записи из прве половине 13. вијека:
Хумски кнез Андрија обећава Дубровчанима мир, слободу трговине и законску заштиту — 1235. године
Вă име оца и сина и светаго духа. Ја кнез вели хлмски Андрěј, сă всěми властели својими клну се кнезу дубровăчкому Жан Дандолу и властелом дубровăчким, и всěј опћинě градској, у Господа Бога, и у свето јеванђелије, и у чăстни животворешти крст господăњ и у 380 светих отăц иже у Никеји да имају мир сă вами у вěки, како су и моји старě имали с вашими старěјшими у стари закон, да ви је отворена земља моја у всěх ваших печалех, а правина да јест; а ваш чловěк ки приде у земљу моју невољов кому је искана правина, и неисплњена му буде, да стане и да учини правину; аће ли приде так чловěк кому нě искана правина, да му се не узме ни тăнăк конăц доку појде у своје мěсто и тамо да учини правину по том. И да не приду врх вас с вашим врагом. Ако ли сије прěступљу, да ме сăпне Бог, света Богородица и вси свети.
Краљ Стефан Владислав обећава пријатељство Дубровчанима ако испуне своје обавезе према њему — између 1234. и 1235. године
Ја Стефан Владислав, с помоћију Божијов краљ всěх рашких земăљ, и Диоклитије, и Далмације, и Тровуније и Захлмије, обећавају се вам гостем дěдинěм ми и очињěм и мојим, кнезу Дубровăчкому и всěм властелом и всој опћинě градској од мала до велија, својим си хтěнијем, чистěм срцем, без всакога пропадства јакоре од дăнăшњега дне, ако ми стојите у сијеј клетвě, у коју ми сте се клели, да и до мојега живота да ви држу у всакој правдě, како ви је држал дěд и отăц ми, и да ви не створју никојегаре зла никимре концем, доку не створју с вами трех суд: ако ли сије прěступљу, да ме Бог сăпне и света Богородица и вси свети угождăши Богу от вĕка.
СТЕФАН ВЛАДИСЛАВ С ПОМОЋИЈУ БОЖИЈОВ КРАЉ ВСĚХ РАШКИХ ЗЕМăЉ И ПРИМОРСКИХ
Краљ Стефан Владислав окривљује грађане Дубровника за напад на његова села и заробљивање и убијање његових племића — између 1238. и 1240.
По милости Божијеј, ја Стефан Владислав пишу тебе, кнеже дубровăчки, и всеј опћине. Ја сăм имал к вама обěт, да пријам тому граду, и да му работам уз јегову почăст; а ви се сте обећали и рекли: "да се седе твоја села свободно и твоји људије"; да ја сăм бил рекăл мојим људем, да се не боје ништаре; да ви како си се сте научили по клетве наша села и наше бољари јемати, такози сте и мне учинили, давше своју руку и своју веру, тере моја села пленили и бољаре јели*, а друге исекли. Да у том Бог да расуди, на ком је клетăв остала, а ви што можете чинити, чините. Бог ви дај здравје. Стефан Владислав
*јели - од глагола јeти - узели, узети
Повеља краља Владислава Дубровчанима — око 1240. године
Степан Владислав, милостију Божијов краљ српски, давају своју милост пријатељем својим властелом дубровăчским и всěј опћинě градској, и праштају им могорише, что су давали од Жрновнице, и никим концем да им се сије не потвори ни од мојега брата ни од приснога кога љубо, доколě стоје сă мнов у правдě коју имам с њими. Кто ли сије потвори, да је проклет од Бога и од всěх светих.
СТЕФАН ВЛАДИСЛАВ ПОМОЋИЈУ БОЖИЈОВ КРАЉ СРПСКИ
могориш - дажбине Дубровика за винограде на српској земљи
Повеља хумскога кнеза Андрије о пријатељству и трговини, Написана између 1247. и 1249. године
В име отца и сина и светаго духа.
Ја, кнез вељи хлмски Андрĕј, с мојими синăми, жупаном Богданом и с жупаном Радославом, и с мојими властели, ки су здĕ потписани, клнемо се кнезу дубровăчкому, Јакову Длфину, и властелем дубровăчким и всĕј опћинĕ градској у господина Бога, и у свето јеванђелије и у чăстни и животворешти крст господăн. и у 318 светих отацă иже у Никеји:
Да имамо мир с вами у вĕки, како су имали и наши старĕши с вашими старĕшими у стари закон,
да ви је отворена наша земља о всĕх ваших печалех, и да си иду Дубровчане по нашĕј земљи с својим добитком и с својими рĕчми, спасени буду стојеће, придуће, поидуће, а правина да јест.
А ваш чловĕк, ки приде у нашу земљу невољов, кому је искана правина и неисплњена буде - да стане и да учини правину.
Ако ли приде так чловĕк, кому не искана правина - да му се не узме ни тăнăк конăц, доку појде у своје мĕсто, и тамо да учини правину.
По том и да не придемо на вас с вашим врагом.
А да се нĕкоја кривина међу нами учини - да се с правинов исправи у стари закон, а мир да се не руши.
Си су Хлмљане који се клеше: Хрелко Растимирић, Добровит Радовчић, Хрела Стĕпковић, Одумисл и Стрĕзимир Адамовића, Чепрна Осилић, Хранислав Првославић, Бигрĕн Мрђић, Добромисл Побратовић, Десĕн Беривојевић, Радован Привидружић, Хрела Десавчић, Прибĕн Злошевић, Тома Чупетић, Галăц Влксанић, Хрела Хранидружић, Прĕдислав Влкмирић, Воимир Влктић, Богдан Добромирић, Хрватин Турбић, Првослав Проданчић, Братослав Влковић, Берко Радованић.
Ако ли сије прĕступимо, да ни Бог сăпне, и света Богородица и вси свети !
† Крст кнеза Андрĕја
Повеља краља Владислава Дубровчанима — око 1240. године
Степан Владислав, милостију Божијов краљ српски, давају своју милост пријатељем својим властелом дубровăчским и всěј опћинě градској, и праштају им могорише, что су давали од Жрновнице, и никим концем да им се сије не потвори ни од мојега брата ни од приснога кога љубо, доколě стоје сă мнов у правдě коју имам с њими. Кто ли сије потвори, да је проклет од Бога и од всěх светих.
СТЕФАН ВЛАДИСЛАВ ПОМОЋИЈУ БОЖИЈОВ КРАЉ СРПСКИ
Овдје би требало додати и четири повеље бана Матеја Нинослава. Ако неко има њихове текстове, нека их постави.
