Аутор Тема: Лужани  (Прочитано 1076 пута)

На мрежи ivanc79

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 199
Лужани
« послато: Јануар 09, 2021, 09:52:47 пре подне »
Лужани као староседелачко становништво Зете, верујем заслужује посебну тему. До сада је о њима било говора на више места, највише у помену Бјелопавлића и Пипера који су их потиснули и/или асмимиловали. По свему судећи највероватније су представљали становништво словенског порекла са предоминацијом I2a и R1a.

На мрежи ivanc79

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 199
Одг: Лужани
« Одговор #1 послато: Јануар 09, 2021, 10:30:20 пре подне »
Ердељановић у Стара Црна Гора о њима каже следеће:

„О „Лужанима“, становницима негдашње Лушке Жупе, има необично много успомена у целој Зетиној долини — која је пуна лугова и назива изведених по њима – и по многим суседним планинским пределима који се дижу изнад те долине. Ја сам о томе много слушао у Пјешивцима (а то пјешивачко предање помиње и Ровински,2) и доста опширно говори о њему
П. Шобајић), Kyчимa) Братоножићима) и Пиперима), a из Бјелопавлића саопштавају народно казивање: Вук Караџић б), М. Шобајић !) Р. Бошковић7) и П. Шобајић?)

Већ је М. Шобајић запазио, да се не може одржати мишљење Стојана Новаковића9), да је Дукљанинова ,,Lusca – љешко поље или љешанска нахија, како узима Фр. Рачки и
за њим И Црнчић“, и да је Podlugiae било предео данашњег племена Бјелопавлића. Шобајић је осетио, да је односу имена Lusca и Podlugiae морао одговарати и њихов међусобни гео–
графски положај. По народном предању он ставља стару Лушку Жупу и Лужане у пределе око Зете и у данашње Бјелопавлиће. Од њега имамо и податак, да „под Жабљаком“ има име Подлуг '.) – Затим је Ровинскиг) исказао мишљење, да су Лужани били јако и многобројно племе, које је заузимало сву долину средње Зете и допирало и до близу Подгорице. — На основи поменутих историских података и многобројних народних предања ја сам не само могао утврдити, да је тачно тврђење Ровинског, него сам још показао, да су се Лужани из свога првобитног седишта у Зетиној долини били раширили — јамачно идући за својим катунима –– и на околне планинске пределе). — Јиречек је најпре показао, да је Дукљанинова Жупа Podlugiae морала бити негде око Жабљака. Он пише: „Подлужје је предео жабљачки. „У Жабљаку полушкоме граду“ певају још Црногорци у својим народним песмама (Народна песма у Срп.-далм. Магазину за 1869, с. 112).“4) Томе сасвим добро одговара онај Шобајићев податак 0 имену „Подлуг“ под Жабљаком. Ово Јиречково мишљење о Подлужју као жабљачком  пределу примио је и г. љубомир Јовановић?) – После исказује Јиречек у својој Историји Срба (1, с. 132) своје мишљење о Лужанима овако: „Лужани (од луг), који се спомињу у 15. в., тада велико племе северно од Скадарскога Језера поред Бјелопавлића...“ А у своме делу o држави и о друштву у средњевековној Србији примајући моја разлагања о Лужанима (у напред наведеним редовима) и додајући још један нов историски податак 0 њима (из 1318 године: Luscha giopa) поново исказује то исто тврђење?) — Подацима, које сам о Лужанима ја сазнао, П. Шобајић додаје још, да је нашао, да су Лужани били делом прешли и у Никшићску Жупу и, мање, у Никшићско Поље. Он мисли, да су се Лужани ширили на исток све до Лима?)
Према сВима наведеним подацима и мишљењима отпада сумња г. Лзубомира Јовановића, да су Лужани могли живети у области данашњих Бјелопавлића, услед тога што су и Лужани и Бјелопавлићи потписани у помињатом уговору зетских племена с Млецима 1455 године. ') Без сумње су Бјелопавлићи у то време, кад су Лужани били јаки и моћни, живели као мало племе у Брдима и тек се после, кад су Лужани пропали, раширили и на знатан део дотадашње лужанске области. Као што смо већ напоменули, и Новаковићево мишљење, да је Подлужје било у садашњим Бјелопавлићима, губи вредност поред свега осталог и због очигледне супротности са тако јасним међусобним односом имена Lusca и Podlugiae. Што је име старе жупе Подлужја одржано до сада једино у имену (малога обима) Подлугу код или око Жабљака, очевидно је, да и овде имамо један од многобројних случајева, да се име неке раније много веће области после одржи ограничено на много мањи предео или на само једно једино место. Иначе жупу Подлужје и већ због тога што је „жупа“ а и по самој Дукљаниновој подели морамо замислити као много већи предео, који је обухватао осим Жабљака с околином још и друге ниске и, равне крајеве „под“ или ниже старе Лушке или Лужанске Жупе. На основи свега дакле можемо сматрати као највероватније, да је и предео „љешкопоља“ из Боличина времена спадао y доба попа Дукљанина у жупу Лушку или Лужанску, & да је даље
на истоку и на југу од њега настајала жупа Подлужје. И према своме географском положају и према својој висини предео данашње љешанске Нахије или бар његов највећи део није могао спадати у Подлужје.
Зашто у данашњој љешанској Нахији нема успомена о Лужанима? Несумњиво зато што је у њој име Лужани врло рано било истиснуто именом „Лешњани“. Као што смо видели, оно се помиње већ 1455 и 1492 године. А свакако се јавило и још раније, кад је тих година већ заслуживало, да се нарочито истакне. То је морало бити име неког браства или племена, које
се у тој области развило и по коме су добили назив и Лешкопоље и цео суседни планински предео. “