78. Ђогић, Оџаци/Коњиц, Јовањдан, I2-Y58629
Као се и очекивало на основу предања и крсне славе, Ђогићи припадају роду Мириловића. Огранак су фамилије Ђого, којима је матица у Рујевом Долу у Горњем Храсну. Према неким наводима из литературе, у коњички крај су се доселили почетком 20. века: у село Ситник 1902. године, а у села Брадина, Горње Поље/Пухале (данас део Коњица) и Виниште након 1906. године. Према попису из 1991. године наводе су у коњичким селима Доње Село, Овчари, Поље Бијела, Ситник, Тиње, Забрђани.
Тестирани је као место порекла навео насеље "Бијелимићи (Оџак)". Бијелимићи ипак нису једно село, већ заједница села којој припада и поменуто село Оџак. Како Оџак чини централни део подручја Бјелимића, у народу се често називи Бијелимићи и Оџак погрешно изједначавају. С обзиром да се ни у литератури, нити у попису из 1991. године Ђогићи не помињу у самом Оџаку, није искључено да тестирани заправо потиче из Ситника, Тиња или Забрђана, села суседних Оџаку која такође припадају Бјелимићима, а у којима су Ђогићи забележени. Ако прочита ову поруку било би добро да провери да ли је његов предак почетком 20. века заиста живео у Оџаку или пак у неком од поменутих бјелимићких села.
Што се тиче резултата генетичког теста Ђогића, он је типичан за Мириловиће и од модалног хаплотипа рода разликује се на два маркера. За једну од те две разлике, DYS439=12, може се рећи да је донекле карактеристична у односу на хаплотипове осталих мириловићких породица, а поседује је и тестирани Ђого (разлика хаплотипа 4/23), па може бити да је у питању специфичност овог огранка рода. Од херцеговачких Мириловића ову вредност поседују и тестирани Шкорић (Банчићи/Љубиње) и Парежанин (Паник/Билећа), чији хаплотипови одступају од резултата Ђогића за три вредности и најближи су му, а иста вредност се налази и у хаплотипу Мичета (Убоско/Љубиње) који се разликује на три маркера за пет вредности.
