Аутор Тема: Илиндан  (Прочитано 6680 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Илиндан
« послато: Август 02, 2017, 12:21:13 пре подне »
Срећан свима празник!

Данас је дан кад се празнује узношење Светог пророка Илије на Небо, у народу празник назван – Илиндан.



Свети Илија (изворно јеврејски: Елијаху, што значи „Јахве је мој Бог“), пророк и чудотворац за овоземног живота, живео је у 9. веку пре Христа. Помиње се у светим књигама највеће три светске религије: у хришћанском Светом Писму (и у Старом и у Новом завету), у јеврејском Талмуду (као Елијаху) и у муслиманском Курану (Илијас). Био је родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозван Тесвићанин. Отац му се звао Сава (Савах).

Илија је још у младости био изузетно религиозан, често је самовао у пустињи, где се у тишини молио. У то време, јеврејска племена била су подељена у две државе: Јудејско царство (племена Јудино и Венијаминово), са престоницом у Јерусалиму, и Израиљско царство (са осталих 10 племена), са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова. Пророк Илија био је у сталном сукобу с израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом, који су били идолопоклоници, те су то наметали и свом народу, одвраћајући га од вере у једног Бога. Језавеља је била Сиријка, и обожавала је сиријско божанство Ваала. Успела је да наговори мужа да нареди изградњу храма посвећеног овом идолу. У Старом завету наводе се чуда која је пророк Илија доказао народу да лажно божанство Ваал нема никакву силу, већ је сва сила и моћ код једнога Бога: измолио је од Бога да затвори небо, те не би кише три и по године. Још многа чуда чинио је Господ преко Илије: огањ са Неба је запалио жртвени пламен који је Илија принео Богу, на ужас жреца идола Ваала, који то не могоше учинити ни на царску наредбу; Бог је пустио кишу на сасушену земљу тек на молитву Илијину; Илија је чудесно умножио брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсао јој умрлог сина; прорекао је Ахаву да ће му пси крв лизати, и Језавељи да ће је пси изјести, што се и догодило; и многа друга чуда учинио је и многе догађаје прорекао пророк Илија силом Божјом. На гори Хорив Илија је разговарао с Богом и чуо глас Божји.

Очекујући дан своје кончине, Илија је узео себи за ученика младића Јелисеја и одредио га за наследника у пророчком звању. Према библијском опису, Илија се није упокојио, већ је узет право на Небо, огњеним колима са огњеним коњима.

Пророштва и чуда Илијина описана су у Старом завету. Али, на више места, овај највећи од свих пророка помиње се, а једном и појављује, и у Новом завету. Јавио се на гори Тавор, заједно с пророком Мојсијем, пред Господом Исусом Христом и тројицом Његових ученика (Преображење Господње). У Откровењу Светог Јована Богослова, најављено је да ће се пророк Илија појавити и пред крај света, да сузбије силу Антихристову.

У србском народу, Свети пророк Илија је један од најпоштованијих светитеља и честа крсна слава, како породична, тако и слава многих насеља и племена. Примивши хришћанску веру, Срби су у њу уградили и неке своје старе прехришћанске обичаје, а светитељима приписивали неке особине својих старих словенских божанстава. Тако је у народном тумачењу у Светом Илији персонификовано доста особина божанства Перуна, који је, према митологији, управљао муњама и громовима. Ове особине су пренете на Светог Илију, чему разлог, свакако треба тражити и у чињеници да се Илиндан слави у доба године кад су грмљавине јако честа појава. У народу се верује да се Свети Илија вози на ватреним колима која вуку четири коња из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава његових кола којима се он вози по Небу. Народно веровање је да се на Илиндан не смеју радити никакви тежи или обимнији послови, а нарочито не пољски радови.

У православној иконографији Свети Илија се најчешће представља како се на ватреним колима успиње на Небо, а чест је и приказ Светог пророка у пећини, где се склонио од злог цара Ахава, а гавран му доноси храну. Један од најлепших оваквих приказа Светог Илије са гавраном је онај из Манастира Морача (13. век), као део композиције од 11 слика из живота Светог Илије:


"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Илиндан
« Одговор #1 послато: Август 02, 2017, 12:23:46 пре подне »
Свети Илија је светац заштитник великог броја србских родова, као и заветина многих насеља и племенска слава неких црногорских племена (Ћеклићи, Шекулар, Градац, итд). Многи наши храмови и манастири посвећени су Светом Илији. У Краљевини СХС, 1924. године, Свети Илија је почео да се слави као слава ваздухопловства, што је замрло у време комунизма. Од 1992. године Свети Илија поново постаје слава ваздухопловства Републике Србије.

Илиндан је племенска слава Шекулара. На овај дан, на зборној главици испред племенске цркве Светог Јована, читаво племе се окупља, најпре на Светој Литургији, а затим и на народном весељу, уз обиље јела и пића, народне песме, гусле и пригодне беседе. На овај збор данас долазе Шекуларци из свих крајева земље и света.



<a href="https://www.youtube.com/v/-TOFLJGLvLA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/-TOFLJGLvLA</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/j-hpVwKOcmw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/j-hpVwKOcmw</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Илиндан
« Одговор #2 послато: Август 02, 2017, 12:26:28 пре подне »
Данас је и сеоска слава у селу Вранић код Београда (Општина Барајево). Сеоска црква је посвећена Светом Илији. „Темељи неке старе цркве нађени су на месту Окапини, недалеко од данашње доње школе. На темељима те старе цркве подигнута је црква брвнара, која је посвећена Младенцима. Године 1888. подигнута је на месту Гуњици, у Црквеном Крају, нова црква, посвећена Св. Илији. Поред ње премештена је и стара црква брвнара.“



После јутарње Литургије, током дана у црквеној порти и око цркве је вашар, а навече пригодан културно-уметнички програм, уз обиље ића и пића.

С обзиром да ове године Илиндан пада у среду, остаје само нада да ће јеловник током славља бити прилагођен посном дану, како у Вранићу и Шекулару, тако и у свим другим местима где се слави Свети пророк.

На жалост, сеоска слава у Вранићу постала је позната широј јавности пре две године (2015), због убиства које се догодило у раним јутарњим часовима у црквеној порти. Вашар и празнични програм, наравно, нису одржани.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Илиндан
« Одговор #3 послато: Август 02, 2017, 12:29:53 пре подне »
Данас је слава (једна од четири) и у Манастиру Тресије подно Космаја и, уједно, сеоска слава у оближњем селу Неменикуће (Општина Сопот).




http://www.spc.rs/sr/sveti_prorok_ilija_0
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BA)
http://www.poreklo.rs/2013/10/18/poreklo-prezimena-selo-vranic-barajevo/
http://www.spc.rs/sr/manastir_tresije_kosmajsko_svetilo


На данашњи дан прославља се и грузијски светитељ истог имена – Илија.


"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Илиндан
« Одговор #4 послато: Август 02, 2017, 11:40:11 пре подне »
Срећна слава Илинштацима! :)

У мојој парохији данас је служен помен ктиторима цркве.

Занимљиво, готово сви су имали црквена имена, од којих је можда и половина била грчких. Пошто је списак очигледно давно писан, свештеник их није умео ваљано све прочитати. Кад будем у прилици, погледаћу та имена и сам, па ћу покушати правилно их ишчитати.

Ако успем усликати, поделићу и овде, беше много ретких имена.



Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Илиндан
« Одговор #5 послато: Август 02, 2017, 01:50:02 поподне »
Данас је сеоска слава и у мом селу, Мартин Броду.  :) Срећна слава свима који славе Светог Илију! Такође данас је Илиндандски сабор на планини Шатор!




"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Илиндан
« Одговор #6 послато: Август 02, 2017, 02:32:50 поподне »
Црква у Горњој Трнави је посвећена Св.Илији,на слици нова и стара црква...данас је и сеоски вашар, такође и у Книћу
https://goo.gl/images/ntXv7B

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Илиндан
« Одговор #7 послато: Август 02, 2017, 02:38:59 поподне »
Данас је сабор пет племена на планини Лукавица,пред црквом Св. Илије
http://zupa.today/niksin-kiljan.html
http://zupa.today/crkva-sv-ilije-na-lukavici.html
« Последња измена: Август 02, 2017, 02:40:49 поподне ДушанВучко »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Илиндан
« Одговор #8 послато: Август 02, 2017, 02:43:40 поподне »
Илиндан се слави и у Рујишту (Иб. Колашин) као сеоска слава, међутим, треба имати у виду и чињеницу да све Дробњачке породице које славе Ђурђевдан у наведеној области, осим Орловића у Стрмцу, славе Св. Илију као "малу славу". Једна од тих породица је и моја, Живковићи у Војмислићу.

Ево снимка са прошлогодишње прославе Илиндана у Рујишту :)

<a href="https://www.youtube.com/v/1b6nji-2FGY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/1b6nji-2FGY</a>

Свим породицама које славе Илиндан желим СРЕЋНУ СЛАВУ!
« Последња измена: Август 02, 2017, 04:42:32 поподне НиколаВук »
Тако је говорила моја прабаба Марта.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Илиндан
« Одговор #9 послато: Август 02, 2017, 02:47:36 поподне »
Илиндан се слави и у Рујишту (Иб. Колашин) као сеоска слава, међутим, треба имати у виду и чињеницу да све Дробњачке породице које славе Ђурђевдан у наведеној области, осим Орловића у Стрмцу, славе Св. Илију као "малу славу". Једна од тих породица је и моја, Живковићи у Војмислићу.

Ево снимка са прошлогодишње прославе Илиндана у Рујишту :)

https://www.youtube.com/v/1b6nji-2FGY

Свим породицама које славе Илиндан желим СРЕЋНУ СЛАВУ!
Срећна преслава Гиле! :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Илиндан
« Одговор #10 послато: Август 02, 2017, 04:13:54 поподне »
Данас је сеоска слава и у мом селу, Мартин Броду.  :) Срећна слава свима који славе Светог Илију! Такође данас је Илиндандски сабор на планини Шатор!






Ау, каква предивна природа код тебе, Тромеђо!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Илиндан
« Одговор #11 послато: Август 02, 2017, 04:52:19 поподне »
Ау, каква предивна природа код тебе, Тромеђо!

Јеси видео!  :) То представља само део лепоте, пошто Уна када улази у Мартин Брод се рачва и прави велики број малих потока (код нас их зову "јажа") и слапова да би се на изласку из села поново спојила. А убрзо после тога се у Уну улива Унац.



Уна



Висећи мост на Уни (спаја Босну и Лику)



Унац и кањон Унца



Место где се Унац улива у Уну ("Саставци")
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Илиндан
« Одговор #12 послато: Август 02, 2017, 05:04:21 поподне »
Заиста чудесно лепо!
Најближе што сам био у свом животу су Плитвичка језера, још у време Југославије.
"Наша мука ваља за причешћа"

симо

  • Гост
Одг: Илиндан
« Одговор #13 послато: Август 02, 2017, 05:27:45 поподне »
Заиста чудесно лепо!
Најближе што сам био у свом животу су Плитвичка језера, још у време Југославије.

Кључ љепоте је у ријеци Уни. На њој никад није било индустрије, а тајна је у самој боји ријеке која је јединствена-  зелена, прозирна и благо се прелијева преко каскада.

Ове слике које је Тромеђа поставио су практично на извору,а доказ да Уна има исту љепоту у цијелом свом току показујем са двије доње  фотографије (нису обрађиване и фотошопиране) Уне на потезу Крупа-Нови ,које сам усликао прије извјесног времена.




Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Илиндан
« Одговор #14 послато: Август 02, 2017, 05:37:44 поподне »
Крајолик и бистра вода ме подсећају на горњи ток Лима, тамо око Брезојевице:



"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Илиндан
« Одговор #15 послато: Август 02, 2017, 05:48:20 поподне »
Крајеви око Крупе и Новог су знатно питомији. Нема толиких планина, само брдашца. Крајеви ка Лици већ подсећају на кањон Таре и околину. :)

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Илиндан
« Одговор #16 послато: Август 02, 2017, 08:59:31 поподне »
Данас су били сабори на Планини Пивској, у селу Трса и на Сињајевини, на Коритима, бјелопавлићком катуну, код чувене цркве Ружице.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Илиндан
« Одговор #17 послато: Август 07, 2017, 01:10:03 поподне »
Бавећи се ових дана по Црној Гори, чуо сам за још неке свечаности одржане поводом Илиндана:

Тако је одржан славски скуп код храма Светог пророка Илије у Мокринама више Херцег-Новог.

На Бјеласици, на Бардовом Долу, одржан је традиционални сабор и такмичења у народним борилачким и другим вештинама.

Сабор је одржан и на Сињајевини, а у храму Светог Василија Острошког (познатији као – Црква Ружица – храм је испрва био посвећен Светој Петки), Свету Литургију је служио митрополит Амфилохије. Скуп је организовало Удружење „Бијели Павле“ из Даниловграда. Цркву Ружицу подигли су Бјелопавлићи 1894. године, у знак благодарности што им је књаз Никола неколико година раније подарио један део Сињајевине да би имали где издизати стада, а због заслуга Бјелопавлића у Вељем рату.


Црква Ружица


Најлепши догађај био је на Црном језеру на Дурмитору, где је владика будимљанско-никшићки Јоаникије обавио групно крштење на самом језеру (вероватно Марио може из прве руке да нам напише нешто о овом догађају).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Илиндан
« Одговор #18 послато: Август 07, 2017, 01:21:32 поподне »
Најлепши догађај био је на Црном језеру на Дурмитору, где је владика будимљанско-никшићки Јоаникије обавио групно крштење на самом језеру (вероватно Марио може из прве руке да нам напише нешто о овом догађају).

То би заиста било занимљиво чути. :)

Баш недавно, у једном разговору, поставих питање, зашто се то данас не практикује, зашто се у некрштеним крајевима не организује групно крштење, негде на реци или језеру, где би епископ уз саслуживање већег броја свештеника, крстио стотину, хиљаду људи.

Кад, ево такве приче из Дробњака, једва чекам извештај. :D



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Илиндан
« Одговор #19 послато: Август 07, 2017, 01:43:04 поподне »
Пре неки дан смо били под Острогом, где се викендом обављају групна крштења. Тако је било и овај пут. На два таква острошка крштења сам кумовао, и заиста је то велика благодат.

Ипак, овај пут највише ми се урезао разговор с две Македонке из Скопља. Једна је желела баш ту да се крсти, а другарица да јој буде кума. Међутим, кад су се пријављивале код свештеника, на питање је ли кума крштена и где, уследио је одговор да је крштена у МПЦ, коју СПЦ не признаје (да не ширим сад тему, познато је, верујем, свима). На жалост, крштење није могло бити обављено, јер се из перспективе наше Цркве ни кума не сматра крштеном.

Видно разочаране, несуђене (барем још увек) куме су шетале око мале цркве посвећене Светом мученику Станку. Зашто је то тако, питала се кума, зар није Црква једна, као да је сад важно је ли србска или македонска... Она друга, што је требало да се крсти, била је озбиљно разочарана. Па, ништа, рече ми кума, крстићемо је код нас у Скопљу, кад већ не дају ови овде...
Изгледа да је тако суђено, шта знам, али ми их је баш било жао и некако ме било срамота због свега овога, јер сам видео колико је некрштена девојка баш ту желела да се крсти.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Илиндан
« Одговор #20 послато: Август 07, 2017, 01:51:14 поподне »
Пре неколико година, на Свету Тројицу, митрополит Амфилохије је обавио групно крштење већег броја деце и одраслих на плажи негде код Бара, а новокрштени су погружавани у море. Био је то заиста несвакидашњи призор.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Илиндан
« Одговор #21 послато: Август 07, 2017, 01:59:28 поподне »
Пре неки дан смо били под Острогом, где се викендом обављају групна крштења. Тако је било и овај пут. На два таква острошка крштења сам кумовао, и заиста је то велика благодат.

Ипак, овај пут највише ми се урезао разговор с две Македонке из Скопља. Једна је желела баш ту да се крсти, а другарица да јој буде кума. Међутим, кад су се пријављивале код свештеника, на питање је ли кума крштена и где, уследио је одговор да је крштена у МПЦ, коју СПЦ не признаје (да не ширим сад тему, познато је, верујем, свима). На жалост, крштење није могло бити обављено, јер се из перспективе наше Цркве ни кума не сматра крштеном.

Видно разочаране, несуђене (барем још увек) куме су шетале око мале цркве посвећене Светом мученику Станку. Зашто је то тако, питала се кума, зар није Црква једна, као да је сад важно је ли србска или македонска... Она друга, што је требало да се крсти, била је озбиљно разочарана. Па, ништа, рече ми кума, крстићемо је код нас у Скопљу, кад већ не дају ови овде...
Изгледа да је тако суђено, шта знам, али ми их је баш било жао и некако ме било срамота због свега овога, јер сам видео колико је некрштена девојка баш ту желела да се крсти.

Нисам знао да наши ту не признају ни крштење? Мада, јасно је зашто, али опет... У сваком случају, жао ми је што је тако испало, и што се то вероватно није догодило само једном, и само њима двема. Али то је проблем који морају решавати управо СПЦ и Македонци сами. Проблем је што они доле нису превише заинтересовани, а рекао бих да ни наша Црква ту није одвећ агилна, већ се тренутно стање наставља баштинити до неких нових и можда паметнијих и слободнијих генерација.