашње матице. Ако погледате порекло родова у Боки, Грбљу и Приморју, већина потиче „из Црне Горе“. Под Црном Гором се у Приморју превасходно подразумева Катунска нахија. Са друге стране, староседеоци севера Црне Горе су више били упућени на исељавање према Србији, а они из Високе Херцеговине према западнијим деловима Херцеговине, Босни и Подрињу.