Аутор Тема: IQ i genetsko nasleđe  (Прочитано 12200 пута)

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
IQ i genetsko nasleđe
« послато: Јануар 22, 2019, 05:05:25 поподне »
Koliko je genetika zaslužna za koeficijent inteligencije pojedinca i grupe ljudi u odnosu na odgoj, okruženje? Prema podacima iz 2018 istočni azijati su na vrhu zatim slijede evropljani pa ostali i na dnu Afrikanci. Od slovenskih država najbolje pozicionirani su Česi, pa Slovaci, Poljaci i onda Rusi. Vidim da po godinama testiranja ima razlika ali ne prevelikih. Od ex yu Slovenci su prvi. Nakon njih slijede Hrvati sa prosjekom 95, Makedonci kao i Bugari 91. Srbi imaju rezultat 89 a Bosanci 84. Na drugoj listi su Bosanci i Hrvati imali skore 90 a Makedonci su imali 91. Aškenazi Jevreji su kao etnička skupina ima uvjek nabolji rezultat. Da li je kod njih prirodna selekcija učinila do povećanja  IQ ili je to odgoj u pitanju?.

httpsw.worlddata.info/iq-by-country.php

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #1 послато: Јануар 22, 2019, 05:20:53 поподне »
Koliko je genetika zaslužna za koeficijent inteligencije pojedinca i grupe ljudi u odnosu na odgoj, okruženje? Prema podacima iz 2018 istočni azijati su na vrhu zatim slijede evropljani pa ostali i na dnu Afrikanci. Od slovenskih država najbolje pozicionirani su Česi, pa Slovaci, Poljaci i onda Rusi. Vidim da po godinama testiranja ima razlika ali ne prevelikih. Od ex yu Slovenci su prvi. Nakon njih slijede Hrvati sa prosjekom 95, Makedonci kao i Bugari 91. Srbi imaju rezultat 89 a Bosanci 84. Na drugoj listi su Bosanci i Hrvati imali skore 90 a Makedonci su imali 91. Aškenazi Jevreji su kao etnička skupina ima uvjek nabolji rezultat. Da li je kod njih prirodna selekcija učinila do povećanja  IQ ili je to odgoj u pitanju?.

httpsw.worlddata.info/iq-by-country.php
Не знам које би то истраживање могло да буде, али не мислим да би то могло да има неке везе са генетиком. Овде си навео да међу словенским народима предњаче, игром случаја, управо они народи који су били под Аустроугарском, тј. економски развијенијом државом од Турске. Мислим да то има више везе са економијом, да се човек више развија у неком практичном смислу у развијенијим срединама. Јевреји, наравно, као прагматичан и економији наклоњен народ, показују висок ниво на тој скали. Поред економије, и светоназор може да утиче на то. Протестантски народи , наклоњенији материјализму, вероватно исто показују висок ниво. Православље управо по својој природи не подстиче материјализам, и светоназор је другачији него на западу, али то не значи да су западни народи паметнији. Само имају другачију врсту интелигенције, окренуту ка практичним и материјалним стварима. Не бих узимао ову поделу као релевантну.
« Последња измена: Јануар 22, 2019, 05:27:28 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #2 послато: Јануар 22, 2019, 05:43:35 поподне »
Не знам које би то истраживање могло да буде, али не мислим да би то могло да има неке везе са генетиком. Овде си навео да међу словенским народима предњаче, игром случаја, управо они народи који су били под Аустроугарском, тј. економски развијенијом државом од Турске. Мислим да то има више везе са економијом, да се човек више развија у неком практичном смислу у развијенијим срединама. Јевреји, наравно, као прагматичан и економији наклоњен народ, показују висок ниво на тој скали. Поред економије, и светоназор може да утиче на то. Протестантски народи , наклоњенији материјализму, вероватно исто показују висок ниво. Православље управо по својој природи не подстиче материјализам, и светоназор је другачији него на западу, али то не значи да су западни народи паметнији. Само имају другачију врсту интелигенције, окренуту ка практичним и материјалним стварима. Не бих узимао ову поделу као релевантну.

Primijetio sam povezanost ekonomskih faktora sa prosječnim rezultatima odnosno moguće srednje klase sa IQ prosjekom ali se neke države ne uklapaju kao npr Makedonija sa niskim životnim standardom ima rezultat bolji od zemalja bogatijih od Mk. Sjeverna Korea je ispred većine evropskih država i ispred SAD. Kina se ekonomski razvila zadnjih 20 godina i komunističko društvo je u pitanju. Prilikom ponovnog testiranja djece u Keniji rezultat se nakon 15 godina povećao za 29 sto bi se uklopilo sa napredovanjem društva. Skandinavske zemlje imaju pad IQ sto je vjerovatno povezano sa imigraciom iako su jako razvijene države.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #3 послато: Јануар 22, 2019, 06:41:12 поподне »
Ta su istraživanja pomalo sporna, pošto još uvek traje diskusija da li se inteligencija nasleđuje ili stiče učenjem u toku života. Čini mi se da se navedeni podaci temelje jednim delom na istraživanju Rindermana i saradnika iz 2012 godine u kom je pokušao da poveže haplogrupe i visinu inteligencije. Po njemu, inteligencija je bila pozitivno povezana sa haplogrupama R1a, I1 i I2 i N, dok je bila negativno povezana sa haplogrupama J1 i L. Problem je što dobar deo Aškenaza pripada upravo toj liniji pa je celu stvar pokušao da relativizuje tezom da su pojedine grane imale različite razvojne puteve koji su kod nekih mogli da dovedu do porasta inteligencije. Tako su, ispada neki J1 natprosečno a drugi ispodprosečno inteligentni, zavisno u kakvom su društvu bili ;D

https://pdfs.semanticscholar.org/7f96/50ed07fb419fc6b2a0de80417ae12e5bcc82.pdf

Цитат
Third, single haplogroups are heterogeneous, being composed of a number of diverse subclades, which may in some cases have experienced diverse selective pressures. A possible instance of this can be seen in the case of haplogroup J1: In this sample it is a marker for a negative effect on cognitive ability, however J1 is also a marker for the Ashkenazi Jewish “Cohen” or “Cohn” lineage, an ancestry which has produced many famous intellectuals (e.g. Hermann Cohen, German philosopher; Jacob Cohen, American statistician; Leonard Cohen, Canadian poet and musician; Paul Cohen, American mathematician). Furthermore, countries and regions in the near East, such as Jordan, Palestine and Lebanon, achieve (compared to the rest of the Middle East) good cognitive competence results

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #4 послато: Јануар 22, 2019, 07:26:34 поподне »
Ta su istraživanja pomalo sporna, pošto još uvek traje diskusija da li se inteligencija nasleđuje ili stiče učenjem u toku života. Čini mi se da se navedeni podaci temelje jednim delom na istraživanju Rindermana i saradnika iz 2012 godine u kom je pokušao da poveže haplogrupe i visinu inteligencije. Po njemu, inteligencija je bila pozitivno povezana sa haplogrupama R1a, I1 i I2 i N, dok je bila negativno povezana sa haplogrupama J1 i L. Problem je što dobar deo Aškenaza pripada upravo toj liniji pa je celu stvar pokušao da relativizuje tezom da su pojedine grane imale različite razvojne puteve koji su kod nekih mogli da dovedu do porasta inteligencije. Tako su, ispada neki J1 natprosečno a drugi ispodprosečno inteligentni, zavisno u kakvom su društvu bili ;D

https://pdfs.semanticscholar.org/7f96/50ed07fb419fc6b2a0de80417ae12e5bcc82.pdf

Haplogrupe koje pozitvno povezuje sa inteligencijom su se razvile na sjeveru evro-azije u surovijim klimatskim uslovima i inteligencija je kogla imati veći značaj u opstanku. Aškenazi su evropski Jevreji koji se dugo bave trgovinom i bankarstvom. Iako govorimo o kratkom vremenskom periodu u evolutivnom smislu ipak je moglo uticati na povećanje inteligencije. Ljudi su ukrštanjem domaćih životinja dobijali karakteristike koje im ttebaju u kraćem periodu. S druge strane IQ kao potencijalna inteligencija kod individue može varirati u zavisnosti od okruđenja, odrastanja, izloženosti stresu itd.

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #5 послато: Јануар 22, 2019, 08:48:04 поподне »
За интелигенцију јесте битна генетика, али и окружење у којем се особа развија, нарочито у периоду детињства.
Најадекватнија истраживања јесу праћење развоја једнојајчаних близанаца који су били усвајани у различитим породицама. Праћени су током одрастања и примећене су разлике у развоју интелигенције ( неко је више искористио потенцијал, неко мање)
Мислим да нам генетика даје опсег, а да нам други фактори из окружења одређују на којем делу скале ћемо се наћи.
Интераснтно ми је било у једној емисији је речено да је за опстанак наших предака који су живели у тежим условима била потребна већа интелигенција него за човека данас.


Ван мреже Sirius

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 166
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #6 послато: Јануар 23, 2019, 03:53:59 пре подне »
Koliko je genetika zaslužna za koeficijent inteligencije pojedinca i grupe ljudi u odnosu na odgoj, okruženje? Prema podacima iz 2018 istočni azijati su na vrhu zatim slijede evropljani pa ostali i na dnu Afrikanci. Od slovenskih država najbolje pozicionirani su Česi, pa Slovaci, Poljaci i onda Rusi. Vidim da po godinama testiranja ima razlika ali ne prevelikih. Od ex yu Slovenci su prvi. Nakon njih slijede Hrvati sa prosjekom 95, Makedonci kao i Bugari 91. Srbi imaju rezultat 89 a Bosanci 84. Na drugoj listi su Bosanci i Hrvati imali skore 90 a Makedonci su imali 91. Aškenazi Jevreji su kao etnička skupina ima uvjek nabolji rezultat. Da li je kod njih prirodna selekcija učinila do povećanja  IQ ili je to odgoj u pitanju?.

httpsw.worlddata.info/iq-by-country.php

Што се тиче Србије, она је ту са КиМ а када видимо резултат Албаније онда је све јасно.
Шалу на страну.
Нема још научни поткрепљеног теста памети на глобално нивоу или ти по свакој земљи.
То су углавном псеудо фактори који се узимају.
Истина је, пак, да су се у САД радиле озбиљне научне психолошке студије на тему интелигенције раса и да је увтрђено да су косооки постизали најбоље резултате, затим белци и на крају црнци.
И то је рађено по свим социјалним-сталешким групама и увек су излазили ти резултати.
О томе се не прича пуно јер није политички коректно.

Цитат
The American Psychological Association (APA) Task Force on Intelligence was created in response to the debate surrounding the publication of The Bell Curve in 1994. The task force issued its report in 1995 and published a revised version in the February 1996 issue of American Psychologist. The report and article have been influential and are highly cited. In this Hot Topic, we refer to the group as the 1996 task force because the 1996 article drew the most attention to the group's work.

The differential between the mean intelligence test scores of Blacks and Whites (about one standard deviation, although it may be diminishing) does not result from any obvious biases in test construction and administration, nor does it simply reflect differences in socio-economic status. Explanations based on factors of caste and culture may be appropriate, but so far have little direct empirical support. There is certainly no such support for a genetic interpretation. At present, no one knows what causes this differential.

https://www.intelltheory.com/apa96.shtml



Race, Genes and I.Q. — An Apologia
https://newrepublic.com/article/120887/race-genes-and-iq-new-republics-bell-curve-excerpt




Ван мреже Sirius

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 166
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #7 послато: Јануар 23, 2019, 04:13:43 пре подне »
Haplogrupe koje pozitvno povezuje sa inteligencijom su se razvile na sjeveru evro-azije u surovijim klimatskim uslovima i inteligencija je kogla imati veći značaj u opstanku. Aškenazi su evropski Jevreji koji se dugo bave trgovinom i bankarstvom. Iako govorimo o kratkom vremenskom periodu u evolutivnom smislu ipak je moglo uticati na povećanje inteligencije. Ljudi su ukrštanjem domaćih životinja dobijali karakteristike koje im ttebaju u kraćem periodu. S druge strane IQ kao potencijalna inteligencija kod individue može varirati u zavisnosti od okruđenja, odrastanja, izloženosti stresu itd.

Питање порекла Ашкеназа је занимљиво.
Дуго се сматрало да они уопште нису семити већ да су дошли са простора дашање Украјине где су некада живели изумрли Хазари који су прихватили јудеизам.
Међутим то је оповргнуто новим генетским истраживањима.
Ашкенази су дуго живели изоловани у гету. Једини ниачин да се пробију је да буду изузетно образовани, талентовани и далеко испред околине да би их се сматрало једнаким.
Говорим о периоду од неких 600 година у континуитету таквог понашња. То је сигурно утицало кроз одређену природну селекцију на просек интелигенције.



На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #8 послато: Јануар 23, 2019, 03:35:11 поподне »
Поменута књига ("Bell Curve") је један од најочигледнијих примера како се cherry picking-ом добијају жељени резултати који онда тобож оправдавају некакву генетску или, још горе, "расну" разлику у интелигенцији. У суштини, ништа необично за САД и западни свет уопште где је тренутно присутан латентни расизам (за разлику од отвореног расизма присутног отприлике до 50-их и 60-их година 20. века), а ова књига је само наставак расистичких теорија из 19. века које су црнце и генерално већину не-Европљана посматрале као облике живота који су једва интелигентнији од мајмуна.

Кад смо код самог појма "раса" како га разуме један просечан становник САД-а, а то је да постоје бела, црна и жута раса, ја бих поставио питање - која су "раса" аустралијски Абориџини? Новогвинејци? Бушмани? Становници индијског потконтинента? Индијанци из Амазоније? Онда су се физички антрополози краја 19. и почетка 20. века "досетили" па су "направили" још раса и "расица", да би то на крају личило на својеврсну пародију. Ово само говори да је једино фенотип реална биолошка категорија, док "раса" то није - раса је искључиво друштвени конструкт. У суштини, појам "расе" као такве би био безазлен да се уз њу аутоматски не почне да везује следећи наратив - расе се толико међусобно разликују да се о њима може говорити малтене као о различитим врстама хоминида који не би требало да се мешају јер се тиме разводњава урођена интелигенција "паметнијих" раса генетским материјалом "глупље" расе (гле чуда, увек је тзв. црна раса та која је "глупа и мајмунолика") - дакле долази се до пунокрвног расизма.

Ако се питамо како је дошло до тога да Европљани направе прекоокеанске империје и колонизују цео свет а не Кинези, Индијанци, Банту црнци или аустралијски Абориџини и да ли су због тога Европљани тј. тзв. "бела раса" (само да подсетим да су Словени често од тих западних антрополога прибрајани у посебну "варијанту" белаца који су наравно "глупљи" од Германа и Романа) урођено "паметнији" у односу на њих? Кратак одговор је - не, нису ништа просечно нити "паметнији" нити "глупљи" од њих, нити постоји та имагинарна "урођено висока интелигенција". Све је ствар географије и животне средине, односно да ли су се преци свих тих људи населили на делу планете који је у коначници био погоднији или непогоднији за развој цивилизације. Укратко - сви људи имају сличан потенцијал за развој али животна средина (која диктира стратегију опстанка) у огромној мери утиче на то да ли ће развити производњу хране, централизовану државну организацију, писмо итд. или не. На неким континентима, нпр. Аустралији, природни услови (несталност климе - дуги влажни периоди праћени дугим сушним периодима, затим недостатак биљних и животињских врста погодних за припитомљавање, велика изолованост континента што је спречавало размену становништава и нових идеја итд.) нису дозвољавали људима да се стално настане, што је основни предуслов за почетак производње хране (тј. земљорадње и сточарства), која је први степеник у повећању популације што напослетку доводи до настанка првих држава итд. Аустралијска географија и животна средина је једноставно фаворизовала другачији начин опстанка, а то је лов и сакупљање у малим скупинама, чиме се људска врста бавила већим делом свог постојања на овој планети.

Мишљења сам да је прави тест интелигенције, много бољи од свих у којима је потребно знање писања и бројева (што опет фаворизује само одређене социјалне групе, те они испадају "паметнији" од осталих), преживљавање у непознатој дивљини - неко вас је нпр. избацио у одређено ненасељено подручје и ви имате само свој мозак, руке и ноге како бисте у таквом окружењу успели да преживите и евентуално пронађете некакву помоћ. Улог је велики - ваш живот. По расистичким "научницима", белци имају "природно преимућство" њихове "урођене више интелигенције" да преживе у таквим условима. Да ли је то заиста случај? Опет ћу се осврнути на Аустралију - 1860. године двојица белих Европљана, Роберт Берк и Вилијам Вилс, су били први бели истраживачи који су покренули експедицију преласка Аустралије осом југ-север (од Мелбурна до Залива Карпентарија); иако су успели да дођу до Залива захваљујући камилама које су им носиле намирнице кроз аустралијску пустињу, при повратку су, северно од места Менинди, истрошили све те намирнице за које су мислили да ће им бити довољне за повратно путовање; у помоћ су им притекли Абориџини који су, за разлику од њих, били добро ухрањени и снабдевени водом, иако су живели у пустињи. Берк је потом непромишљено (неки би рекли - глупаво) пуцао у једног од Абориџина те се цела њихова скупина разбежала; кроз месец дана, и Берк и Вилс су умрли од жеђи и глади.

https://en.wikipedia.org/wiki/Burke_and_Wills_expedition

Како то да "супериорни" бели Европљани нису могли да се снађу и преживе у аустралијској пустињи, док су Абориџини, "глупи пећински људи", у овом случају испали много паметнији, те су знали како да у том окружењу пронађу храну и воду и преживе? Можда зато јер су они и њихови преци у тој средини живели већ 40 000 година? Овај пример лепо приказује сву имагинарност некакве "урођене више интелигенције" која се, наравно, јавља само код одређених одабраних "раса", јер би у том случају "тупави" Абориџини изумрли још приликом насељавања Аустралије пре 40 000 година, суочени са њеном суровом климом на коју, као Берк и Вилс, не би имали прави одговор; за разлику од њих, белци би имали довољно маште и сналажљивости да пронађу начин опстанка у тој пустињи без обзира да ли су дошли пре 40 000 или пре 50 година јер забога, ипак су они "природно интелигентнији".  :)

Свима које ова тематика занима, препоручујем да прочитају одличну књигу Џареда Дајмонда "Микроби, пушке и челик: судбине људских друштава" која прилично пластично, са гомилом примера, показује да је географија и са њом увезана животна средина била главни фактор који је проузроковао неједнак развој људских заједница (фаворизујући Евроазију у односу на остале континенте).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Sirius

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 166
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #9 послато: Јануар 23, 2019, 03:47:29 поподне »
Са много тога што си изнео бих се сложио али тестови не кажу да су белци у просеку најинтелигентији већ косооки.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #10 послато: Јануар 23, 2019, 03:48:51 поподне »
Са мнгоо ствари којие си изнео бих се сложио али тестови не кажу да су белци у просеку најинтелигентији већ косооки.

То је потпуно небитно за целину коју сам пробао да објасним, а то је сам погрешан концепт "расе" а затим и концепт "раса" које су "паметније" у односу на друге.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #11 послато: Јануар 23, 2019, 03:57:59 поподне »
Значи, у Африци су мање интелигентни а тамо је хаплогрупа E најраширенија. Како онда, мајку му, да један Ајнштајн или Да Винчи буду рођаци са тим глупим африканерима? Или један Хића, аријевска авангарда? Или Наполеон, војни геније?

Наравно да су важни пре свега социјални разлози, па тек онда све остало. Пример Ашкеназа је довољно јасан. Сачињени су од мноштва различитих хаплогрупа али генерално не постоји израженија веза између њихове интелигенције и генетике. Интелигенција почиње да се активира када за то постоје позитивне друшвеноекономске околности. Више је интелигентних међу богатим, мање међу сиротињом мада припадају истим хаплогрупама.

И још нешто. Интелигенција о којој говоримо је врло ограничена по значењу и своди се углавном на математичку интелигрнцију. Постоји још много других типова интелигенције али то није прича за ову тему. 

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #12 послато: Јануар 23, 2019, 08:26:25 поподне »
NikolaVuk griješiš u pogledu situacije i mainstreama u SAD i zapadu koji je trenutno na snazi. Radim u sredini gdje imam komtakt sa svim rasama u svijetu i gosti su mi Amerikanci. Rasizam je mnogo više prisutan kod drugih rasa prema Evropojanima, kao neka vrsta revanšizma. Na zapadu je sada sveprisutna politička korektnost kad su u pitanju rasa, seksualna orijentacija i sl. Sad se na rasu gleda na na društvenu konstrukciju kako ti kažeš ali i na pol. Znači neko je muško ili žensko ne po rodjenju nego kako odluči da jeste. U svakoj ljudskoj populaciji imamo dvije krajnosti u inteligenciji i prosjek. Neznatno niži prosjek neke populacije ne govori o njenoj manjoj vrijednosti ili ne pripadanja ljudskoj vrsti. Afrikanci imaju bolje predispozicije za trčanje i sportove da li je i to društvena konstrukcija? Evropljani su neprikosnoveni na takmičenjima snage npr. Imaju li azijati u SAD bolji ekonomski status od bijelaca sto i dalje pokazuju veći ukupni prosjek? Nije ti dobar primjer za dvojicu Evropljana koji su umrli u pustinji jer da su bili dvojica Aboridžina koji su živjeli u gradu predhodno takođe ne bi preživjeli. Koliko su istraživanja sistematski urađena i da li je pravilno izabrana grupa za testiranje ne znam ali su istraživanja rađena u dugom vremenakom periodu od strane više naučnika iz različitih zemalja i rezultati su bili slični. Slažem se da prirodni i ekonomaki uslovi imaju značaj ali takođe i genetika.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #13 послато: Јануар 23, 2019, 08:44:17 поподне »
Коефицијент интелигенције је скуп неких знања и неких искустава. Неко има више једног, неко другог...
Неко се сналази у свему, неко слабо... Нисам чуо да то сналажење мере неким фактором, а изузетно је значајно.
Један "трећи" фактор уопште не помињу, а то је емоционална интелигенција. Кажу да тај фактор утиче на живот у односу 20 према 1 у односу на интелигенцију. Емоције одређују начине и одабирају са киме ћемо и како ћемо. Сам рад на нечему долази тек после, ако уопште дође.

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #14 послато: Јануар 23, 2019, 08:57:08 поподне »
Коефицијент интелигенције је скуп неких знања и неких искустава. Неко има више једног, неко другог...
Неко се сналази у свему, неко слабо... Нисам чуо да то сналажење мере неким фактором, а изузетно је значајно.
Један "трећи" фактор уопште не помињу, а то је емоционална интелигенција. Кажу да тај фактор утиче на живот у односу 20 према 1 у односу на интелигенцију. Емоције одређују начине и одабирају са киме ћемо и како ћемо. Сам рад на нечему долази тек после, ако уопште дође.
То сналажење се зове социјална интелигенција и по мени је и она и ова емоционална врло битна (џаба неком што је интелигентан ако не уме са људима)

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #15 послато: Јануар 23, 2019, 09:18:34 поподне »
NikolaVuk griješiš u pogledu situacije i mainstreama u SAD i zapadu koji je trenutno na snazi. Radim u sredini gdje imam komtakt sa svim rasama u svijetu i gosti su mi Amerikanci. Rasizam je mnogo više prisutan kod drugih rasa prema Evropojanima, kao neka vrsta revanšizma. Na zapadu je sada sveprisutna politička korektnost kad su u pitanju rasa, seksualna orijentacija i sl. Sad se na rasu gleda na na društvenu konstrukciju kako ti kažeš ali i na pol. Znači neko je muško ili žensko ne po rodjenju nego kako odluči da jeste. U svakoj ljudskoj populaciji imamo dvije krajnosti u inteligenciji i prosjek. Neznatno niži prosjek neke populacije ne govori o njenoj manjoj vrijednosti ili ne pripadanja ljudskoj vrsti. Afrikanci imaju bolje predispozicije za trčanje i sportove da li je i to društvena konstrukcija? Evropljani su neprikosnoveni na takmičenjima snage npr. Imaju li azijati u SAD bolji ekonomski status od bijelaca sto i dalje pokazuju veći ukupni prosjek? Nije ti dobar primjer za dvojicu Evropljana koji su umrli u pustinji jer da su bili dvojica Aboridžina koji su živjeli u gradu predhodno takođe ne bi preživjeli. Koliko su istraživanja sistematski urađena i da li je pravilno izabrana grupa za testiranje ne znam ali su istraživanja rađena u dugom vremenakom periodu od strane više naučnika iz različitih zemalja i rezultati su bili slični. Slažem se da prirodni i ekonomaki uslovi imaju značaj ali takođe i genetika.

Стоји то што говориш за реваншизам, али исто тако је код белаца присутан латентни расизам, нарочито због тога што сада нису у могућности да га отворено показују као до пре 50-ак година (а да не буду прозвани да су затуцани кју-клукс-клановци), што рађа фрустрацију и "кључање испод површине", јер сматрају да црнци и остали "уљези" не заслужују права која су им дата или за која су се изборили (зависно од погледа на ствари). Слично стање је и у Француској и западној Европи уопште према Арапима, Берберима и црнцима, које је додатно појачано (оправданом или не) исламофобијом. Пол је биолошка категорија јер неко може бити само мушко или женско, не постоји трећи пол; с друге стране, род (gender на енглеском) јесте друштвена категорија, најбољи пример код нас су вирџине које су преузеле друштвену улогу мушкарца и понашају се као мушкарци иако сви знају да су жене, а ни оне то не крију. Раса је проблематична управо зато што зависи само од нашег личног запажања или својеврсног "друштвеног уговора" (нпр. када се на попису у САД неко изјашњава да ли је белац, црнац, "Латино" и сл.); лако је прогласити Африканца који је потомак Банту експанзије из западне Африке током првог миленијума црнцем, али шта ћемо са Бушманима? Абориџинима, Новогвинејцима? Потоњи нису са афричког континента, имају неке одлике које их приближавају "Банту популацији", али исто тако и доста разлика, док афрички Бушмани имају сличности и са другим, удаљеним "расама" (белом и жутом). Због тога мислим да је најцелисходније служити се биолошким категоријама, као што је фенотип и не мешати интелигенцију са нечијим изгледом и бојом нечије коже, јер то стварно нема везе једно са другим.

За дату књигу сам већ написао да је резултат највећим делом cherry picking-a (одабирања истраживања која доказују унапред зацртану теорију а прећуткивање или склањање онога што њој не иде у прилог), те је због тога и других ствари жестоко искритикована у њиховој јавности, а та критика се тиче техничких ствари односно логичких грешака, тј. није политичко-идеолошка. Такође мислим да је преживљавање у природи прави тест интелигенције, јер вас враћа у првобитно људско стање и на прави начин тестира да ли сте довољно способни да се снађете и преживите или не; оно такође показује да су популације које и даље живе ловачко-сакупљачким или "неолитским" (проста пољопривреда) начином живота, као нпр. Новогвинејци, далеко способније за живот и виспреније од лењог западњака са вишком килограма навикнутог да све добија на дугме или одласком у продавницу. Зато мислим да ниси потпуно у праву и да би просечни Новогвинејац кога би спустили у центар Њујорка (да замислимо да никада у животу није видео ниједан град, камоли Њујорк) био итекако спремнији и имао много веће шансе да преживи од просечног западњака кога би спустили у новогвинејску џунглу. Једноставно, интелигенција нема везе са тзв. "расом" већ искључиво треба да се гледа на појединачном нивоу, од случаја до случаја, тј. од особе до особе.
« Последња измена: Јануар 23, 2019, 09:20:57 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #16 послато: Јануар 23, 2019, 09:23:23 поподне »
Коефициент интелигенције може да се посматра и као "јачина мотора" којим нека особа располаже. Оно што је битно је смер којим та особа иде. Па онда је боље ићи спорије у правом смеру, него лутати са "јаким мотором" тамо, овамо...Стабилност је ту најбитнија, тј. психолошки аспект, социјализација, емоционална интелигенција, тј. фактори који не могу да се опишу бројкама. Зато је то индивидуална категорија и сама класификација на нивоу нација је беспредметна. Ниво развоја одрећених земаља је нешто друго и условљена је другим стварима, али ова тема је пре свега релевантна на индивидуалном нивоу

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #17 послато: Јануар 23, 2019, 09:27:01 поподне »
Дуго се сматрало да они уопште нису семити већ да су дошли са простора дашање Украјине где су некада живели изумрли Хазари који су прихватили јудеизам.
Међутим то је оповргнуто новим генетским истраживањима.

Нисам знао за ово. Ја до данас живех у уверењу да су Ашкенази већином потомци азијатских Хазара, а мањим делом од придружених јудаизираних источноевропљана.
Постави неки рад на ову тему, који оповргава овај старији став, ако ти је расположив.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #18 послато: Јануар 23, 2019, 10:00:56 поподне »
Нисам знао за ово. Ја до данас живех у уверењу да су Ашкенази већином потомци азијатских Хазара, а мањим делом од придружених јудаизираних источноевропљана.
Постави неки рад на ову тему, који оповргава овај старији став, ако ти је расположив.
Постоји тема о Јеврејима на форуму где се донекле дискутовало о томе. Уопштено говорећи, Ашкенази Јевреји су по мушким линијама доминантно левантског порекла, аутосомално су негде на пола између европских и западноазијских популација, а о мтДНК препоручујем да се прочита занимљив рад на ту тему A substantial prehistoric European ancestry amongst Ashkenazi maternal lineages.
 
Иначе, везано за IQ, нарочито код Ашкенази Јевреја, један од закључака или боље рећи претпоставки научника који су се бавили том тематиком јесте да је њихова вишевековна изолација у гетоима, одвојеност од класичних физичких послова попут земљорадње, рударства и војинства и самим тим врло рано у односу на остатак већине становништва високо образовање (пре свега кућно и у религиозним установама)имало утицај на то да се код њих генерацијски развије више интересовања и боље ''капирање'' углавном природних наука, па тако не треба да чуди велики број награђиваних Ашкеназа у разним научним дисциплинама.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #19 послато: Јануар 23, 2019, 10:00:56 поподне »
Коефициент интелигенције може да се посматра и као "јачина мотора" којим нека особа располаже. Оно што је битно је смер којим та особа иде. Па онда је боље ићи спорије у правом смеру, него лутати са "јаким мотором" тамо, овамо...Стабилност је ту најбитнија, тј. психолошки аспект, социјализација, емоционална интелигенција, тј. фактори који не могу да се опишу бројкама. Зато је то индивидуална категорија и сама класификација на нивоу нација је беспредметна. Ниво развоја одрећених земаља је нешто друго и условљена је другим стварима, али ова тема је пре свега релевантна на индивидуалном нивоу

Lijepo rečeno i u potpunosti se slažem.