Прѣ неку недѣљу направих програмчић за одређивање вѣроватноће да се од задатих прѣдачких врѣдностий ознака може прѣћи у задате потомачке, йеднога или више њих. То йе оно што ми найвише трѣба за утврђивање блискости хапловрста.
...
Зарад простоте и поређења исходъ са примѣрима са свеучилишта Аризоне, све ознаке су рачунате са учесталошћу промѣна 0.002. Напомињем да се програму може задати учестаност за сваку ознаку посебно, независно йедна од друге. Програм узима у обзир и повратне промѣне (мутацийе). Програм све вишеструке ознаке узима независно, бар за сада (13/14 на ДЫСг 385 нѣйе исто као 14/13, као што йе у природи). Програм у йедном кораку рачуна и са могућношћу помѣрая врѣдности ознаке за 2 (узех са вѣроватноћом 0.05 од укупне) и више (са вѣр 0.001 од укупне). У недостатку података како йе у стварности узех оно што нађох да се прѣдпоставља за помѣрай од 2 на мрежи, а за веће лупих врѣдност, у недостаку икакве. Ако неко има податке како то трѣба, нека ми каже. Био бих захвалан за то.
Програм може радити на произвољном скупу ознака. На йедной, 10, 12, 30 или 100.
Найвећи недостатак програма йе што он за сада нема корисничко сучење. Податке у њега уносим непосрѣдно у изворни кључ. Вѣровали или не, прављење користничкога сучеља, гдѣ користник може све ово уносити йе много већи посао од саме рачунице. А врѣме йе нешто чега я имам врло мало, због мойега посла.
Ако се неко овога сѣћа, ово йе први рачунарски поступак койега направих за потрѣбе родственога родословља, йош прѣ годину и по и више дана. До сада врло мало работах на њем, лѣтос нешто поправих да се боље сналази са већим бройем хапловрст мање разноликости, а сада су на путу веће дораде. Наиме скоро рѣших коначно направити користничко сучеље за њега, тако да га свако може користити, као што йе доступан рецимо мой прѣдвиђач мушких лоз или рачунач опште родствене измѣшаности.
На ово се одлучих пошто прѣ неку недѣљу смислих начин како могу испитати ради ли мой рачунарски поступак добро, односно дайе ли очекивана рѣшења.
Ево како се овакву рачунарску поступку може испитати тачност и исправност. Одабере се произвољна хапловрста (рецимо дужине 67), а затим се иста пушта (уз помоћ другога, простога рачунарскога поступка) да се "развия" кроз врѣме, односно да се мѣња на исти начин као што се догађа у природи, приликом прѣношења Ы хромозома са оца на сина, са жељеними вѣроватноћами промѣн (я користиях вѣроватноће промѣн М. Хеиниле). На тай начин се од "прѣдачке" хапловрсте може добити произвољан брой "потомачких" хапловрст са жељеним бройем колѣн.
Тако се за одабрану прѣдачку хапловрсту добия произвољан брой потомачких хапловрст познате старости! И онда се све оне убаце у рачунарски поступак за одређивање вѣроватноћа старости зайедничкога прѣдка да се види шта ће се добити, односно хоће ли се добити оно што очекуйемо.
И ево примѣра, пустих хапловрсту из сардинийске лозе да се развийе на потомке дубине 70 колѣн.
Користећи 100 потомачких хапловрст на 25 ознак (све независне међу првих 37) добих збирну вѣроватноћу од 50% на
74.8028 колѣн, што йе одступање од 4 и нешто од очекиванога
70.
Када употрѣбих 300 хапловрст добих као исход збирну вѣроватноћу од 50% на
72.2895 колѣн, што има знатно мање одступање од
70.
Ево йош неких исходъ мойих огледъ:
(брой потомачких хапловрст) (брой ознак) (стварна старост) (срачунат брой колѣн са 50% вѣров)
100 25 (37) 70
74.802850 25 (37) 70
78.530220 51 (67) 70
78.921150 51 (67) 70
71.4387 100 51 (67) 70
69.8152----------------------------------
300 51 (67) 30
30.4795100 51 (67) 30
31.377320 63 (67) 30
28.676320 63 (67) 30
30.28320 33 (37) 30
32.9847Као што се може видѣти, што йе већи брой ознак и хапловрст коришћених у прорачуну, повећава се тачност, односно рѣшење се више примиче очекиваному.
Исто тако се смањуйе опсег на койем су добийене значайне вѣроватноће, на примѣр за велики брой хапловрст (300)
300 33 (37) 30
29.5се добия скоро сва вѣроватноћа на опсегу колѣн од 29 од 30.
Колѣн=29 Вѣр = 1.8515e-029% Збирна вѣр = 1.8515e-029%
Колѣн=30 Вѣр = 100% Збирна вѣр = 100%
Док се у примѣру са малим бройем хапловрст (20) добия, знатно већи опсег, од 26 до 32 са значайнийом вѣроватноћом.
20 63 (67) 30 28.6763 500
Колѣн=26 Вѣр = 1.62339% Збирна вѣр = 1.79103%
Колѣн=27 Вѣр = 8.00596% Збирна вѣр = 9.79699%
Колѣн=28 Вѣр = 20.542% Збирна вѣр = 30.339%
Колѣн=29 Вѣр = 29.0727% Збирна вѣр = 59.4117%
Колѣн=30 Вѣр = 23.9063% Збирна вѣр = 83.318%
Колѣн=31 Вѣр = 11.964% Збирна вѣр = 95.282%
Колѣн=32 Вѣр = 3.79854% Збирна вѣр = 99.0806%
Значи, што йе већи брой хапловрст и ознак, поузданийе се рачунайу колѣна у койих трѣба тражити найскорийега зайедничкога прѣдка по мушкой лози. И то не важи само за мой рачунач, то важи за све.
Мойе првобитно издање поступка не могаше радити са вишеструкими ознаками, као што су ДЫС385 а/б, али сада може, и сада их рачунарски поступак узима као међусобно зависне, као што и трѣба. У неких од горњих примѣръ већ бѣху коришћени. Йер у међуврѣмену успѣх урадити да и за њих рачуна правилно, као зависне. Йедино не користим четвероструки ДЫС 464 а/б/в/г, пошто ме мрзи правити све их могуће спойеве. Исувише посла за прѣмало користи. Тако да се само они сада не користе у прорачунах. Ево примѣра рачунатога само на зависних ознаках их 6*2 = 12, (свих шест двоструких из 67 ознак):
300 12 (67) 60
59.4992На триста хапловрст коришћењем само по дванаест зависних на 60 колѣн добих као исход да йе вѣроватноћа од 50% на
59.4992, што йе доказ да мой поступак сада ради добро и на зависних ознаках (а имам йош неколике одличне исходе са зависними, и нийедан лош).
Поступак ради и са хапловрстами промѣнљиве, нейеднаке дужине. Очекуйем да ћу за око три виходна успѣти урадити и за ово користничко сучеље (сйутра и прѣкосйутра тешко, нећу бити дома), и да ће бити ускоро доступан за ширу явност. (страну рѣч "
виходни" написах пошто ме пойединци нападаху што не користим стране рѣчи, те им овиме показуйем да и я умѣм поштовати такозване европске врѣдности, шта год то било).