Аутор Тема: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године  (Прочитано 9265 пута)

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #80 послато: Децембар 31, 2020, 06:10:31 поподне »
Немањићи су изданак Вукановића...ту долазимо до границе, тј. Марка и Вукана и дилеме да ли су они непознатог порекла или изданак лозе Војисављевића
Волио бих да ти нешто сувисло могу одговорити али не знам.Мене је та наша митоманија довела до слепила и ја у ништа не вјерујем осим у науку.Пошто и ово чиме се овде бавимо спада у научну грану тако и ја ту потврду очекујем научно образложену...

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #81 послато: Децембар 31, 2020, 06:57:42 поподне »
Бојим се да тај дух времена постаје све већи и већи, сад ја у фази духчине...али да се не враћамо на архиве сад, није поштено а ни државотворно😎А кад већ споменух архиве, јадни смо ми и наш понос кад за сваку ситницу трчимо ђа у Стамбол, ђа у Дубровник, ђа у Беч, ђа ђе год и наравно да сам свјестан свих пожара, бомбардовања, систематских уништавања али опет, мало је и срамота тражити одговоре на све стране...

један од најбољих одговора 2020. г ! thumbs up :))
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #82 послато: Децембар 31, 2020, 08:08:05 поподне »
Чак мислим да смо ми били привилеговани и у Аустрији у односу на Хрвате (као Крајишници, војници), без обзира што су Хрвати били католици а ми православци у католичкој држави...Одатле и датира вероватно њихова нетрпељивост према нама (ми смо њих прозивали коњушарима, а они стекли нетрпељивост и завист према нама због бољег положаја)

У принципу и ја сам склон таквом гледишту узрока српско-хрватске нетрпељивости, али ту треба бити опрезан и  не подлегати митоманији, као што неко рече.

Да, све смо ми то нашом крвљу стекли, али када се враћа Крајишник из боја на коњу, усправан, а онај Хрват чисти испред штале копита и тимари газдиног коња, па гледа испод ока овога на коњу и мисли (погледај овог шизматика како се испрсио, а ја овде чистим)...Још ако му наш намигне и пита "како иде посао", овај већ га замрзи...мислим да су ту корени њиховог односа према нама

Сцена јесте филмска, али не баш тако реална. :)
Нису Крајишници били само православни, већ и велики број католика. Крајем 18. века однос је био 1:1. Ми некако заборављамо борбе хрватских феудалаца с Турцима током 16. и 17.  века. А коње је морао неко тимарити и официрима у Крајини ;)


Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #83 послато: Јануар 05, 2021, 03:17:31 поподне »
Цитат
аздвајати ситуацију у Босни од оне у Хрватслој је ,извините,смијешно. Па овај hardcore што имате сад у Хрвата је последица рада којекаквих мисионара...Ако то не видите онда је проблем до вас....

Мислим да се нисмо најбоље разумели. Ја сам рекао да фрањевци у мом истраживању не играју битну улогу, али играју језуити. Процес католизације (или можда прецизније рећи католичке конфесионализације) је наравно глобалан, али не може да се категорише једном генералном оценом, већ свака регија захтева индивидуално истраживање и анализу. Једноставно компликованост таквог процеса и број актера је такав да није могуће извршити генерализацију. Не слажем се такође да је срамота тражити одговоре на све стране. Одговоре треба тражити тамо где је доступан историјски материјал. Да ли је то Беч, Београд, Загреб или Каракас је потпуно небитно. Тамо где је примарни материјал, тамо треба да се уде уколико за то постоји могућност. Већи је проблем нажалост што, колико се мени чини, не постоји спремност Републике Србије да финансира нека већа историјска истраживања (додуше тај проблем није само тренутни, већ вишедеценијски), али то је проблем са којим се научна заједница "бори" широм света. 

Цитат
Чак мислим да смо ми били привилеговани и у Аустрији у односу на Хрвате (као Крајишници, војници), без обзира што су Хрвати били католици а ми православци у католичкој држави...Одатле и датира вероватно њихова нетрпељивост према нама (ми смо њих прозивали коњушарима, а они стекли нетрпељивост и завист према нама због бољег положаја)

Православно становништво је гледано социолошки и економски било у бољем положају у односу на католичко, мада је било и немало католика у граничарској служви (Славонци и Предавци). Сигурно је да је тај елемент одређених привилегија играо одређену улогу у стварању те историјске нетрепељивости између католика и православаца, али мислим да то није био пресудни фактор. Разлози леже вероватно у разивтку политичке ситуације током 19-ог века. Чак видимо да је локално католичко становништво подржавало православне Крајишнике у њиховим конфликтима са загребачим бискупима приликом покушаја провођења уније, која је у својој основи имала троструку димензију:
За Ватикан то је било питање праве вере (sine ecclesia nula salus) на основама Тридентинума, за државу је то било питање стварања оданих грађана (поданика), а за загребачку бискупију то питање је било не само питање јединства вере на њиховој територији, већ пре свега економско питање јер је новопридошло православно становништво насељено махом на земљи која је припадала Загребачкој бискупији, те хрватским и мађарским племићким породицама. Чак шта више загребачки бискупи врло отворено говоре о потреби да ово становништво треба да плаћа "десетину" и да је то битно за функционисање бискупије, итд. Пошто су тога ослобођени привилегијама, онда се тражи укидање Марчанске епархије и стављање овог становништва под надлежност Загребачке бискупије, чиме би исто аутоматски постало обавезно да плаћа цркви порез. И у овој чињеници највише лежи упорност загребачких бискупа да католизују православно становништво на својој територији, па и на силу ако другачије не иде.

Колико год то био парадокс, управо је семиунијатска Марчанска епархија била брана успешном спровођењу католизације јер су се највише марчанске владике и крајишки кнезови борили за очување привилегија и штитили на тај начин и народна права Крајишника. То је било тако до 1670. и ту онда долази до успостављања пуне уније, која ће ипак практично да пропадне захваљујући Великој сеоби и дипломатским и верским активностима патријарха Арсенија Чарнојевића.

Иако се данас често прича и пише како су Срби имали лош положај у Аустријској монархији (што је опет један рефлекс српско-аустријских односа и конфликата током 20-ог века), мора се рећи да су привилегије које су Срби добили и пре, а  још више после 1690. било такве, да такав положај ни обично немачко и мађарско становништво у Аустрији није имало. Колико су те привилегије биле посебне, у свакој супротности са важећим законским регулацијама монархије и колико су тадашњи Срби били вешти и умешни да их увек протумаче тако да њима иду у прилог и да се изборе за то, може да се прочита нпр. у "Политичкој историји Срба у Мађарској" од Јохана Хајнриха Швикера. Мислим да је књига објављена у Будимпешти 1880. Није ми познато да ли има српско издање, али претпостављам да има.

Но, дајте да видимо прво може ли се овај Ликиније икако прво накачити у родослов Немањића  ;)

Срећни Божићни празници :)


Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #84 послато: Јануар 05, 2021, 04:26:54 поподне »
Мислим да се нисмо најбоље разумели. Ја сам рекао да фрањевци у мом истраживању не играју битну улогу, али играју језуити. Процес католизације (или можда прецизније рећи католичке конфесионализације) је наравно глобалан, али не може да се категорише једном генералном оценом, већ свака регија захтева индивидуално истраживање и анализу. Једноставно компликованост таквог процеса и број актера је такав да није могуће извршити генерализацију. Не слажем се такође да је срамота тражити одговоре на све стране. Одговоре треба тражити тамо где је доступан историјски материјал. Да ли је то Беч, Београд, Загреб или Каракас је потпуно небитно. Тамо где је примарни материјал, тамо треба да се уде уколико за то постоји могућност. Већи је проблем нажалост што, колико се мени чини, не постоји спремност Републике Србије да финансира нека већа историјска истраживања (додуше тај проблем није само тренутни, већ вишедеценијски), али то је проблем са којим се научна заједница "бори" широм света. 

Православно становништво је гледано социолошки и економски било у бољем положају у односу на католичко, мада је било и немало католика у граничарској служви (Славонци и Предавци). Сигурно је да је тај елемент одређених привилегија играо одређену улогу у стварању те историјске нетрепељивости између католика и православаца, али мислим да то није био пресудни фактор. Разлози леже вероватно у разивтку политичке ситуације током 19-ог века. Чак видимо да је локално католичко становништво подржавало православне Крајишнике у њиховим конфликтима са загребачим бискупима приликом покушаја провођења уније, која је у својој основи имала троструку димензију:
За Ватикан то је било питање праве вере (sine ecclesia nula salus) на основама Тридентинума, за државу је то било питање стварања оданих грађана (поданика), а за загребачку бискупију то питање је било не само питање јединства вере на њиховој територији, већ пре свега економско питање јер је новопридошло православно становништво насељено махом на земљи која је припадала Загребачкој бискупији, те хрватским и мађарским племићким породицама. Чак шта више загребачки бискупи врло отворено говоре о потреби да ово становништво треба да плаћа "десетину" и да је то битно за функционисање бискупије, итд. Пошто су тога ослобођени привилегијама, онда се тражи укидање Марчанске епархије и стављање овог становништва под надлежност Загребачке бискупије, чиме би исто аутоматски постало обавезно да плаћа цркви порез. И у овој чињеници највише лежи упорност загребачких бискупа да католизују православно становништво на својој територији, па и на силу ако другачије не иде.

Колико год то био парадокс, управо је семиунијатска Марчанска епархија била брана успешном спровођењу католизације јер су се највише марчанске владике и крајишки кнезови борили за очување привилегија и штитили на тај начин и народна права Крајишника. То је било тако до 1670. и ту онда долази до успостављања пуне уније, која ће ипак практично да пропадне захваљујући Великој сеоби и дипломатским и верским активностима патријарха Арсенија Чарнојевића.

Иако се данас често прича и пише како су Срби имали лош положај у Аустријској монархији (што је опет један рефлекс српско-аустријских односа и конфликата током 20-ог века), мора се рећи да су привилегије које су Срби добили и пре, а  још више после 1690. било такве, да такав положај ни обично немачко и мађарско становништво у Аустрији није имало. Колико су те привилегије биле посебне, у свакој супротности са важећим законским регулацијама монархије и колико су тадашњи Срби били вешти и умешни да их увек протумаче тако да њима иду у прилог и да се изборе за то, може да се прочита нпр. у "Политичкој историји Срба у Мађарској" од Јохана Хајнриха Швикера. Мислим да је књига објављена у Будимпешти 1880. Није ми познато да ли има српско издање, али претпостављам да има.

Но, дајте да видимо прво може ли се овај Ликиније икако прво накачити у родослов Немањића  ;)

Срећни Божићни празници :)
Биће да се нисмо разумели, ја све и да хоћу не могу да глумим познаваоца католичких редова и разлика међу њима.Оно што сам желио да нагласим да је у систему спојених судова тешко пронаћи праву мјеру.И даље сам становишта да то треба посматрати мало шире , без јужне Америке, наравно...Што се тиче одговора на све стране и ту се слажемо, треба их тражити свуда и никад стати.Оно што сам хтио да кажем је да потенцирамо на нашој посебности, да не употребим неку тежу квалификацију, а немамо "крштен" архив...И шта нам онда остаје, па мит бато до бесвести...А и што се државе тиче се слажемо јер "Држава то сам ја"...Срећни и теби празници

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #85 послато: Јануар 05, 2021, 05:15:22 поподне »
Биће да се нисмо разумели, ја све и да хоћу не могу да глумим познаваоца католичких редова и разлика међу њима.Оно што сам желио да нагласим да је у систему спојених судова тешко пронаћи праву мјеру.И даље сам становишта да то треба посматрати мало шире , без јужне Америке, наравно...Што се тиче одговора на све стране и ту се слажемо, треба их тражити свуда и никад стати.Оно што сам хтио да кажем је да потенцирамо на нашој посебности, да не употребим неку тежу квалификацију, а немамо "крштен" архив...И шта нам онда остаје, па мит бато до бесвести...А и што се државе тиче се слажемо јер "Држава то сам ја"...Срећни и теби празници
Изаборавих малопре а можда и најбитније израз"покатоличавање" не бих трампио ни за који други...

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #86 послато: Децембар 27, 2021, 11:03:51 поподне »
https://postimg.cc/RWmvJy4J

Отивши (Умревши) са господарством (власти) благочестива господа хришћанска цар Стефан и син његов Урош прими господарство (власт) СВЕ СРПСКЕ земље благоверни краљ ВУКАШИН и син његов краљ Марко.
« Последња измена: Децембар 27, 2021, 11:16:42 поподне Неродимац »

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #87 послато: Фебруар 27, 2022, 12:23:24 поподне »
У житију патријарха Саве 2 у житију краљева и архиепископа Српских Данилови настављачи пишу:
После овога (цара Душана) прими царство његов син Урош благоденствовавши дочека велику беду од своје властеле, и мало година царствова, и он се престави од свога живота.
Царство његово узе један део кнез Лазар, а други део ВУКАШИН, који дрзнувши де на краљевство ништа се није бринуо о проклетстви светога Саве. А Грчке крајеве и градове узе Угљеша. И после овога, сакупивши се изађоше у Македонију, и од Турака беше убијени, и тако скончаше.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #88 послато: Фебруар 27, 2022, 08:21:18 поподне »
Натпис на цркви манастира Зрзе код Прилепа каже:
"Сазида се овај храм у дане самодржавног све српске земље, поморске и подунавске цара Стефана, и трудбом монаха Германа. Кад је преминуло.господарство благочастивих царева, цара Душана и његовога сина цара Уроша госводство ове земље благоверни краљ ВУКАШИН и син његов краљ Марко. За време њихне владе обдржавали су ово место мизрополит Јован и његов брат монах Макарије. По престављењу и ове господе тј. Вукашина и његовог сина краља Марка отпоче владати над земљом Вукашиновом Амира Пајазит, јер је над Лазаревом половином владао Лазарев син Стеван Високи"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #89 послато: Фебруар 28, 2022, 11:31:43 пре подне »
Натпис на цркви манастира Зрзе код Прилепа каже:
"Сазида се овај храм у дане самодржавног све српске земље, поморске и подунавске цара Стефана, и трудбом монаха Германа. Кад је преминуло.господарство благочастивих царева, цара Душана и његовога сина цара Уроша госводство ове земље благоверни краљ ВУКАШИН и син његов краљ Марко. За време њихне владе обдржавали су ово место мизрополит Јован и његов брат монах Макарије. По престављењу и ове господе тј. Вукашина и његовог сина краља Марка отпоче владати над земљом Вукашиновом Амира Пајазит, јер је над Лазаревом половином владао Лазарев син Стеван Високи"

Које године је уклесан тај натпис? Сигурно није савремен изградњи манастирске цркве, јер помиње и Бајазита и деспота Стефана, дакле они су terminus post quem за натпис. Може се овде цитирати још 100 натписа из времена које је удаљено више векова од догађаја које описује, то их неће учинити релевантнијим у односу на савременике тих догађаја и њихове документарне изворе.  ;)
« Последња измена: Фебруар 28, 2022, 11:41:10 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #90 послато: Фебруар 28, 2022, 12:47:08 поподне »
Које године је уклесан тај натпис? Сигурно није савремен изградњи манастирске цркве, јер помиње и Бајазита и деспота Стефана, дакле они су terminus post quem за натпис. Може се овде цитирати још 100 натписа из времена које је удаљено више векова од догађаја које описује, то их неће учинити релевантнијим у односу на савременике тих догађаја и њихове документарне изворе.  ;)

Ви нађите натпис који говори да је Урош умро после Вукашина и повргнуте моје тврдње о овом догађају. Иначе натпис у манастиру Зрзе је уклесан око 1400 године што је само око 30 година после тих догађаја. А житије архиепископа Саве је писан после 1375. године. Ова ова записа су писала савременици и живи сведоци тих догађаја из 1371. године. Читао сам и наше летописе али су године смрти цара Уроша крећу у распону од 1365 па до 1375. или је дошло до грешке у преписима или су преписивачи сматрајући можда небитним те догађаје писали отприлике. У Студеничком летопису из 1391. године се описује такође смрт цара Уроша и убиство од стране краља Вукашина. Осим два летописа где из неког разлога пише да је Урош умро после Вукашина сви говоре да је он умро пре Вукашина и највећи број случајева да је убиство извршио сам Вукашин и његов брат Угљеша.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #91 послато: Фебруар 28, 2022, 01:41:22 поподне »
Ви нађите натпис који говори да је Урош умро после Вукашина и повргнуте моје тврдње о овом догађају. Иначе натпис у манастиру Зрзе је уклесан око 1400 године што је само око 30 година после тих догађаја. А житије архиепископа Саве је писан после 1375. године. Ова ова записа су писала савременици и живи сведоци тих догађаја из 1371. године. Читао сам и наше летописе али су године смрти цара Уроша крећу у распону од 1365 па до 1375. или је дошло до грешке у преписима или су преписивачи сматрајући можда небитним те догађаје писали отприлике. У Студеничком летопису из 1391. године се описује такође смрт цара Уроша и убиство од стране краља Вукашина. Осим два летописа где из неког разлога пише да је Урош умро после Вукашина сви говоре да је он умро пре Вукашина и највећи број случајева да је убиство извршио сам Вукашин и његов брат Угљеша.

Пошто је већ толико пута о томе писано, само ћу вам проследити чланак историчара Предрага Коматине који се управо бави летописима из времена непосредно након Маричке битке, а који се тичу цара Уроша и његове смрти:

https://www.academia.edu/35694614/Promene_na_srpskom_prestolu_1370-1371._Poku%C5%A1aj_reinterpretacije_Changes_on_the_Serbian_throne_in_1370-1371._An_attempt_at_reinterpretation_
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #92 послато: Фебруар 28, 2022, 05:31:13 поподне »
Пошто је већ толико пута о томе писано, само ћу вам проследити чланак историчара Предрага Коматине који се управо бави летописима из времена непосредно након Маричке битке, а који се тичу цара Уроша и његове смрти:

https://www.academia.edu/35694614/Promene_na_srpskom_prestolu_1370-1371._Poku%C5%A1aj_reinterpretacije_Changes_on_the_Serbian_throne_in_1370-1371._An_attempt_at_reinterpretation_

Поштовани Никола,

Читао сам овај његов текст. У њему је наведено скоро све што сам и ја навео у претходним порукама и ничим није доказао да је цар Урош умро после краља Вукашина. Уз дужно поштовање према њему али није узео све у обзир и осим неколико докумената и летописа није наводио ништа друго. Оно најважније што није поменуто а што је битно а што у овом случају имамо је место где је он био сахрањен после смрти. То он а и други који су улазили у проблем са његом смећу уопште нису помињали место његове сахране, што би као врсни ИСТОРИЧАРИ и академици то требали да ураде. Где је настао проблем око овог питања? Крајем 19 и почетком 20. века српски историчари су били у незавидном положају о многим историјским питањима који нису били решени, па на пример ко је био Стефану Немањи отац, када се догодило ово или оно и међу неразјашњеним питањима је била и смрт цара Уроша. У расправу су усшли тадашњи највиђенији историчари међу којима и Панта Срећковић који је у Споменику из 1885. године (који поседујем) написао своје виђење о смрти цара Уроша, што се ништа није променило ни у овом тексту који сте поставили. Апсолутно све што је тамо наведено још 1884 године наведено и овде стим што су овде убачене неке повеље које су касније пронађене. Свакако је требало тадашњој јавности представити и истражити и то питање и да се коначномстави тачка на њу. Тада је одлучено да се за смрт цара Уроша узме 2 или 4 децембар 1371. године а разлог тога је зато што су Дубровчани послали писмо које је било адресирано на српског цара после Маричке битке , што је било довољно да се то узме као тачно. Чак и то је доводило у суков код историчара јер то писмо није адресирано на цара Уроша већ само на српског цара, па је део историчара то одмах протумачио да се мисли на Уроша. Датум 2 или 4 децембар узет је из два летописа где су у једном написан један датум амумдругом други. И то су уједно једина два летописа који и помињу цара Уроша и кажу да је он умро тада. Сви остали летописи кажу да га је унио краљ Вукашинж Да се разумемо, ја нисам од оних који слепо терају своју причу али желим да сазнам због себе шта се ту десило. Ја ћу контактирати писца овог чланка и поставити му исто питање које овде постављам а то је да да доказ да је цар Урош умро после краља Вукашина и то је то. У овом тесту тај доказ не постоји а и писац не верујем да више зна од онога што је већ написао а волео бих да ми објасни и образоложи зашто је цар Урош био сахрањен у манастиру Св. Богородице у Неродимљу а није рецимо саграњен у Призрену или неком манастиру које је он сам или са својом мајком подигао. Свакако ово није моја сујета или жеља да докажем да сам у праву али ако већ постоје чињенице које би могле да нам дају одговоре а неки то имају и знају нека поделе овде са нама. Друго, што сам више пута понављао, житије које је писао Патријарх Пајсије који је био један од наших најобразованијих и најпаметнијих патријараха и људи уопште не бих дозволио себи да пише небулозе и непроверене ствари. Поред тога он је навео да је користио старе српске летописе који су у том тренутку сигурно били више и сачуване а и знао је челу ту причу од свог претходниг митрополита Василија и наравно народ који је памтио и чувао од заборава легенде и приче о тим догађајима. Између осталог ја више верујем патријарху Пајсију, јер је у овом житију скоро па тачно описао све из српске историје и Немањића а и пре њих. Свакако ако неко има нешто да каже у вези овога би било веома корисно за дискусију.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #93 послато: Август 29, 2022, 04:48:54 поподне »
Један покушај објашњења Немањиног порекла или једна од теорија о Немањином пореклу.



https://www.academia.edu/40742986/Живојин_Андрејић_Старија_и_новија_трагања_за_пореклом_великог_жупана_Стефана_Немање_и_потпуни_преокрет_с_новим_резултатима?email_work_card=title

Живојин Андрејић - СТАРИЈА И НОВИЈА ТРАГАЊА ЗА ПОРЕКЛОМ ВЕЛИКОГ ЖУПАНА СТЕФАНА НЕМАЊЕ И ПОТПУНИ ПРЕОКРЕТ С НОВИМ РЕЗУЛТАТИМА

Цитат
Апстракт:
 Разматрањем података из старијих средњовековних извора, X–XIII века,до млађих, од XV до XVII века, долази се до сасвим нових сазнања и чињеница о пореклувеликог жупана Стефана Немање него што су то она конструисана усиљено и необузданоод стране биолога и математичара Љубомира Ковачевића, почетком XX века, у времеуспостављања наше критицистичке школе од стране Илариона Руварца и СтојанаНоваковића и оправданог слома романтичарске историографије. Овакво порекло СтефанаНемање су без икаквог научног оправдања прихваћена од стране бечког професораКонстантина Јиречека и потом безразложно и неаргументовано негована и чувана усрпској историјској науци све до данас.